Украјина и Русија: Да ли Моксва намерно искривљује концепт геноцида

Међународни суд правде Уједињених нација у Хагу, 7. и 8. марта ће одржати саслушање на основу тужбе Украјине против Русије.

Украјинске власти су се обратиле суду 27. фебруара, три дана после почетка руске инвазије.

Кијев сматра да Русија искривљује концепт геноцида да би оправдала агресију и инсистира на предузимању привремених мера против Русије.

Шта ово значи?

ББЦ је разговарао са стручњаком за међународно право који је тражио да остане анониман.

Какав је то спор

Међународни суд правде у Хагу разматра било који спор између оних држава које признају његову судску јурисдикцију, над било којим споровима, или споровима на основу одређеног уговора чији су учесници стране у спору.

Русија признаје само спорове око одређених уговора.

У складу са Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида, Русија прихвата јурисдикцију Међународног суда правде у Хагу о споровима у вези са применом и тумачењем ове конвенције.

У овом случају, Украјина се жали на то како Русија тумачи ове конвенције о геноциду, и узима их као основе за њене акције у Украјини.

Једна од карактеристика ове конвенције је веома уска и строга дефиниција геноцида, каже стручњак.

Према његовим речима поставља се питање у којој мери тумачење које користи Русија је у складу са циљевима конвенције.

Жалбу Украјине назива необичном, иновативном и креативном.

Украјина се жали да Русија користи очигледно нетачно тумачење конвенције и заправо злоупотребљава конвенцију о геноциду као изговор за војну операцију.

И на тај начин подрива циљ конвенције.

Русија сматра да је циљ Украјине да уништи рускојезично становништво, што ничим није потвђено.

Несумњиво је да су злочине починиле све стране сукоба, наставља стручњак.

У Украјини је мало судских спорова по овом питању, али, на пример, у Аустрији је недавно један Украјинац, који је био у добровољачком батаљону у периоду активних борбених операција, осуђен за убиство цивила.

Међутим, то су све ратни злочини, а не геноцид, убеђен је стручњак за међународно право.

Правно посматрано, геноцид су радње са намером уништења или услови који су срачунати да униште групе (наношење штете здрављу, прелазак деце из једне групе у другу) које су јасно дефинисане према конвенцији.

У Донбасу нема националне, верске, расне или етничке групе , „народ Донбаса" не постоји. Није било никаквих акција од стране Украјине које су наведене у конвенцији.

Какве привремене мере могу да се предузму

Заједно са главном пријавом, чије разматрање још није почело, Украјина је затражила привремене рестриктивне мере.

Као и правило 39 прописа Европске конвенције о људским правима, они морају да осигурају разматрање спора у меритуму.

Украјина тражи од суда да Русији пошаље налог о следећим мерама:

Које могу бити последице судске одлуке?

Наравно, ово је веома важно правно питање.

Таква манипулација геноцидом је увредљива за стварне жртве геноцида, каже експерт.

То подрива циљеве конвенције о геноциду усвојене 1948. на Нирнбершком трибуналу.

Одлука суда о привременим мерама биће меродавна правна дискредитација свих аргумената Русије.

Смисао ће бити у судском фиксирању одређене ситуације и чињеница које би државу привеле на међународну одговорност.

Међународно правна одговорност може бити политичка (извињење, враћање ситуације на старо) и материјална - сада, на пример, Уганда мора да уплати новац Конгу по судском налогу и највероватније ће платити, објашњава стручњак.

Санкције су такође облик међународне одговорности.

Какве су шансе да Русија испоштује судску одлуку

Још један спор између Украјине и Русије већ се дуго развлачи на Међународном суду правде.

У фази је разматрања.

Тамо су предузете и привремене рестриктивне мере, али их је Русија сада прекршила.

Украјина се жали да је Русија прекршила конвенцију о елиминацији свих облика расне дискриминације на територији Крима и кршење конвенције против финансирања тероризма на територији Донбаса.

Али ове конвенције нису централне у конфронтацији Русије и Украјине, примећује стручњак.

А међународни суд у Хагу не може да разматра спор око анексије Крима, за то је потребна сагласност обе стране.

Ко заступа стране на међународном суду УН

У саставу Међународног суда у Хагу је и руски судија Кирил Геворгјан (супруг глумице Марине Нелове), који до 2024. обавља дужност потпредседника суда.

У садашњем саставу судија нема сталног члана суда из Украјине, у таквим случајевима државу странку представља судија ad hoc (судија у конкретном предмету).

У спору са Русијом око конвенције о геноциду, за украјинског судију изабран је председник хашке академије за међународно право, почасни професор Сорбоне, Ив Доде.

Русију у овом суду не заступа Генерално тужилаштво, као у Европском суду за људска права, већ Министарство спољних послова.

Како предвиђа стручњак за међународно право, који је затражио да остане анониман, руска делегација или се неће појавити на састанку и на преносу ће бити приказана празна клупа, или ће руски представник наступати са пропагандним изјавама.

Руска делегација у Међународном суду правде, према извору ББЦ-ја, већ напуштају страни и руски саветници.

Делегацију је пре неколико дана напустио и француски адвокат Ален Пеле, који је до 23. фебруара био представник Русије у Међународном суду правде и другим међународним трибуналима УН, написавши отворено писмо.

Конкретно, заступао је Русију у случају оптужби Грузије да Русија крши међународну конвенцију о елиминацији свих облика расне дискриминације.

„Адвокати могу да бране мање или више сумњиве случајеве.

Али постало је немогуће да заступају земљу на форумима који су посвећени примени закона, која тако цинично презире примену закона", написао је Пелет у отвореном писму.

Адвокат објашњава да је пристао да заступа Русију у претходним споровима око украјинских притужби јер је био уверен да је огромна већина становништва Крима за поновно уједињење са Русијом.

Он је казао да не верује у украјинске тврдње о расној дискриминацији на Криму.

Сада Пеле „не види оправдање за коришћење рата за наметање промене политичког режима у Кијеву или територијално распарчавање Украјине, а можда и једно и друго".

Међународно право признаје легалност употребе оружане силе само у самоодбрани или на основу резолуције Савета безбедности УН, подсетио је он.

Осим тога, адвокат сматра да чак и ако је Украјина прекршила „Споразуме из Минска", онда и „Русија једва да је испунила своје обавезе".

У сваком случају, контрамере у вези са оваквим прекршајима не могу да буду у супротности са обавезама које произилазе из истих правила, сматра адвокат.

Према речима адвоката, Русија гази оне принципе међународног права у чијем је стварању одиграла важну улогу у 20. веку.

Украјину ће у Међународном суду правде заступати међународни адвокат Антон Кореневич, представник председника Владимира Зеленског на Криму у изгнанству.

Још једно суђење и још једна истрага

Међународни војни суд (МВС), који се такође налази у Хагу, али није део структуре УН, већ је покренуо истрагу о могућим ратним злочинима које је Русија починила у Украјини последњих година.

Суд у Хагу разматраће актуелне и прошле оптужбе за ратне злочине, за злочине против човечности и геноцид.

Разматраће се акције од 2013. године па до руске анексије Крима.

Русија је потписала Женевску конвенцију у којој је, у складу са међународним правом, дефинисан појам ратног злочина.

Међутим, држава никада није била део Међународног кривичног суда.

Русија је потписала Римски статут Међународног кривичног суда 2000. године, али га није ратификовала.

А 2016. године руско Министарство спољних послова је по налогу председника Путина обавестило УН о одбијању Русије да учествује у овом споразуму, пошто је анексија Крима призната као окупација.

Погледајте видео о евакуацији деце без родитељског старања

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]