Украјина и Русија: Руски војници снимљени како убијају ненаоружане цивиле

Безбедносне камере на једном објекту у месту у околини украјинског главног града Кијева снимиле су како руски војници пуцају у ненаоружане цивиле.

Снимак у који је ББЦ имао увид сада је предмет истраге украјинских тужилаца због сумње на ратни злочин.

На снимку се види како руски војници пуцају у мушкарца идентификованог као Леонид Плиатс и његовог шефа.

Било је то у време најжешћих борби око Кијева, када су главни путеви ка престоници били бојно поље.

Борбе су вођене и у месту где постоји продавница бицикала у којој је Леонид радио као обезбеђење.

Али ово није била размена ватре.

На снимку се јасно види како до зуба наоружани руски војници пуцају у двојицу ненаоружаних Украјинаца, а затим пљачкају радњу.

Упоређивањем снимака више камера за видео надзор и прикупљањем сведочанства људи са којима је Леонид разговарао телефоном тог дана, као и украјинских бораца који су покушали да га спасу, ББЦ новинари успели су да саставе читав низ догађаја.

Снимак погледајте овде. Напомена: Снимци су узнемирујући.

Руси стижу у украденом комбију исцртаном црном бојом са ознаком В коју користе руске снаге и натписом Тенк Спецназ.

Носе руске војне униформе и прилазе са упереним оружјем, прстима на обарачу.

Леонид иде ка војницима са подигнутим рукама, показујући да је ненаоружан и да није претња.

Руси најпре разговарају са њим и његовим шефом преко ограде.

На снимку нема звука, али мушкарци делују смирено, чак и пуше.

Тада се Украјинци окрећу и војници почињу да одлазе.

Одједном се окрећу, а затим пуцају двојици мушкараца више пута у леђа.

Један је одмах убијен, али Леонид некако успева да остане на ногама.

Чак везује каиш око бутине да успори крв, а затим се тетура до кућице у којој је радио и почиње да зове у помоћ.

Васил Подлевски је тог дана два пута разговарао са својим пријатељем, који је крварио.

Леонид му је рекао да су војници тврдили да не убијају цивиле, а затим су пуцали у њега.

„Рекао сам, можеш ли бар да се превијеш? Одговорио ми је: 'Васја, једва сам се довукао. Све ме тако боли. Баш ми је лоше'", сећа Васил разговора.

„Рекао сам му да се држи и позвао сам Територијалну одбрану".

Људи које је позвао пре рата су продавали клима-уређаје.

Сада борци добровољци, Саша и Костја, показују на мобилним телефонима снимак руских тенкова како пролазе поред њихових положаја.

Њихов задатак је био да у реалном времену украјинским борцима шаљу информације о руском кретању.

Када је Леонид Плиатс рањен, добили су задатак да пређу опасан ауто-пут Е40 како би покушали да га спасу.

И данас се на путу налазе олупине руских тенкова, као подсећање на жестоке борбе.

Док је радник обезбеђења лежао крварећи, руски војници су још били на том месту.

На снимку безбедносних камера види се како пуцају по продавници, краду бицикле, па чак и скутер и како се бахате у директоровој канцеларији, пију његов виски и претурају по његовом столу.

Бројчано надјачани и само лако наоружани, Саша и Костја су били приморани да чекају иако су схватили да Леонид умире.

„Разговарали смо са њим телефоном, покушали да га смиримо. Рекли смо му, у реду је. Све ће бити ок. Преживећеш", каже ми Саша.

„Рекли смо му да смо да долазимо по њега. Можда му је то помогло. Можда. Али, нажалост, док смо стигли, он је био мртав."

Док су носили тела двојице мушкараца, добровољци су морали да се склоне док је руски тенк пролазио.

Постоје многи докази против мушкараца одговорних за ова убиства.

Проучили смо снимак до најситнијих детаља и јасно се види лице једног руског војника за кога верујемо да је један од убица.

Прошло је много времена пре него што су он и други војници схватили да постоје безбедносне камере и потом су једну разбили.

Снимак смо показали шефу полиције за Кијевску област и он нам је рекао да су тела 37 цивила, пронађена дуж пута ка главном граду Украјине након што су се руске снаге повукле.

Тужилаштво је потврдило да сада истражује убиство Леонида и његовог колеге као могући ратни злочин: један од више од 10.000 случајева које су регистровали.

„Мој тата уопште није био војник. Био је пензионер. Убили су 65-годишњака. Зашто?", каже Леонидова ћерка Јулија Андрошчук.

Она је у иностранству и још није успела да сахрани оца због рата.

„Нисам толико бесна колико пуна туге и страха. Ови проклети Руси су толико измакли контроли, да се бојим шта би следеће могли да ураде", рекла ми је.

Јулија се нада да ће се одговорнима једног дана, некако, судити.

За сада жели да људи тачно знају шта се догодило њеном оцу и да бруталност престане.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]