Немачка и нудизам: Зашто Немци воле да се скину голи у јавности

После четири године живота у Берлину, научила сам да прихватим немачки „све може" дух и необавезнији приступ голотињи него тамо где сам одрасла, на америчком Средњем западу.

Иако се голотиња у америчкој култури углавном сматра сексуалном, овде у Немачкој скинути се го није ништа необично у одређеним свакодневним ситуацијама.

Научила сам се на сауне у којима је нагост уобичајена; брчкала сам се у базенима у којима су купачи били као од мајке рођени.

Изненадила сам масера кад сам се сама од себе скинула пре третмана, што је довело да његове опаске да од Американаца обично мора да се тражи да скину одећу.

Али, као што славна изрека отприлике каже, никад нећете заборавите кад сте се први пут срели са голотињом у јавности.

Моје упознавање с овом појавом уследило је током џогирања кроз Хасенхајде, парк у берлинском јужном кварту Нојкелн, где сам налетела на гомилу голих тела која су се сунчала на јарком поподневном сунцу.

Касније, пошто сам разговарала са пријатељима и направила прилично упитни историјат претраге на Гуглу, открила сам да наилазак на потпуно огољену енклаву у градском парку или на плажи практично представља иницијацију у Берлину.

Оно чему сам присуствовала, међутим, није био део хедонистичке стране Берлина, већ пример Freikörperkultur, илити „културе слободног тела".

ФКК, како обично гласи скраћеница за овај феномен, тесно је повезана са животом у Немачкој Демократској Републици (Источна Немачка, илити „НДР"), али нудизам у Немачкој као јавна пракса корене вуче још од краја 19. века.

И, за разлику од, на пример, скидања горњег дела купаћег у Шпанији, ФКК подразумева шири немачки покрет карактеристичног духа, где је свлачење на вашу суштину у свету природе историјски био чин истовремено и отпора и олакшања.

„Нудизам има дугу традицију у Немачкој", каже Арнд Бауеркампер, ванредни професор савремене историје на Универзитету Фраје у Берлину.

На преласку у 20. век, на помолу је била Lebensreform („животна реформа"), филозофија која се залагала за органску храну, сексуално ослобођење, алтернативну медицину и једноставнији живот ближи природи.

„Нудизам је део тог ширег покрета, усмереног против индустријског модернизма, против новог друштва које се јавило крајем 19. века", каже Бауеркампер.

Према Ханоу Хохмуту, историчару из Лајбницовог центра за савремену историју у Потсдаму, овај реформистички покрет посебно се примио у већим градовима, међу којима и Берлин, упркос његовој романтизацији живота на селу.

Током Вајмарске ере (1918-1933), плаже ФКК-а биле су настањене „веома, веома оскудном мањином" припадника буржоазије који су се сунчали.

Према Бауеркамперу, „завладао је осећај нове слободе после ауторитарног друштва и притискајућих конзервативних вредности Царске Немачке (од 1871. до 1918.)."

Алфред Кох је 1926. године основао Берлинску школу нудизма како би охрабрио нудистичку вежбу мешаних полова, продубљујући веровање да нудизам на отвореном промовише хармонију са природом и користан је за благостање.

И иако је нацистичка идеологија испрва забрањивала ФКК, доживљавајући га као навалу аморалности, већ 1942. године Трећи Рајх је ублажио забрану голотиње у јавности.

Мада, наравно, та толеранција није важила за групе које су нацисти прогањали, као што су Јевреји и комунисти.

Али тек је деценијама касније, након послератне поделе Немачке на Источну и Западну, ФКК заиста процветао, нарочито на Истоку - али прихватање голотиње више није било ограничено само на буржоаску класу.

За Немце који су живели у комунистичкој НДР, где су путовања, личне слободе и продаја робе широке потрошње били ограничавани, ФКК је функционисао делом као „сигурносни вентил", каже Бауеркампер.

Начин да се опусти напетост у дубоко репресивној држави омогућивши мало „слободног кретања".

Хохмут, који је посећивао нудистичке плаже са родитељима као дете док је одрастао у Источном Берлину, слаже се с тим.

„Владао је известан осећај ескапизма", каже он.

„Источни Немци су одувек били изложени захтевима Комунистичке партије и ономе што су морали да раде, као што су одласци на митинге партије или се од њих тражило да извршавају задатке месних заједница викендима без надокнаде."

Иако су бунтовни Источни Немци настављали да се купају голи у раним данима НДР-а - истовремено мотрећи на полицијске патроле - ФКК је поново званично дозвољен тек кад је Ерих Хонекер дошао на власт 1971. године.

Према Бауеркамперу, под Хонекером је НДР започео процес отварања стране и домаће политике, што је била тактика да би се у спољном свету деловало приступачније.

„За НДР је било прилично корисно да тврди: 'У реду, дозвољавамо и чак подстичемо нудизам, ми смо, значи, нека врста слободног друштва',", каже Бауеркампер.

Кад се Источна Немачка ујединила се већом Западном 1990. године, а забране су укинуте у бившој комунистичкој држави, култура ФКК-а почела је да опада.

Седамдесетих и осамдесетих су кампове, плаже и паркове пуниле стотине хиљада нудиста.

Немачко удружење за културу слободног тела је 2019. године бројало свега нешто више од 30.000 регистрованих чланова - од којих су многи били у педесетим и шездесетим.

А опет данас ФКК наставља да оставља трага на немачку културу, нарочито на бившем Истоку.

Она чак повремено успева да заврши и у виралним вестима, као што је она кад је голи мушкарац у области одређеној за ФКК на берлинском језеру овог лета био приморан да појури дивљу свињу која је побегла са торбом у којој се налазио његов лаптоп.

Штавише, ФКК и дуга немачка традиција нудизма довели су до широко распрострањене толеранције у читавој земљи за просторе у којима се не носи одећа и јавну голотињу као форму велнеса.

Као што сам и сама открила, простори за ФКК могу и даље да се нађу а да не морате претерано да их тражите и често су повезани са здравијим начином живота.

Сајт Nacktbaden.de нуди добро организован списак плажа и паркова широм Немачке, где можете да се сунчате голи.

Можете да се разголитите у саунама и бањама; или да пођете у шетњу кроз природу без одеће на местима као што су планина Харц, баварски Алпи или шуме Саксоније-Анхалт.

Или, ако желите да будете мало формалнији по том питању, спортски клуб ФСВ Адолф Кох у Берлину нуди разголићену јогу, одбојку, бадминтон и стони тенис.

На многе начине, наслеђе ФКК-а пружа путницима увид у вредности које и даље уједињују многе Источне Немце.

За Силвију Стернкопф, која је одрасла одлазећи на плаже ФКК-а у Источној Немачкој, култура слободног тела у земљи одражавала је и доносила неке вредности које она сада преноси на своју децу, нарочито отвореност према властитом телу које се негује у земљи.

„Мислим да је то и даље дубоко укорењено у мојој генерацији у Источној Немачкој", каже она.

„Трудим се да то пренесем и на своју децу, да их одгојим тако да буду отворена према властитом телу и да их не буде срамота самих себе и тога што су голи, да се покажу другима."

За Стернкопф, видети тело у несексуализованом контексту такође помаже да људи науче да посматрају друге мимо спољњег утиска који они остављају.

Кад оголите све, лакше је не видети само тело, већ и читаву индивидуу.

„Кад се навикнете на то да виђате људе голе, не размишљате превише о томе какав утисак оставља ваша спољашњост", каже она.

„Мислим да је то нешто што је распрострањеније у Источној Немачкој уопште: људе не покушавамо да ценимо само према њиховом спољном изгледу, већ се увек трудимо да гледамо и мало дубље испод површине."

Погледајте видео о Светском дану загрљаја

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]