Жене и секс: Она је проникла у све тајне оргазма, спасла Фројда и срушила предрасуде

За неке, била је пионир женске сексуалности, за друге, само богаташица са утицајним везама.

Истина је да Мари Бонапарта (1882 -1962) - пранећака бившег цара Француске Наполеона Првог и тетка принца Филипа, војводе од Единбурга - није прошла кроз историју незапажено.

И сама принцеза, главна интересовања у животу била су јој женски оргазам и психоанализа.

И тако је она постала ученица Сигмунда Фројда, а после неког времена успела је чак и да му спасе живот.

Али, изнад свега, Бонапарта је била „слободна жена".

Према њеним биографима, била је фасцинантан лик - подједнако сe истицала у научним круговима као и у краљевском свету и до краја живота тражила je одговоре на питање женског сексуалног задовољства.

Принцеза

Мари Бонапарта рођена је у Паризу, у славној и имућној породици.

Била је ћерка Мари Феликс (рођене Бланк) и принца Роланда Наполеона Бонапарте од Француске.

Њен деда био је предузетник и оснивач Казина „Монте Карло" Франсоа Бланк, славан по огромном богатству.

Али њен живот од самог почетка обележила је трагедија - замало је умрла на порођају, а њена мајка је преминула свега месец дана касније.

Њено детињство било је проблематично и усамљено.

Без друге деце у близини, била је привржена оцу - антропологу и географу - а плашила се баке с очеве стране.

Била је веома радознала од најранијих дана - у вези са науком, књижевношћу, писањем, као и властитим телом.

Једног дана је „Нана", једна од многих жена која ју је чувала, затекла Мари како мастурбира.

„То је грех! То је порок! Ако ту будеш радила, умрећеш!", рекла јој је она, како је сама Мари записала у дневнику 1952. године.

„Бонапарта тврди да је одустала о клиторисне мастурбације негде са осам или девет година, из страха од Наниног упозорења да је цена еротског задовољства смрт", пише Нели Томпсон у есеју „Теорија женске сексуалности Мари Бонапарте: Фантазија и биологија".

Она је одмалена била бунтовна и није прихватала идеју женске потчињености.

У тинејџерским годинама, успешно је почела да студира језике - углавном енглески и немачки - али њена бака и отац напрасно су јој забранили да даље полаже испите.

„Она и Роланд тврдили су да републикански непријатељи породице Бонапартa могу да саботирају испит у покушају да понизе породицу", каже Томпсон, цитирајући из Мариног дневника.

То је навело Мари да изјави: „Проклето било моје име, моја титула и моје богатство! Проклет био, посебно, мој пол! Јер да сам мушко, не би осујећивали мој труд!", тврди Томпсон.

Пре него што је напунила 20 година, усред сексуалног буђења, Бонапарта је имала аферу за ожењеним човеком, једним од очевих асистената.

То се завршило скандалом, уценом и понижењем за њу.

Њен отац је решио да упозна Мари са човеком за ког би волео да му постане зет, принцом Џорџом од Грчке и Данске (1869-1957), који је био 13 година старији од ње.

Мари је пристала и они су се венчали 12. децембра 1907. године у Атини.

Имали су двоје деце, принца Евгенија и принца Питера, али њихов брак није био срећан.

Иако ће сам брак потрајати 50 година, Мари је брзо схватила да њен муж има истинску емотивну везу са властитим ујаком Валдемаром од Данске.

Мари - који је и сама почела да има љубавнике и плашила се да је фригидна - пронашла је утеху од проблематичног живота у студијама.

Истраживање женске сексуалности

Мари је покретала њена глад за интелектуалним знањем и потреба да разуме природу сексуалности и женског задовољства.

Она је 1924. године објавила есеј „Белешке о анатомским узроцима фригидности код жена" под псеудонимом А.Е. Нарџани.

„Била је незадовољна чињеницом да никада није доживела оргазам током сношаја", тачније током пенетративног секса, каже Ким Волен, професорка бихевиоралне неуроендокринологије са Универзитета Ејмори, у Џорџији (САД).

„Одбијала је да прихвати уверење да жене могу да доживе оргазам само преко директне стимулације клиториса", каже професорка Волен за ББЦ.

Мари је веровала да ако жена не може да доживи оргазам током пенетрације, то онда указује на некакав анатомски проблем.

И тако је она развила теорију - што је краћа удаљеност између жениног клиториса и њене вагине, већа је шанса да она доживи секс током пенетративног секса.

Да би поткрепила ту тезу, сакупила је мере више од 240 жена двадесетих година у Паризу.

Према њеној публикацији, „подаци нису сакупљени систематски, већ искуствено, кад би жена одлазила на преглед код лекара", каже професорка Волен, која је проучавала рад Бонапарте заједно са докторком Елизабет Лојд.

Према овим стручњакињама, „она је поделила узорке у три групе, у зависности од удаљености између вагиналног отвора и клиториса, иако не постоји опис како је та подела утврђена."

„Бонапарта је имала занимљиву хипотезу. Развила је ту теорију да су жене грађене различито и зато доживљавају различите реакције током сношаја", каже докторка Лојд за ББЦ.

Али њена теорија „потпуни је нагласак стављала на женску анатомију, оставивши по страни друге аспекте као што су психолошка зрелост - и да ли је жена испуњена у животу, неуротична или фригидна, да употребимо негативне изразе примењиване за жене у оно време", каже овај специјалисткиња.

То је навело Бонапарту да верује да би, уколико се жене подвргну операцији да се клиторис премести ближе вагини, оне могле да доживе оргазам током сношаја.

Нажалост, није могла да буде више у криву.

„Операција је била катастрофа. Неке жене су изгубиле све сензације. Али Мари Бонапарта је толико чврсто веровала у те налазе, да је и сама била подвргнута операцији, без успеха", описује професорка Волен.

То је није поколебало. Она то није урадила само једном, већ три пута.

„Кад пресечете много нерава око клиториса, нећете имати јачу чулну реакцију, већ управо супротно, зато што пресецате веома важне нерве", објашњава докторка Лојд, професорка Историје и филозофије науке на катедри за биологију Универзитета у Индијани.

„Она је веровала да је операција једини начин да жене доживе оргазам током сношаја", додаје она.

Блиско пријатељство са Фројдом

Упркос томе, Мари Бонапарта није одустајала. Наставила је да тражи одговоре на своје сексуално незадовољство и потешкоће у животу.

Она је 1925. године отпутовала у Беч да се консултује са психоаналитичарем о ком се много говорило у париским медицинским круговима: Сигмундом Фројдом.

„У Фројду је пронашла оно што јој је очајнички било потребно, новог 'оца' ког ће волети и коме ће служити", каже Томпсон у есеју.

Мари Бонапарта је постала његов пацијент, али су сe врло брзо спријатељили.

„Она је била једна од првих жена у Француској који ја студирала психоанализу, свакако лично код Фројда", каже за ББЦ Реми Аморо, професор психологије са Универзитета у Лозани, у Швајцарској.

„Фројд је уживао у њеном друштву зато што није била ни 'опасна жена' ни академик. Кад су се упознали, Фројд је имао скоро 70 година. А она је била занимљива, интелигентна и богата жена која се расправљала с њим", додаје професор Аморо.

Мари Бонапарта је постала истакнута фигура у психоаналитичарским круговима у Паризу и чак је успела да уврсти неколико пацијената у званични дневник као активне принцезе.

Захваљујући точку судбине, спасла је Фројду живот кад је нацистичка Немачка окупирала Аустрију.

Искористивши властито богатство и утицаје, Мари је средила да Фројд и његова породица побегну из Беча у Лондон, где је он проживео последње дане.

„Са 82 године, напустио сам дом у Бечу и због немачке инвазије дошао у Енглеску, где се надам да ћу окончати живот у слободи", изјавио је Фројд у интервјуу за ББЦ 1938. године.

Слободна жена

Професионална зрелост на крају је довела Мари Бонапарту до тога да оспори властиту теорију о женској сексуалности.

„Мари Бонапарта је потпуно одбацила властите првобитне идеје", каже професорка Волен.

„Објавила је нову књигу 1950. године, под насловом 'Женска сексуалност', у којој је повукла све у вези са њеним раним проучавањима", додаје ова стручњакиња.

„Ту она тврди да анатомија нема никакве везе с тим и да је све психолошки. У то време се бавила психоанализом већ 25 година", каже професорка Волен.

Упркос тој промени мишљења, „и даље мислим да је њена оригинална студија изузетна", каже професорка Волен, која сматра да је Бонапарта била револуционарна жена.

За професорку докторку Лојд, Мари Бонапарта је била „фасцинантна личност. Она је једна од мојих хероина, иако је и трагичан лик."

Кад је у питању женска сексуалност, „била је далеко испред времена по знању и разумевању", каже докторка Лојд, упркос чињеници да је „била силно незадовољна властитим телом".

Професор Аморо, који је провео неколико година сређујући архиву Мари Бонапарте у Паризу, сматра да је она била „невероватна жена", изузетно добро повезана са свим књижевним, политичким и краљевским круговима свог времена - просто је познавала све славне људи из прве половине 20. века.

„Она је изузетно занимљива личност и за феминистички покрет", каже он.

Мари Бонапарта је коначно дошла до закључка да је „њен доживљај сексуалности био веома патријархалан, зато што је била убеђена да постоји само један начин да се доживи оргазам", каже Аморо.

„Али је истовремено била и веома слободна у размишљању - била је сложена жена која се усудила да се супротстави Фројду."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]