Секс, наука и технологија: Потрага за технологијом израде савршеног кондома

Био је владар једне од најранијих великих цивилизација у Европи пре око 5.000 година.

Али по легенди, Минос краљ Крита имао је један проблем - његова сперма била је отровна.

Прича се да је неколико краљевих љубавница скончало после секса с њим јер је ејакулирао „змије и шкорпије".

Иако је то прилично неуобичајена венерична болест, довела је до онога што се данас сматра прилично познатим изумом.

Краљ Минос је прва забележена особа у историји која је користила кондом.

Наиме, заштитна футрола била је направљена од козје бешике, али је штитила краљеве партнерке током сношаја (иако је и даље у току дебата да ли је изум носио сам краљ или његове љубавнице).

Данас се, међутим, сваке године широм света прода скоро 30 милијарди кондома.

Процењује се да је употребом кондома од 1990. године спречено око 45 милиона инфекција ХИВ-а, према организацији УНАИДС коју финансирају Уједињене нације. Али људи се и даље свакога дана заразе са више од милион сексуално преносивих болести, према Светској здравственој организацији.

А процењује се и да је сваке године око 80 милиона трудноћа нежељено.

То је навело многе стручњаке за јавно здравље да инсистирају на томе да кондоми играју још већу улогу у спречавању ширења заразе и у планирању породице.

Модерни мушки кондоми од латекса нуде 80 одсто или више заштите од већине сексуално преносивих болести.

Ова бројка покрива и неправилну па чак и недоследну употребу кондома.

Кад се користе правилно, кондоми могу да буду и до 95 одсто ефикасни у спречавању преношења ХИВ-а, показале су студије.

Али навести људе да правилно користе кондом и даље је велики изазов, тврди Вилијам Јарбер, виши директор Руралног центра за превенцију сиде и сексуално преносивих болести на Универзитету у Индијани, у Блумингтону.

„На основу нашег истраживања, многи желе да користе кондом али имају негативна искуства с његовом употребом, верују у 'лошу репутацију' кондома или не знају много о његовој правилној употреби и како се користи да би осетили задовољство у сексу", каже он.

Разни су разлози зашто људи пружају отпор употреби кондома - верска основа, лоше сексуално образовање и одбојност према осећају који пружају.

Бушење или спадање кондома релативно су ретки, али се дешавају - неке студије процењују да се дешавају у између 1 и 5 одсто случајева - а то може да утиче на поверење и то да ли их људи користе.

То је на крају довело до тога да истраживачи почну да траже начине како да унапреде скромни кондом иновативним материјалима и технологијама у нади да ће омогућити да их користи што више људи.

Једна идеја за јачи кондом која обећава користи графен - ултра-танки једноструки слој атома угљеника који су прво открили научници овенчани Нобеловом наградом са Универзитета у Манчестеру, у Великој Британији, 2004. године.

Аравинд Виџајарагаван, научник материјала са Националног института графена на Универзитету у Манчестеру, верује да би „најтањи, најлакши, најчвршћи материјал са топлотном изолацијом" могао да буде идеалан за унапређење својстава кондома.

Његов тим добио је грант од Фондације Била и Мелинде Гејтс 2013. године у склопу кампање за развој иновативног дизајна кондома.

Али графен не може сам да се претвори у самосталне предмете, тако да је Виџајарагаванов тим почео да комбинује графен са латексом и полиуретаном.

„Графен је материјал нано-размера, који је дебео само један атом и широк неколико микрометара", каже он.

„Али у тако малој размери, то је најснажнији материјал на планети.

„Изазов је пребацити ту снагу из нано-размера у макро-размере, у којој користимо предмете из стварног света.

„То постижемо комбинујући снажне честице графена са слабим полимерима, као што су природни гумени латекс или полиуретан.

„Графен потом предаје своју снагу слабом полимеру да би га ојачао у нано-размери."

Ова комбинација може да појача снагу танког слоја полимера за 60 одсто или омогући кондомима да се праве 20 одсто тањим а да задрже данашњу снагу, додаје Виџајарагаван.

Иако кондоми од графена тек треба да постану доступни, његов тим тренутно ради на комерцијализацији иновативног, ојачаног презерватива.

Друга група која ради на томе да материјале који се користе за кондоме направи тањим и јачим потиче са Универзитета у Квинсленду, у Аустралији.

Они тамо праве кондоме који комбинују латекс са влакнима из аустралијске локалне спинифекс траве.

Смола спинифекса се у домородачким заједницама Аустралије одавно користи као лепак кад праве алатке и оружје са каменим врхом.

Истраживачи су открили да могу да појачају латекс наноцелулозом извученом из самлевене траве.

Добијени омотач латекса био је 17 одсто јачи и могли су да се праве тањи кондоми.

Истраживачи кажу да су успели да произведу кондом који може да издржи 20 одсто више притиска на тесту пуцања и може да се надува 40 одсто више него кондоми од латекса који су тренутно у продаји.

Насим Амиралијан, инжењер материјала са Универзитета у Квинсленду који је један од вођа пројекта, каже да тим сада ради са произвођачима кондома у намери да оптимизују методе формулације и обраде.

Они се надају да ће моћи да праве кондоме који су јачи али можда и до 30 одсто тањи од актуелних кондома, што би могло да побољша њихово коришћење јер ће се мање осећати док се носе.

Материјал би могао да нађе и другу употребну вредност, као што је производња јачих али осетљивијих рукавица за хирурге.

Али док је латекс тренутно најчешћи материјал који се користи за кондоме, многим људима је он непријатан за ношење и често захтева лубриканте.

Латекс је такође релативно скуп, што може да буде додатна препрека за употребу кондома.

Око 4,3 одсто светског становништва такође пати од алергије на латекс, што најчешћи тип кондома чини неупотребљивим за милионе људи.

И док су доступне алтернативе као што су кондоми од полиуретана или природне мембране, оне имају своје мане.

Полиуретански кондоми пуцају много лакше од кондома од латекса, док кондоми од природне мембране могу да садрже мале поре које не блокирају пролазак патогена сексуално преносивих болести укључујући хепатитис Б и ХИВ.

Друга група научника из Аустралије, међутим, жели да замени латекс једним новим материјалом по имену „чврсти хидрогел".

Већина хидрогелова - полимерска мрежа набрекла од воде - обично је мека и сунђераста, али они на којима раде истраживачи са Универзитета за технологију у Свинберну и Универзитету у Волонгонгу у Аустралији јаки су и растегљиви као гума.

Тим је основао сопствену компанију по имену Еудемон (Eudaemon) која покушава да се надовеже на првобитна истраживања и направи „гелдоме".

Будући да не садрже латекс, могу да се избегну проблеми са алергијом који потичу од традиционалних кондома, али тим каже да њихови хидрогелови могу и да се дизајнирају тако да делују више као људска кожа и зато је осећај у њима много природнији.

Будући да хидрогел садржи воду, он се и сам подмазује или може да се направи тако да у структури има уграђене медикаменте против сексуално преносивих болести који се отпуштају током употребе.

Постићи да се кондоми користе без додатних лубриканата још је један изазов са којим су се научници ухватили у коштац.

Група истраживача са Бостонског универзитета у САД развила је слој којим могу да обложе кондоме и тако омогуће да се они сами подмазују.

Истраживачи су основали властиту компанију, Хидрогел коутингс, ради производње изума.

Стејси Чин, генерална директорка и суоснивачица стартапа, каже да кондоми који се сами подмазују могу да издрже најмање 1.000 улазака, у поређењу са само око 600 улазака код редовних кондома.

Већина лубриканата који се користе на кондомима од латекса обично су лепљиви, одбијају воду и смањују се током употребе.

Истраживачи са Бостонског универзитета, међутим, открили су да могу да нанесу танак слој хидрофиличних - оних који воле воду - полимера на површину латекса.

Кад полимери дођу у контакт са водом, постану клизави на додир.

То значи да могу да искористе влажност телесних течности да би кондом остао склизак и смањио трење током читаве употребе.

„Лубриканти сметају кондомима зато што су веома некомпатибилни с водом.

„Наш премаз може да остане на кондомима од латекса током читавог сношаја да би омогућио стално подмазивање.

„То решава један од највећих проблема током употребе кондома", каже Чин.

Испоставило се да овај премаз смањују трење за 53 одсто у малој анкети спроведеној на 33 људи, за разлику од неподмазаног латекса, а имао је сличан учинак као лубриканти у слободној продаји.

У тесту „наслепо" на малом узорку, 70 одсто учесника определило се за кондоме са новим слојем у односу на онај са личним лубрикантом.

Будући да производ тренутно пролази кроз процес комерцијализације, Чин каже да не може да открива више детаља о томе колико ће времена проћи пре него што нови кондоми који се сами подмазују постану доступни.

Права величина још је једна ствар која често уме да буде проблем, а један произвођач кондома у САД продаје кондоме по мери у 60 различитих величина.

Једна студија са Универзитета у Индијани из 2014. године показала је да је дужина пениса у ерекцији код 1.661 сексуално активних мушкараца у САД варирала од четири центиметра до 26 центиметара, док им је обим варирао од три до 19 центиметара.

Просечна дужина мушког кондома је 18 центиметара.

Као реакција на ово, корпорација Глобал протекшн нуди кондоме у 10 различитих дужина и девет обима.

Синтија Грејем, професорка сексуалног и репродуктивног здравља са Универзитета у Саутхемптону и истраживачица тима за кондоме на Кинсијевом институту са Универзитета у Индијани, такође је процењивала да ли би нови начини стављања кондома могли да олакшају њихову употребу.

Они су тестирали нови тип кондома који користи уграђени апликатор и омогућује да се кондом стави без додиривања.

Он долази са омотачем који има узицу за повлачење ради лакшег држања и отварања.

Циљ је да се избегне потенцијално оштећење кондома у конвенционалној амбалажи за кондоме од фолије.

Он користи и пар трачица за одмотавање које испадну кад се овај скроз одмота - што је покушај да се осигура да је лепо налегао пре употребе.

Али уређај тек треба да се испроба у клиничким тестовима због недостатка финансирања.

А ту су и неки други крупнији проблеми који стоје као препрека употреби кондома.

„Прилично је уобичајено да људи не користе кондоме - они их користе како би спречили трудноћу уместо сексуално преносивих болести.

„Оно што је горе је што многи млади људи мисле да су оне излечиве, тако да се не брину због њих", каже Грејем.

Чак и са јачим, тањим и удобнијим кондомима, очигледно је да мора још много тога да се постигне у самом образовању.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]