Србија, млади и полне болести: Како шарени једнорог може да објасни детету шта је гонореја

Како да кажем дечку да стави кондом? Да ли ћу постати завистан од гледања порно филмова? Да ли и дечаци могу да добију вакцину против ХПВ-а?

Ово су само нека од питања која се врзмају по глави тинејџера у Србији.

Јулија Миладиновић има 17 година и четврта година је Зуботехничке школе у Београду.

Каже да са родитељима не може да разговара о полно преносивим болестима и уопште о сексуалном образовању.

Знање о овој теми је углавном стекла на часу предмета Хигијена који има у школи, али сматра да неке теме нису довољно обрађене и учињене младима разумљивим.

Она није једина тинејџерка која има много питања када је сексуално образовање у питању, али није ни једина која не зна где може да добије одговоре.

Ипак, можда решење постоји.

Шта је Табу дневник и како он функционише

Табу дневник тренутно постоји само на Инстаграму.

То је страница коју свако ко жели може да запрати, а уколико има питање на тему сексуално преносивих болести, може га послати у инбокс.

Одговоре на питања дају Емилија Иванчајић, докторка медицине и магистар менаџмента у здравству, као и њене колеге лекари.

„Не читамо гинеколошке налазе, већ ако неко у нешто сумња или не зна како томе да приступи ми покушавамо да га охрабримо да оде код лекара и потражи терапију, као и да користи заштиту - то је основни циљ", каже за ББЦ на српском Иванчајић.

Питања се објављују анонимно, као и одговори, који нису пуни стручних израза, односно прилагођени су тинејџерима.

Табу дневник као светионик знања о полним болестима

Емилија је заједно са четири средњошколке из Београда покренула пројекат Табу дневник.

„У оквиру асоцијације за афирмацију културе постоји пројекат који се зове Светионик знања у оквиру кога се различитим тимовима додељују различите теме", каже она.

Објашњава да се пријавило 15 тимова из 15 различитих градова Србије који добијају одређену тему на основу којих касније развијају пројекат.

Теме су разне - од екологије, туризма, преко културе, уметности до јавног здравља.

Њима је додељена тема Јавно здравље и после неколико састанака одлучиле су да ће њихов пројекат да се односи на полно преносиве болести.

„По речима девојака које су ми сараднице у овом пројекту, а које похађају средње школе, схватиле смо да је ова тема битна и да се не обрађује довољено у основној и средњој школи", каже Иванчајић.

Шта све средњошколци не знају о полним болестима?

Закључујући по анкети које су сараднице и Иванчајић спровеле међу 700 средњошколаца из Београда, али и мањих градова у Србији, не много тога.

„Њихови одговори су нам потврдили хипотезу да је ово битна тема, јер је 48 одсто наших испитаника сексуално активно, а од тога се 37 одсто испитаника о полним болестима информисало искључиво путем интернета, а само њих девет одсто кроз разговор са родитељима", говори Иванчајић о истраживању.

Једна од сарадница је и средњошколка Ленка Зарев која је на Ваздухопловној академији.

Осим што је стекла нове вештине које су битне за развијање пројекта и каријеру, Зарев каже да је много тога научила о полно преносивим болестима, јер током школовања није имала часове на ту тему, нити је о томе озбиљније разговарала са родитељима.

„Пре него што сам се укључила у пројекат и за мене је то била табу тема", каже Зарев за ББЦ на српском.

Додаје да сваког дана „нешто ново сазна", али да се запрепастила када је прочитала да сваког дана једна жена умре од рака грлића материце.

Резултати анкете

Иванчајић каже да је анкета спроведена међу средњошколцима показала да њих 80 одсто предавања на тему сексуално преносивих болести оцењује са оценом један, на скали од један од пет.

„То значи да немају никакво образовање или да је на ниском нивоу, а сматрају да је то јако битно да га имају", каже Емилија.

Која су то питања која стижу једнорогу у инбокс

За само две недеље страницу је запратило више од 1.500 пратилаца.

Емилија каже да се тинејџери нису стидели да питају оно што их интересује и да су их постављали и момци и девојке.

„Најчешће питање које су постављале девојке је како да причају са дечком о коришћењу кондома, док се момци јако брину око тога да ли могу да развију зависност од гледања порно филмова, јер их у толикој мери гледају да имају осећај да им не треба девојка", каже Иванчајић.

Питања су постављале и девојчице које не живе са мамом или су им родитељи разведени, јер су углавном не знају како да приступе разговору с оцем на те теме.

„Некако се подразумева да се такви разговори воде с мајком", додаје докторка.

Питања не постављају само тинејџери, већ и родитељи који кажу да је пројекат одличан и да ће га показати деци.

„Углавном нас питају о ХПВ вакцини, о томе да ли могу да је добију и дечаци, не само девојчице", објашњава Емилија.

Деци су потребни часови на тему сексуално преносивих болести

Доротеја Вујадин ће ускоро напунити 18. година. Похађа Десету гимназију у Београду и једна је од сарадница на пројекту.

За разлику од Јулије која је имала часове на тему сексуалног образовања у Зуботехничкој школи, Вујадин каже да их гимназијалци немају у наставном програму.

„Сваке године имамо предавања о наркоманији, док се полно преносиве болести уопте не помињу", каже Доротеја.

Додаје да се на часу биологије та тема „само спомене када се учи о организму и полном систему".

„То је тема која је јако озбиљна и која не може да се прође у оквиру једног часа",

„Углавном се помиње ХИВ као полно преносива болест, као да остале не постоје", додаје Вујадин.

Ова млада девојка је толико тога научила кроз овај пројекат, посебно о ХПВ вирусу, о томе да су жене много подложније полно преносивим болестима него мушкарци, као и да је заштита много битна и потребна.

„То бисмо сви требали да знамо, а не знамо", каже гимназијалка и напомиње да је „сада време мало другачије, да су односни међу родитељима и децом отворенији, али и да се и даље не прича у тој мери у којој би требало".

И њена колегница с пројеката, 17-годишња Марија Зорић, која иде у Пету београдску гимназију, каже да се у школама минимално говори о сексу и болестима које могу да се добију уколико се заштита не користи.

„Никада нисмо разговарали о томе на часовима, није било додатних часова и радоница", каже Зорић и додаје да се „све гура под тепих" и да је та тема табу и да баш зато и желе да сруше предрасуде с Табу дневником.

Можда ће вас занимати и видео о томе да ли ТикТок промовише гладовање

Борба против полних болести се наставља

После странице на Инстаграму, коју млади највише посећују, тим се одлучио да подигне сајт taboodnevnik.rs који је почео с радом 19. новембра, а на коме ће тинејџери, али и остали које занима, моћи анонимно да поставе питање.

Емилија каже да су у плану и радионице на којима ће говорити психолози и лекари, а које ће сви заинтересовани моћи да питају о полно преносивим болестима.

У процесу су ступања у контакт са људима који имају неку од полно преносивих болести и који ће да причати о том искуству и кроз шта све пролазе.

„Сматрамо да је то најбољи приступ - када они поделе своје приче.

„Полне болести се дешавају свакоме, оне уопште нису резервисане само за промискуитетне особе које не воде рачуна, то може сваком да се деси", каже Иванчајић.

Ако не победе на завршном догађају, на коме ће жири одлучити ко добија бесповратна средства за даљи развој пројекта, оне ће наставити да конкуришу код других организације и спонзора, додаје.

„Ово је рад на волонтерској бази, а ми желимо да можемо да платимо лекаре који ће саветовати младе, да имамо буџет за промоције на Инстаграму, да организујемо трибине", каже Емилија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk