Истраживање: Месне прерађевине „подстичу рак дојке“

Редовно конзумирање месних прерађевина попут сланине и кобасица може да повећа ризик од рака дојке, показују истраживања.

Преглед истраживања показује да жене које једу веће количине месних прерађевина имају девет одсто више шанси за добијање рака дојке.

Подаци потврђују резултате ранијих истраживања Светске здравствене организације који показују да месне прерађевине изазивају рак.

Стручњаци кажу да ове резултате треба узети с резервом, додајући да је прави ризик код појединачних жена „веома мали".

Где је ризик?

Отприлике 14 од 100 Велике Британије ће добити рак дојке у неком тренутку живота.

То значи да повећање ризика од девет одсто значи још један додатни случај канцера на 100 жена.

Како би се ово ставило у контекст, Британски центар за истраживање рака процењује да 23 одсто карцинома може спречити.

Сваке године у Србији од рака дојке оболи око 4.600 жена, док од те болести умре нјих 1.600, изјавила је 2017. за Н1 председница удружења Европа Дона Србија Станислава Оташевић.

Истакла је да је Србија на другом месту у Европи по смртности од рака дојке.

Процењује се да је у осам одсто случајева узрок повећана гојазност, а у других осам одсто главни узрок је алкохол.

Аутори ових истраживања, објављених у Међународном журналу за канцер, кажу да је веза коју су пронашли тиче само месних прерађевина, а не и црвеног меса.

СЗО означава месне прерађевине као канцерогене, првенствено због доказане везе о повећаном ризику обољевања од карцинома дебелеог црева, док се црвено месо сматра „вероватно канцерогеним".

Шта су месне прерађевине?

Месне прерађевине су модификоване како би им се продужила свежина или променио укус, обично сушењем или додавањем соли и конзерванса.

Ту спадају сланина, кобасица, виршле, салама, шунка и сушено месо.

Постоје различите теорије због чега месне прерађевине повећавају ризик од рака, укључујићи и то да со реагује са протеинима у месу и чини их канцерогеним.

Колико су поуздана открића?

Истраживања, која су обухватила више од милион жена, показују повезаност између конзумирања месних прерађевина и ризика од рака дојке, али није утврђено да ли га храна заправо изазива.

Такође треба узети у обзир и друге околности.

Петнаест различитих студија садржи различите дефиниције прекомерног конзумирања.

На пример, у једној од студија се прекомерним конзумирањем сматра више од девет грама по дану - што испада два или три режња сланине недељно - док је код осталих истраживања дозвољен унос много већи.

Већина ових истраживања је посматрачког типа, тако да не могу да докажу узрок и последице ослањајући се на сећања људи о томе шта и колико често једу.

Истраживачи су бележили шта су жене јеле, а затим пратили да ли ће се код неке од њих јавити рак дојке.

Међутим, проблем је у томе што људи који једу више или мање месних прерађевина такође могу да имају друге различите поступке и навике који могу да објасне разлике у ризику од обољевања од карцинома дојке.

Да ли треба да избацимо месне прерађевине из исхране?

Главни истраживач доктор Марјам Фарвид са Харвард ТХ школе јавног здравља, препоручује смањивање уноса меса, а не потпуно избацивање.

Тренутно, Национална здравствена служба препоручује конзумирање не више од 70 грама црвеног и прерађеног меса дневно.

Доктор Кунле каже да је „питање" да ли људи треба да смање унос месних прерађевина и црвеног меса након ових истраживања.

Додаје да је ризик „јако мали" када су у питању појединци и значајнији када се говори о читавој популацији.

Ипак, додао је треба истражити везу између месних прерађевина и рака и видети да ли ризици могу да се смање, на пример, другачијим методама обраде меса.