Климатске промене и Србија: Невидљиви утицај загревања планете - у фотографијама

17 новембар 2021

Све топлија и сушна лета изазивају бројне проблеме за људе широм Србије - од брдско-планинских предела Златиборског округа, преко Београда до сремске равнице. Серијал фотографија Владимира Живојиновића доноси сведочанства о томе како климатске промене мењају животну средину, утичу на шуме, реке и ливаде, на доступност хране и воде, на приносе у пољопривреди и изворе прихода, али и на квалитет живота у великим урбаним срединама. Серијал фотографија „Клима и ми - (не)видљиви утицај" остварена је у сарадњи са канцеларијом Програма уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Горан Илић (59) из села Негбина, замало је остао без свега, јер се шумски пожар који је крајем јула избио на планини Муртеница зауставио на 100 метара од његове куће. — Потпис испод фотографије, На подручју Златибора лето је било четврто најсушније од 1950. године и донело је овом крају шестодневни топлотни талас у другој недељи августа. Последице су на својој кожи осетили становници села раштрканих на обронцима планина. Горан Илић (59) из села Негбина, замало је остао без свега, јер се шумски пожар који је крајем јула избио на планини Муртеница зауставио на 100 метара од његове куће.

пожар шума — Потпис испод фотографије, Због високих температура и неприступачног терена гашење је трајало 5 дана. Пожар је прогутао је 150 хектара борове шуме, а један је припадао Горану, који је остао без извора дрва за продају и огрев. Ватра је спалила и хектар пашњака у близини његове куће, које је користио за испашу оваца и крава. Најближи пашњак сада је му је, каже, на врх планине, до којег има четири километра. Морао је краве тамо одведе и остави, јер не би могле да издрже свакодневни одлазак и повратак. Супруга и он сваке вечери су се возили у мужу, да би наставили да праве сир и кајмак, од чије продаје се делом издржавају. Упркос ненадокнадивој штети коју је претрпео, не планира да напушта своје имање јер, како једноставно каже, нема где да оде.

сено — Потпис испод фотографије, Милорад Луковић (50) из села Божетићи на Златару издржава се искључиво од производње млека, и чувеног златарског сира, производа из Србије са заштићеним географским пореклом. Сушно лето оставило је њега и његове комшије у око 550 домаћинстава из околних села, без хране и воде за 6 хиљада грла музних крава. Милорад се не сећа да се некада раније десило да ливаде, на којима краве иначе пасу од маја до првог снега, остану потпуно суве.

краве — Потпис испод фотографије, Да би прехранио 15 крава морао је да докупи 7.500 килограма сена, које је стигло из 320 километара удаљене Сремске Митровице. Када крене суша, у већини кућа у околним селима, из славина нема шта да потече. Водоводне инсталације прикључене су на околне изворе у којима више нема довољно воде да би лети могла да стигне до њих.

милорад — Потпис испод фотографије, Због тога Милорад свакодневно трактором иде до језерца Вршевина, одакле он и комшије испумпавају воду и затим је у цистернама превозе до крава. Упркос уложеним напорима и труду, принос млека смањио се овог лета за једну трећину, што, уз додатне трошкове које су имали за прехрану, значи да је Милорадово домаћинство у минусу. Да би пребродили зиму мораће да троше залихе. Осим родитеља и супруге са којима живи, Милорад има и две ћерке, које се школују у оближњим градовима. Њихову будућност Милорад не замишља на селу, већ се нада да ће кад заврше школовање отићи у иностранство.

цистерна — Потпис испод фотографије, Исти проблем са недостатком воде има и Сретен Пауновић са сином Бојаном, из села Буковик крај Нове Вароши. Они такође пуне цистерне техничке воде за стоку, чак 3-4 пута дневно, док други син, Дејан, сваки дан иде и пуни флаше са извора како би могли да имају чисту воду за пиће. Преко летњег распуста он прелази 1км до извора и назад, а када није ту у селу да помогне, онда његов посао преузима деда.

Кукуруз — Потпис испод фотографије, Северније, у плодној војвођанској равници, сремском селу Белегишу, Милан Јовановић (41) и његов брат Милош обрађују земљу коју су наследили од оца. На три хектара њиве засадили су кукуруз чијим зрном хране свиње и кокошке које гаје у непосредној близини. Временске прилике су их ове године изневериле. Пролећне ноћи биле су хладне, па је кукуруз током раста стагнирао, а онда је у јулу, када је била најпотребнија, изостала киша. Процењују да ће због тога принос кукуруза бити 20% мањи него што су очекивали, што такође значи да ће за своје свиње и живину морати да докупе храну. Милан каже да будућност узгоја кукуруза види само уз наводњавање - велику инвестицију, за коју је тешко израчунати када ће се исплатити.

атар — Потпис испод фотографије, Неколико њива даље једна инвестиција се већ исплатила. У сред жутог белегишког атара, зелени се 10 хектара пољопривредног земљишта које обрађује Никола Лончар (41). На истој површини ове године је од маја до септембра успео да узгоји чак три културе: кукуруз шећерац, купус и паприку, на коју је ред дошао у августу.

принос — Потпис испод фотографије, Принос њених меснатих, црвених плодова већи је за 30% захваљујући томе што је Николина фарма „дигитализована“.

Никола — Потпис испод фотографије, Од Института Михаило Пупин набавио паметни агрегат, који бежичним сензорима мери температуру, влажност и киселост земљишта, а са дигиталне метеоролошке станице на имању чита податке о времену, да би тако прорачунао колико течног ђубрива и воде треба кроз цеви система за наводњавање да пусти у њиву.

агрегат — Потпис испод фотографије, Систем успева да се снабде довољном количином воде захваљујући бунару који је Никола прокопао на имању. Агрегат користи енергију обновљивих извора, сунца и ветра, што значајно умањује рачун за струју.

Апликација на телефону — Потпис испод фотографије, Велика је и уштеда времена. Овог лета Никола је седам дана на своју њиву пазио из Грчке, јер податке са агрегата добија и њиме управља преко апликације на мобилном телефону.

Београд — Потпис испод фотографије, На око сат вожње колима од Белегиша, становници Београда овог лета су на пијацама и у продавницама имали богат избор хране, несвесни кроз шта су пролазили њихови суграђани на селу да би је произвели. Врућине супогодиле и становнике главног града, окружене бетоном, са мало зелених површина на улицама и на аутобуским станицама. Лето 2021. било је треће најтоплије лето у главном граду Србије од 1888. године. Током 44 ноћи температура се није спуштала испод 25 степени, а један јунски дан је са 38,7 степени Целзијуса оборио топлотни рекорд стар више од 100 година.

ада циганлија — Потпис испод фотографије, Да би се расхладили многи Београђани су одлазили на градска купалишта, попут земунског Лида и Аде Циганлије. Иако је на 4 километра од центра града, захваљујући шуми, пропланцима и ливадама, као и воденој површини, Ада има своју микроклиму, па се због нешто ниже температуре летње врелине тамо лакше подносе. Младен Томић и Раде Ковачевић долазе на Аду да се расхладе кад год имају времена.

пензионери — Потпис испод фотографије, За старије Београђане хлад Аде Циганлије чини је савршеним местом за дружење уз дуге партије шаха, чак и када је напољу 38 степени.

алге — Потпис испод фотографије, Београд ипак не довољно дрвећа, а често ни места да се оно посади. Осим што пружа хлад, дрвеће игра важну улогу - пречишћава градски ваздух. Исто то раде и микроалге, које су у „упијању угљен-диоксида“ из ваздуха чак 10 до 50 пута ефикасније у односу на дрво. Како би побољшали квалитет ваздуха у градовима на местима где нема довољно простора за садњу дрвећа, научници Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду осмислили су “течно дрво”, ЛИКУИД 3, које чини акваријум од 600 литара воде са алгама. ЛИКУИД 3 “мења” два дрвета старости 10 година или 200 квадрата травњака. Прво “течно дрво” у Србији постављено је овог лета испред зграде Општине Стари град у Београду. На овој локацији у његовом саставу је и паметна клупа, која се напаја сенергијом и пружа пролазницима прилику за предах и пуњење батерија на мобилним телефонима.

Послеице пожара — Потпис испод фотографије, Уколико планета настави да се загрева, екстремне временске прилике попут, пожара, суша и великих поплава биће све чешће и све интензивније и дуготрајније. Услед климатских промена временске прилике у Србији наставиће да се мењају, а температуре ће расти чак и брже од светског просека. Уколико глобална температура порасте у просеку за 1 степен, у Србији ће порасти за 2.

пожар. — Потпис испод фотографије, Највећи узрок климатских промена је коришћење фосилних горива чијим сагоревањем се емитују гасови са ефектом стаклене баште, што уз прекомерно загревање планете, чине да културе које пољопривредници у Србији узгајају дају мање плодова и да извори, који у једном периоду године имају довољно велики проток да вода стигне до села на већим надморским висинама - током лета пресуше. Због ефекта стаклене баште се и становници градова током лета осећају као рибе на сувом. На фотографији: Пожар изазван паљењем стрњике