Рад на путу до куће: Мејлови „треба да се рачунају као посао"

Радници редовно користе време док путују до радног места или куће за читају електронску пословну пошту, а ово време би требало да се рачуна као део радног дана, кажу истраживачи.

Већи приступ вај фају у возовима и масовно коришћење мобилних телефона продужили су радни дан, показује студија са Универзитета западне Енглеске.

Студија је испитивала 5.000 путника у железничком саобраћају на путу до Лондона, када им је вај фај постао доступнији.

„Ја сам заузета мама и ослањам се на то време", рекла је једна од учесница истраживања.

„Заиста ми је важно да могу да завршим посао у возу", додала је она. Вози се свакодневно на линији од Ејлесберија до Лондона.

Никада не гаси телефон

Студија, која ће бити представљена у Краљевском географском друштву, утврдила је да 54 одсто путника користе вај фај да шаљу пословне мејлове.

Други су користили свој интернет на мобилним телефонима да шаљу исту пошту.

Они који су на путу до посла слали су мејлове да се припреме за тај радни дан, док су они који су се враћали са посла завршавали необављен посао.

„То је мртво време на неки начин, па га користим да завршим ствари и да не радим у вечерњим сатима", рекао је путник на линији Лондон-Бирмингем.

Студија је испитала утицај бесплатног вај фаја, који се надограђује на линији од Лондона до Бирмингема и од Лондона до Ејлесберија.

Показало се да то што је приступ интернету побољшан, има за последицу да људи дуже раде, јер и у возу користе лаптоп и мобилни телефон.

Неки путници стварно воле да могу да раде док путују.

Баланс између посла и слободног времена

Истраживање и резултати покрећу питања о равнотежи између радног и животног века - и да ли је здраво продужити радни дан, тако што ће се комуникација са посла пренети на мејлове ван радног времена.

Ако је путовање постало део рада, да ли се то такође може препознати као део радног времена?

Истраживачица докторка Џулијет Џејн је рекла да су паметни телефони и приступ мобилном интернету изазвали „замагљивање граница" између рада и живота у кући. Посао се сада ради и током путовања од и до посла.

„Како рачунати то време? Да ли се култура на радном месту мора променити?" упитала је она.

Уместо да технологија даје људима већу флексибилност у раду, студија је показала да су људи радили више када су радили од куће, него што би проводили времена у канцеларији.

„Прави је изазов одлучити шта све представља посао", рекла је докторка Џејн из Универзитетског центра за транспорт и друштво.

Ако се претпостави да се путовање користи за посао, то можда може да олакша радне сате и олабави притисак.

Међутим, докторка Џејн каже да то значи и да ће послодавци желети да знају више о том времену и да потенцијално надзиру шта радници и тада раде.

Шефови су већ признали да имају потешкоће у постављању граница око тога када треба послати поруку или позвати на мобилни ван радних сати. Постоји могућност да рад постане претерано стресан и пренесе се на целокупно слободно време запослених.

„Ова повећана флексибилност има потенцијал да радикално пребаци равнотежу између посла и живота на боље - али оставља отворена врата стресу и поставља се питање продуктивности", рекао је Џејми Кер са Института за пословно управљање.

„Како концепт фиксног радног времена све више нестаје, поставља се питање дефинисања где почиње слободно времеа, а завршава се посао. То је битно и за послодавца и појединаца, а комплексан је и задатак за регулаторе."

Метју Персивал, директор сектора за запошљавање CBI је рекао: „Потребно је да размишљамо здраворазумски, дајући појединцима алате за управљање њиховим радним и животним балансом".