Међународни Дан среће: У Србији новац основни услов за срећу

Шта је најважније за срећу? У Србији кажу да срећа највише зависи од материјалног.

„Што је друштво сиромашније, фактори су материјалнији," каже 34-годишњи Београђанин Јанко Чолаковић за ББЦ.

„Када је друштво богато онда размишља о неким другим стварима, попут љубави, екологије, смисла постојања, позива у животу."

Он додаје да „данас треба имати среће да љубав буде први услов, јер прво треба бити здрав, сит и обучен".

Србија се налази на 78. месту листе која мери ниво среће у 156 земља света, показују подаци последњег Извештаја о срећи који су Уједињене нације објавиле 2018. године.

Међу дефиницијама среће помињу се слобода, сигурност, положај у друштву, материјално добро, унутрашњи мир.

Ипак, директор Центра за социјалну политику Жарко Шундерић каже да је у сиромашним друштвима „новац најважнији фактор који утиче на ниво среће."

„Када друштво достигне одређени минимум - кључни фактори за унапређење нивоа среће и квалитета живота постају степен поверења и перцепција о функционисању институција", каже он за ББЦ на српском.

Београђанка Јована Миливојевић каже да се новцем може купити много тога што чини срећу.

„Новац је и у Финској и у Авганистану први фактор који одређује срећу. Тако је већ неко време. Ипак новац купује образовање, здравље, а некад и љубав", каже она.

Како се срећа мери?

Шундерић каже да се анкета о квалитету живота у Србији спроводи на четири године, у сарадњи са агенцијом за статистику Европске уније, Евростатом. Слична анкета се спроводи и свуда у свету и на основу ње се саставља Извештај о срећи Уједињених нација.

„Анкета о квалитету живота даје податке о питањима која опште статистике не покривају - као што су перципирани квалитет друштва, поверење у институције, друштвене тензије, степен среће појединаца, степен задовољства животом и учешће грађана у друштву", каже Шундерић.

У одређивању квалитета живота Евростат мери следеће димензије:

Колико су срећни људи у Србији

Извештај о срећи показује да је Србија од земаља у региону боље рангирана од Словеније (51), Румуније (52), Косова (66) и Мађарске (69), а лошије од Црне Горе (81), Хрватске (82), Северне Македоније (89), Босне и Херцеговине (93), Бугарске (100) и Албаније (112).

Најсрећнији су становници Финске, Норвешке и Данске, а најмање срећни у Јужном Судану (154), Централноафричкој Републици (155) и Бурундију (156).

Републички завод за статистику Србије спровео је, у сарадњи са Евростатом, анкету о квалитету живота 2012. и 2016. године.

Према тој анкети, степен среће у Србији оцењен је оценом 6,3 - слично као пре четири године, што је ниже од просека у земљама чланицама ЕУ.