Породиљско одсуство за очеве: први кораци с татом

Иако очеви у Србији могу да одсуствују с посла ради неге детета током прве године бебиног живота, већина њих то право не користи.

Добривоје Лале Ерић искористио је ову могућност са оба детета. Убрзо након рођења сина, његова тадашња супруга добила је посао у иностранству и он је преузео бригу над њим.

Признаје да му у почетку није било лако.

„Тек када је остављен сам са бебом, мушкарац види шта то све подразумева. С друге стране пошто је то реткост код нас, сви желе да ти помогну."

Подршка породице је била великодушна и директна, мада каже да је био „предмет многих добрих шала".

Мама код куће с бебом, а тата ради

Његова супруга Силвија Ђурић каже да су се за добро припремили како ће поделити обавезе током породиљског одсуства.

Повратак на посао јој је био необичан, чинило јој се да дани трају предуго. Међутим, често би супруг доводио бебу током паузе за ручак да сви проведу мало времена заједно.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у 2017. години, у просеку је 42.366 корисника месечно остваривало право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада због неге детета и ради посебне неге детета.

Министарство не води евиденцију у односу на својство корисника - мајка, отац, усвојитељ, старатељ или хранитељ детета - иако је евидентно да то право углавном користи мајка.

На основу података добијених од огранака локалне самоуправе и раније рађених анкета, претпоставља се да у прошлој години ово право користило око 300 очева.

Очеви нису ни информисани да им је ова могућност доступна, а они који су упознати често не користе ово право из културолошких разлога.

Боривоје Обрадовић је добио кћерку пре шест месеци и упознат се с могућношћу породиљског одсуства за очеве. Објашњава да је разлог некоришћења боловања практичне природе.

„Ако мама доји, беба не може без ње барем првих пет-шест месеци. А без тате може", каже он и додаје да му не би био проблем да буде сам с дететом, ако би морао.

Ерић каже да је од многих очева добијао техничка питања како остварити ово право и организовати породични живот.

Најнеочекиванија је била реакција пријатеља Немца, тренутно настањеног у Београду, а који је „дословце, онако мало надобудно, рекао да је то попут 'оних Скандинаваца горе' с обзиром да управо ради за фирму са седистем управо у тим крајевима."

Здравији и продуктивнији очеви

Новинар и психолог Миша Стоиљковић већ неколико година води емисију „Тата, ти си луд" на Радију Београд у којој се бави родитељством из угла оца.

Подстакнут личним родитељским искуством, разговара са очевима како су деца утицала на њихов живот.

„Многи су променили начин на који раде, радно време, продуктивнији су, креативнији, неки чак кажу да су и бољи људи."

Млађи људи су много отворенији за ту тему, они су спремнији да се баве родитељством, каже он.

Плаћено породиљско одуство за мајке у Србији од 365 дана је међу дужим у Европи, а могућност која се нуди очевима прати позитивне трендове у законима земаља Европске уније.

Ерић верује да то право треба искористити, јер долази до бољег повезивања с бебом. Пошто је био с децом када су учила да ходају, за њега су то „непроцењиви тренуци".

Како на послу реагују на татино одсуство

У Центру за промоцију науке, где ради, ово није необична појава. Неколико очева је користило одусуство ради неге детета.

Запослени у неким страним компанијима у Србији користе ову могућност. Нинослава Петровић из кадровске службе у Теленору каже да од укупног броја запослених, њих 800, шест одсто су породиље и сваке године у просеку 100 запослених добије децу.

У 2017. години двојица мушкараца су користила право на одсуство ради неге детета. Петровић каже да се у овој компанији не прави разлика да ли боловање користи мушкарац или жена, већ да родитељи имају иста права.

После истека боловања, родитељи запослени у Теленору могу да користе клизно радно време како би се ускладили с радним временом вртића или како би дуже проводили времена с децом, а некад могу да раде и од куће.

Међутим, за ширу примену овог законски гарантованог права, неопходно је да се држава више ангажује, сматра Стоиљковић.

Један од начина је да се о овој теми прича у медијима, као и да се запосленима у јавним институцијама објасни које су предности породиљског одуства за мушкарце.

Он спомиње пример Скандинавије, где је систем подршке родитељима разрађен.

„То је начин да се жене што пре врате на посао, али и њихов поглед на свет", каже он.

„Они то раде деценијама и истраживања су показала да већи ангажман оца доводи до смањења насиља у породици."

Далеко од Скандинавије

Плаћено одуство за очеве није пракса ни у свим земљама Европске уније. У Француској је прошле године покренута петиција да 11 дана плаћеног одуства за очеве по рођењу детета буду обавезни, док га сада неки очеви користе, а неки не.

Очеви у Италији, Грчкој, Малти и Холандији могу да користе само два слободна, плаћена дана, након рођења детета.

Скандинавске земље предњаче - у Норвешкој очеви могу да користе 46 недеља с пуном платом или 56 недеља са 80 одсто плате.

У Шведској родитељи добијају одусуство у трајању од 12 месеци, од чега истовремено боловање за оба родитеља је два месеца, а остатак могу да поделе. Очеви могу да искористе одсуство и да буду код куће шест месеци до дететове седме године.

Када би таква могућност постојала у Србији, Боривоје Обрадовић би је радо искористио.

„Идеш на посао у пола девет, вратиш се у осам увече - то би била прилика да те дете упозна."

Помиње случај колеге који каже да децу готово није ни виђао док нису кренула у школу и ишла касније на спавање.

Стоиљковић каже да је искуство скандинавских земаља показало да је веће присуство оца у животу деце добро за све: жене могу више да се посвете себи и каријери, деца су стабилнија, а мушкарци више воде рачуна о сопственом здрављу.

Силвија Ђурић каже да је драгоцено за дете да може да проведе доста времена са оба родитеља.

„Није исто када сте с бебом пар сати и цео дан. И тако пар месеци," каже она.

Она додаје како би и данас исто изабрала.

„Сви послови које радимо су тешки, али мало који те испуњава на овај начин", закључује Добривоје Лале Ерић.