Србија и ментално здравље: Како одабрати врсту психотерапије и ко има дозволу да их пружа

Проблеми постају већи од вас, свега вам је превише, не сналазите се са сопственим осећањима, потребна вам је помоћ да себе дубље истражите.

Овако изгледа портрет човека који има потребу за психотерапијом, објашњава Елена Кузмановић, чланица Друштва психолога за Србије, за ББЦ на српском.

„Некада је то само тренутна ситуација у којој нам је тешко - разводимо се, постајемо родитељ, изгубили смо блиску особу, а некада је у питању сложенија ситуација у којој се са собом не осећамо добро већ дуже време и имамо потребу да на томе дубље радимо", каже она.

И на све то, треба одабрати одговарајућу терапију, али и терапеута.

После два масовна убиства у Србији брига о менталном здрављу поново је у центру пажње, али недостатак регулативе око пружања психотерапеутских услуга доприноси бројним забунама и нејасноћама.

Психолог, психијатар, психотерапеут - у чему је разлика

Коме се обратити за помоћ зависи од стања и врсте и тежине проблема.

„Код психолога идемо када имамо неке животне тешкоће, а код психијатра када имамо неке озбиљније менталне проблеме као што су клиничка депресија, или болести зависности", каже Кузмановић.

Психотерапија је процес лечења психичких тегоба кроз разговор или одређене технике у којима се користе психолошке методе да би се човеку олакшале тегобе, да би разумео боље себе и односе око себе и стекао одређене вештине да лакше излази на крај са сопственим проблемима, објашњава.

Будући психотерапеут, поред завршеног факултета најчешће друштвеног смера, мора да прође кроз барем четворогодишњу едукацију из ове области, добије сертификат, али и да проведе обавезан број сати на личној психотерапији, додаје она.

Иако најпотпуније образовање имају психолози и психијатри, и они морају додатно да се обуче ако желе да се баве психотерапијом.

Услове за добијање државног сертификата у Србији дефинише Савез друштава психотерапеута.

Који је први корак у потрази за психотерапеутом

Истраживање.

Људи се често обраћају лекару у дому здравља, који може да их пошаље на разговоре са психологом и психијатром у здравственим установама, каже Кузмановић.

Многи се зато распитују код пријатеља или рођака, или консултују „сајтове разних индивидуалних удружења са подацима о психотерапеутима."

„То је поузданији начин, него претрага друштвених мрежа", каже она.

Савез друштава психотерапеута Србије окупља удружења психотерапеута који пружају различите врсте терапија у индивидуалном, групном или породичном раду.

Претрагом њиховог регистра може се видети ко све има државни сертификат за бављење психотерапијом.

Весна Гаврилов-Јерковић, чланица Друштва психолога Србије, упозорава да је тешко у мору различитих понуда препознати одговарајућу терапију и стварне способности оних који пружају ове услуге.

„Људи се често обавештавају код других и доносе одлуку после нечијег позитивног искуства.

„Сваки психотерапеут је дужан да се клијенту исправно представи и објасни модалитет терапије за који има сертификат и назив удружења коме припада", додаје Гаврилов-Јерковић за ББЦ на српском.

Како одабрати врсту психотерапије

У Србији још не постоји јединствен регистар психотерапија.

„Људи се због тога углавном ослањају на препоруку, друштвене мреже и интернет и на основу тога бирају.

„Ту је и сајт epsihoterapija.com на ком је база доступних психотерапеута, а који, да би били укључени у листу, морају да пошаљу комплетну документацију о њиховом образовању и едукацијама", наводи Кузмановић.

Каже и да да није толико битан избор модалитета колико одабир психотерапеута.

„Ако рецимо, имате проблем са породичним или партнерским односима, потражићете породичног терапеута, ако вас мучи проблем са алкохолом потражићете психијатра са искуством у раду са болестима зависности.

„Код фобија од авиона, когнитивно-бихејвиорални терапеут може да помогне, али врло често то није тако раздвојено, психолошки проблеми су сложени", објашњава психотерапеуткиња Кузмановић.

Ако психотерапеут процени да не може да помогне, упутиће клијента на специјализованог колегу.

„Многа истраживања су показала да је кључни фактор за успешност терапије однос који изградите са психотерапеутом.

„Најбитније је да одаберемо психотерапеута са којим се најбоље осећамо, а модалитети имају на крају сличне циљеве, само је пут до њих другачији", објашњава она.

Гешталт, психоанализа, арт или когнитивно-бихејвиорална терапија

Весна Гаврилов-Јерковић каже да данас у свету има више од 1.200 различитих психотерапијских школа и метода, међу којима је велики број проверен у пракси.

Стручне организације попут Америчке психолошке асоцијације, повремено ажурирају спискове психотерапијских модалитета и метода које се на основу до сада спроведених истраживања могу сматрати мање или више провереним, додаје она.

Савез друштава психотерапеута Србије прихвата терапеутске правце које је усвојила Европска асоцијација за психотерапију (ЕАП), али се у пракси још не примењују баш све које су на листи, кажу из Савеза у писаном одговору за ББЦ на српском.

Терапеутски правци који се најчешће користе у Србији су психоанализа, гешталт, арт, когнитивно-бихејвиорална терапија и психодрама, наводе из ове организације.

Становиште когнитивно-бихејвиоралне терапије (KБT) је да су проблеми резултат и последица ирационалних уверења које људи имају о себи, другима или животу уопште.

Та уверења наводе на доношење наглих закључака, засниваних на недовољном број информација, а постоји и склоност да се преувеличава важност неких ситуација.

Циљ ове терапије је налажење начина се та уверења и размишљања касније не понављају.

Терапија која се бави решавањем образаца стечених у детињству, а који отежавају живот је психоанализа.

Гешталт терапија је усмерена на садашњост и начин посматрања стварности, осећања, размишљања и преузимања одговорности за различите животне изборе.

На сеансама психодраме учесници играју улоге у замишљеним ситуацијама како би проблему приступили из различитих углова.

Арт терапија је важна је метода у испољавању скривеног, јер цртање растерећује и помаже да се изразе потиснута осећања, каже Татјана Стојановић, клиничка психолошкиња у дневној болници при Војно-медицинској академији (ВМА) у Београду, за ББЦ на српском.

„Њом желимо да подстакнемо људе да размишљају шире, да испоље емоције и да посматрају ствари из другог угла."

Како изабрати одговарајућег психотерапеута

За психотерапеутски однос је неопходно да се клијент осећа безбедно, поштовано, слушано, виђено и уважено, каже Кузмановић.

„Мислим да је то увек на почетку на неки начин истраживање и срећа.

„Није толико битан модалитет, колико наш осећај да смо на добром месту за нас, а психотерапеут мора да има јасне границе вашег односа", сматра она.

Кузмановић саветује да се, уколико је могуће, проба „више различитих како терапеута, тако и модалитета", како би клијенти осетили шта је за њих најбоље и у којој фази.

Обавезно треба питати „психотерапеута ког је образовања и које су му квалификације пре одласка на сесију", да би клијент донео „довољно информисану одлуку" указује она.

„Слободно промените психотерапеута ако се осећате као да то место није за вас - верујте вашем осећају", каже Кузмановић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]