Закон о заштити потрошача: Да ли ће замена оштећене робе и даље бити немогућа мисија
- Аутор, Тијана Душеј Ристев
- Функција, ББЦ новинарка
Београђанин Марко Алексић покушао је пар обуће да однесе у продавницу где их је купио и проба да их замени, али му је продавачица рекла да „не може ништа да уради", јер су се одлепиле због ношења по киши.
Дејан Гавриловић из организације за заштиту потрошача „Ефектива" каже да је ово један од најучесталијих проблема с којим се купци у Србији сусрећу.
„Сигурно је неко барем једном пробао да замени обућу која му је пукла и схватио да је то немогућа мисија", каже Гавриловић.
Изменама Закона о заштити потрошача, које ће се наћи пред посланицима у Скупштини Србије током јесењег заседања, купци ће барем боље знати шта могу да учине са њиховом рекламацијом.
Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, рекла је пред посланицима да је циљ новог Закона о заштити потрошача да омогући људима да остваре права ефикасније, уз што мање трошкова, објаснивши да ће информисаност потрошача бити унапређена.
Једна од најзначајнијих новина које доноси Закон о заштити потрошача је обавеза која се намеће трговцима да морају да учествују у вансудским споровима са купцима.
Иако је и до сада постојао овај начин решавања спорова, трговци су одбијали рекламације робе и незадовољне купце упућивали на суд, објашњавају из организације „Ефектива".
Прорачун, па рачун од мајстора
Потрошачи се често жале и на мајсторе - тек кад заврше поправку, испоруче високу цену свог рада.
Јован Ристић из Ефективе каже да од мајстора убудуће можете тражити прорачун.
Он наводи да за сваки рачун који је већи од 5.000 динара мајстори морају да направе спецификацију трошкова и да тачно напишу шта ће да ураде или купе и да наведу колико ће све то коштати.
Тек када пристанете на ту понуду, мајстор може да почне да ради.
У закону је наведено и да купац неће морати да плати услугу уколико му продавац, у овом случају мајстор, није доставио спецификацију.
Аутор фотографије, Getty Images
Да ли ће медијатор помоћи потрошачу
Гавриловић каже да измене закона подразумевају и увођење медијације.
Он сматра да је то прилика да се „запосли још људи, који неће постићи ништа" и пита се како ће они натерати трговца да проблем реши, када он није реаговао ни на рекламацију коју му је упутио потрошач.
„Тиме се суштински проблеми не решавају, већ се истиче увођење медијације", закључује он.
Као пример наводи и проблем са банкама, јер је Народна банка Србије медијатор.
„Када пишете рекламацију банци и они вас одбију, жалбу упућујете НБС-у и они позову надлежне из банке, али се представници банке и не појаве.
„И онда ником ништа", тврди Гавриловић.
Иако измене Закона о заштити потрошача предвиђају и новчане казне за оне који се оглуше од позив медијатора, Гавриловић се пита како ће они моћи да натерају ту страну да исплати трошкове оштећене стране.
Шта је медијација?
Медијација је поступак мирног вансудског решавања спорног односа у којем стране добровољно настоје да спорни однос реше путем преговарања уз помоћ посредника - медијатора.
Медијатор није судија, већ трећа неутрална особа, која посредује између две стране како би помогао у решавања њиховог спорног односа, а то могу бити судије, адвокати, универзитетски професори и други истакнути стручњаци из различитих области.
У односу на судски поступак медијација је флексибилнији, бржи и јефтинији поступак, наводи се на сајту Основног суда у Нишу.
Стоп за насртљиве трговце преко телефона
Аутор фотографије, Getty Images
Изменом закона превиђено је да убудуће неће бити могуће оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом без претходног пристанка потрошача.
То значи да више нећете добијати позиве људи који желе да вам продају нешто, уколико ви претходно нисте пристали да телефонским путем добијате трговачке понуде.
Од телефонског оператера моћи ћете да тражите да вас стави на „не зови" листу, а онда оператер даље податке прослеђује надлежном министарству.
Јован Ристић из Ефективе каже да трговац убудуће неће моћи да даје информације које су нетачне и да примењује непоштену пословну праксу.
Као пример наводи када вам трговац каже да немате право на рекламацију или да постоји рок за улагање рекламације.
„То је очигледна неистина", додаје он.
Оно што Ристић види као проблем у овом закону је што је непоштена пословна пракса потпуно изостављена из делокруга потрошачких организација као најдиректнијих представника потрошача.
Под непоштеном пословном праксом подразумева се заваравајућа пракса (давање или изостављање важних информација) и агресивна пракса (којом вас присиљавају на куповину).
Објашњава да су организације до сада пред Министарством трговине имале право да покрену спор за заштиту колективног потрошачког интереса због непоштене пословне праксе.
„То је највећа критика Закона о заштити потрошача и о њој није уопште било речи у јавности", каже Ристић.
Као пример, његов колега Гавриловић наводи услуге које пружају топлане.
„То је једно од јавних комуналних предузећа које не пружa саобразну услугу и наплаћујe оно што потрошач ни не жели, јер се рачуни обрачунавају по квадрату, а не по испорученој енергији", додаје каже он и објашњава да ту услугу плаћате и када грејна сезона није у току.
Тврди да слично послују и водовод, Паркинг сервис.
Одредба о рекламацији је такође промењена новим предлогом закона.
Као пример Ристић наводи пословање продаваца техничке робе и њихових сервиса, који одбију рекламацију, али наставе да поступају по њој.
„Тај члан одредбе је разрађен и ове злоупотребе неће моћи да се убудуће дешавају", каже он.
Ипак, чланови закона који се односе на услуге при потрошњи струје, воде, одношења ђубрета и телекомуникација су и „даље мртво слово на папиру", сматра Ристић.
Погледајте и видео о томе како мирисом можете схватити да ли су патике које желите да купите оригинал или копија
