Србија, Инстаграм и онлајн куповина: Како да безбедно купујете и легално продајете

Иако многи купују преко Инстаграма, док год нема разлога за притужбе, ретко који потрошач се запита да ли робу поручује од регистрованог продавца.

„Не знам како се на Инстаграму проверава да ли је неки продавац регистрован, нити сам икада размишљала о томе да ли налози преко којих наручујем послују на црно", каже двадесетшестогодишња Маша Игић из Пирота, која повремено купује гардеробу и накит преко ове друштвене мреже.

Нерегистровани продавци су итекако присутни на Инстаграму, а део интернет продавница не поштује Закон о електронској куповини, упозоравају из Удружења потрошача Војводине, које је недавно објавило црну листу трговаца на Инстаграму - списак од стотинак налога за који нису испоштовали неку од законских одредби о интернет трговини.

„Ако нешто купите од нерегистрованог продавца, који нема фирму и не плаћа порез, не примењује закон који би вас заштитио као потрошача у случају да куповина крене наопако", објашњава Марко Драгић, правни саветник Удружења потрошача Војводине.

Међутим, како се испоставило, на црној листи нашли су се и поједини продавци који имају регистроване фирме, али кажу да нису знали које су податке у обавези да истакну на свом налогу.

Било да сте купац или продавац - ево шта све треба да знате о трговини преко Инстаграма.

Шта је црна листа?

Црна листа је врста списка који упозорава потрошаче на продавце од којих је ризично куповати, објашњава Драгић.

„То су трговци који не раде у складу са Законом о заштити потрошача, нити у складу са Законом о електронској трговини", додаје.

„На списак стављамо Инстаграм налоге на рачун којих смо добили највише приговора потрошача, као и оне продавце који избијају на почетна места у резултатима претрага, а који не поштују одредбе ових закона".

Како да безбедно купујете преко Инстаграма?

Према Закону о електронској трговини, регистровани трговци су у обавези да на сајтовима и друштвеним мрежама на видном месту истакну пословно име, адресу, контакт податке, матични број, порески идентификациони број (ПИБ), као и детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове, скрећу пажњу из Удружења потрошача Војводине.

Маша Игић каже да приликом куповине не гледа да ли је на профилу стоје ПИБ и матични број, већ се води изгледом профила, коментарима и препорукама.

„Посебно ми улива поверење кад видим скриншотове порука где се неко од купаца захваљује", наводи.

Она истиче да до сада није имала негативна искуства, али и да је робу увек плаћала поузећем.

„Вероватно бих имала поверења да унапред уплатим новац онима са којима сам већ сарађивала и за које потврђено знам да су коректни", закључује.

Из Удружења потрошача објашњавају да је важно да се уверите да купујете од регистрованог продавца како бисте избегли непријатности у случају да добијете оштећен производ или нешто што не одговора ономе што сте наручили.

„Нама се потрошачи најчешће жале да им је стигао комад гардеробе или ципеле које нису у боји или величини коју су наручили", каже Драгић,

„Међутим, ако сте куповали од физичког лица, једна опција да повратите новац јесте приватна тужба".

Шта треба да знате ако продајете преко Инстаграма?

Драгић истиче да свако има право да рекламира производ преко друштвених мрежа.

„Међутим, када путем друштвених мрежа цену и опис производа, јасно је да се ради о продаји, што не смете да радите ако нисте регистровани".

ББЦ на српском је покушао да контактира неколико продаваца са црне листе, а добили смо само један одговор са профила Фитнес гардероба .

„У процесу смо регистровања фирме", рекли су кратко, али нису одговорили на питање колико дуго тргују на овај начин.

Међутим, то што је неко на црној листи не значи обавезно да продавница није регистрована.

Пошто на профилу нису истакли ПИБ и матични број, на недавно објављеној црној листи нашао се профил продавнице обуће „Ципелићи" из Алексинца.

„Држимо продавнице обуће од 1991. године, али нови смо у интернет трговини, па смо Инстаграм профил отворили тек када је почела пандемија корона вируса", каже за ББЦ власник продавнице Милош Михајловић.

Он објашњава да „није знао да ове податке треба објавити на друштвеним мрежама".

Драгић истиче да се дешава да на црној листи заврше и „регистровани продавци, уколико се оглуше о одредбе Закона о електронској трговини", због чега је битно да се продавци добро информишу пре него што се упусте у овај начин пословања.

Зашто су свету потребне „Инстабаке"

Колике су казне за нерегистроване трговце?

Већ смо писали о томе да се нерегистрованим трговцима трајно одузима роба и забрањује даљи рад, а они који желе да наставе да раде морају прво да се упишу у регистар Агенције за привредне регистре.

Подноси се захтев за покретање прекршајног поступка за који је прописана казна од 50.000 до 500.000 динара за физичко лице.

Према анализи Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), око 17,2 одсто предузетника и фирми у Србији није регистровано.

Када се проценти претворе у бројке, рекли су за ББЦ у НАЛЕД-у, то значи да више од 70.000 предузетника и фирми у Србији раде нелегално.

У пракси, то значи да у нерегистроване трговце спадају и они који преко Инстаграма покушавају да уновче своје хобије.

„Бизнис сам легализовала када сам одлучила да ми хоби прерасте у стални посао и када сам испунила услове за један од државних програма за самозапошљавање који је доносио и одређене повластице за почетнике у бизнису", прича београдска предузетница Љиљана Аспрадакис власница популарне продавнице ручно израђених љуљашки за бебе „Љуљушка".

Она примећује да би „закон можда требало да буде флексибилнији".

„Ако неко почиње посао - могао би до одређеног износа да продаје без регистрације, како би испробао пословну идеју".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]