Технологија и трговина: Како вас вештачка интелигенција наводи да купујете

Спискови за куповину које смо некад имали обичај да нашкрабамо на позадини коверте све су познатији супермаркетима у којима купујемо.

Најпре преко картица за попуст које скенирамо на изласку, а све више и више преко онлајн корпи, наше потрошачке навике више нису тајна.

Али сада све више малопродајних ланаца користи вештачку интелигенцију - системе софтвера који могу да уче сами за себе - да покушају аутоматски да предвиде и подстакну наше веома специфичне жеље и куповине као никад до сада.

Консултант за малопродају Данијел Берк, из Блик Ротенберга, ово назива „светим гралом… изградити профиле муштерије и сугерисати јој производ пре него што она схвати да га жели."

Дакле, следећи пут кад скокнете до локалне продавнице да купите неке грицкалице и конкретно вино у петак увече, можда за ту одлуку можете да окривите вештачку интелигенцију и компјутер који је сазнао све то о вама.

Вил Брум је оснивач Убамаркера, британског произвођача шопинг апликације која омогућује људима да плате за своје артикле преко телефона, састављају листе и скенирају саме производе у потрази за састојцима и алергенима.

„Наш систем вештачке интелигенције прати обрасце понашања људи уместо њихове конкретне куповине и што више купујете, вештачка интелигенција више зна о томе какве производе ви волите", каже он.

„Модул вештачке интелигенције направљен је не само да ради очигледне ствари, већ и да успут учи и да почне да предвиђа. Он може да почне да гради слику о томе колико је вероватно да ћете испробати неки други бренд или купити чоколаду у недељу."

А може и да понуди оно што зове „хипер-персонализованом понудом", као што је јефтиније вино у петак увече.

Убамаркер има проблема да убеди највеће британске супермаркете да усвоје њихову апликацију, па је уместо тога склопио уговоре о сарадњи са мањим ланцима продавница у Великој Британији, укључујући Спар, Ко-оп и Баџенс, продавнице које се традиционално не везују за високу технологију.

Учешће ових апликација остаје ниско, али све време расте, делом захваљујући пандемији корона вируса, која је људе натерала да нерадо пипкају рафове или стоје у редовима.

„Уз помоћ апликације открили смо да је просечан садржај корпе порастао за 20 одсто, а људи с апликацијом три пута су склонији да се врате и купују у истој радњи", каже Брум.

У Немачкој, берлински стартап по имену СО1 ради сличне ствари са властитим системом вештачке интелигенције за малопродајне објекте. Он тврди да девет пута више људи купује робу коју им сугерише вештачка интелигенција од оне коју нуде традиционалне промоције, чак и кад су попусти 30 одсто нижи.

Добијање понуда за робу коју бисте заправо можда желели да купите уместо насумичних купона сјајно је за муштерије. Међутим, Џени Тенисон, шефица британског Института отворених података, тела које води кампању против злоупотребе података, позива на опрез поводом огромне количине информација која се сакупља о људима.

„Људи воле да им се препоручују производи, али почињу да осећају нелагоду кад их се наводи или манипулише њима да купе конкретне ствари на основу карикатуре онога ко су, уместо потпуне сложености њихове личности", каже она.

Она додаје да ту постоје крупнија друштвена питања која покреће употреба вештачке интелигенције у малопродаји.

„Морамо да се запитамо колико је правично и етичко само сакупљање података. Дакле, на пример, да ли се белим женама из средње класе нуди попуст на свеже поврће, али се не нуди неком другом ко би заиста могао да има користи од тога", каже Тенисон.

„Оно што заиста морамо да разумемо јесте какав утицај сакупљање података и профилисање врши на различите секторе друштва. Да ли се профилисање заснива на раси, друштвено-економском статусу, сексуалности?"

Онлајн гиганту Амазону није страно сакупљање података. Он поседује огромне количине података о муштеријама на основу њихових онлајн куповина, и преко његових производа као што су Ринг звонца и Ехо звучници. Он се сад сели у физичку малопродају, са физичким продавницама дупке пуним компјутерском визуелном технологијом потпомогнутом вештачком интелигенцијом.

То значи да у његовим Амазон Го продавницама, које тренутно раде на 27 локација у САД, људи могу да купују без интеракција са људима или касама.

Они просто превуку смартфон преко скенера кад уђу у супермаркет, узму шта желе да купе и само изађу. Вештачка интелигенција их, наравно, посматра и пошаље им рачун на крају.

Прве Амазон Го продавнице налазиле су се на малим локацијама, због трошкова сензора и неопходне опреме, али компанија се постепено шири на веће продавнице.

Амазон ради и на технологији за супермаркете који не желе да опремају своје радње тако скупим системима. Ту у игру ускаче његова Деш карт, колица за супермаркет опремљена сензорима који региструју и сабирају све што убаците у њих.

У једној лосанђелеској радњи у којој се она тестирају, постоји посебна брза каса на излазу, без потребе за човеком наравно.

Један други амерички малопродајни ланац Крогер експериментише са паметним полицама опремљеним ЛЦД екранима који емитују контекстуализовани садржај осмишљен да привуче муштерије. Неки емитују понуде и персонализовани садржај повезавши се преко Блутута на апликацији за попусте на телефонима.

Више од три четвртине великих малопродајних компанија широм света или има системе вештачке интелигенције или планира да их инсталира до краја године, према истраживачкој групи Гартнер.

Њихов аналитичар Сандип Уни каже да је глобална пандемија убрзала овај тренд зато што је драматично променила потрошачке нави

„Људи су куповали из панике и усредсређивали се на основне а не на неосновне намирнице, што је заузврат довело до огромне неравнотеже у понуди-потражњи", каже он. „То значи да смо почели да виђамо празне полице и предвиђање потражње одједном више није функционисало."

Америчка фирма Афреш прави системе набавке засноване на вештачкој интелигенцији како би помогла у најбољем могућем планирању степена тражених залиха.

Оснивач Афреша Мат Шворц каже да особље мора да подучи системе вештачке интелигенције кључним догађајима у календару, као што је скорашња Ноћ вештица.

„Историјско узимање у обзир ствари као што су одмор [и други догађаји] један је од највећих изазова за вештачку интелигенцију", каже он.

„И не можемо све до краја да аутоматизујемо без људи. Вештачка интелигенција може да предложи 20 сандука бундева за октобар, а људи онда могу то да коригују уколико се за тим укаже потреба."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]