Тржиште капитала у Србији: Шта ради и чему служи Београдска берза
Ако ствари буду ишле по плану, власници хартија од вредности који тргују на Београдској берзи, моћи ће капитал да понуде трговцима берзе у Атини и обрнуто.
Могућност за овакво пословање донела је недавна продаја око једне десетине укупног броја акција Београдске берзе највећој берзи у источној и југоисточној Европи - атинском тржишту капитала.
Атинска берза добила је недавно сагласност Комисије за хартије од вредности Републике Србије за стицање 10,24 одсто укупног броја акција Београдске берзе.
Ово је први пут да инострана берза постаје власник дела капитала Београдске берзе, каже директор ове институције Синиша Крнета за ББЦ на српском.
Додаје да на овај начин Београдска берза постаје видљива на глобалној инвестиционој мапи.
„Улазак нових акционара у власничку структуру сам по себи у овом обиму од 10 одсто не би био толико значајан колико је значајан у овом случају, с обзиром да је нови акционар Београдске берзе једна од највећих берзи источне Европе.
„Додатни значај трансакције јесте околност да добијамо партнера из исте индустрије, партнера који је у могућности да нам понуди како знање, тако и технолошко унапређење пословања", додаје Крнета.
Унапређење технологије, уз потенцијални долазак инвеститора присутних на Атинској берзи, главни су циљеви ове транцакције, објашњава.
Министар финансија Синиша Мали оценио је да ће удруживање Београдске берзе и Атинске берзе омогућити увођење нових финансијских инструмената у Републици Србији, као и приступ великим међународним инвеститорима Београдској берзи.
„Ово стратешко партнерство омогућиће даљи развој Београдске берзе, а инвеститори, како страни, тако и домаћи, ће јој лакше приступати.
„Посебно радује што ће ово партнерство омогућити видљивост и приступ Београдској берзи великим међународним инвестиционим банкама и њиховим клијентима.
„Такође, оно што је веома важно јесте да ће бити побољшани технички и технолошки капацитети Београдске берзе", навео је Мали у саопштењу Министарства финансија.
Шта је берза и како се на њој послује?
Најкраће речено, берза је организатор тржишта капитала, односно место на коме се обавља трговање хартијама од вредности компанија које на њој послују.
Берза је место које компанијама треба да обезбеди додатно финансирање, и то је њена најважнија функција, објашњава брокер Ненад Гујанчић.
„Ова функција широко је распрострањена пре свега на англо-саксонским тржиштима где се финансирање великих пројеката доминантно обавља преко берзе.
„Што се тиче конкретно Београдске берзе, она је још у транзицији, пошто се на њој тргује акцијама из поступка приватизације, и није успела да се издигне до нивоа где би домаће компаније могле да прикупе капитал и тиме обезбеде алтернативне изворе финансирања", објашњава Гујаничић.
Пред Београдском берзом је сада процес трансформације, а улазак Атинске берзе је корак на том путу, објашњава Синиша Крнета.
„Пред нама је сада задатак да паралелно са технолошком миграцијом вршимо нови круг мотивисања власника успешних српских компанија да финасирањем свог раста и развоја и тржишне утакмице, врше прикупљањем капитала на тржишту.
„Наша је идеја да тим чином унапредимо опште карактеристике укупног финансијског тржишта у Србији, чинећи приступ екстерним финансијама богатијим за прикупљање капитала које до сада јесте било могуће, али је било у запећку осталих алтернатива", каже Крнета.
Додаје да је један од основних проблема тржишта капитала у Србији, недостатак тржишног материјала.
„Власници штедње који не желе да држе новац у банкама, једину алтернативу имају да инвестирају у хартије од вредности ван граница Србије.
„Тиме се штедња становника Србије ставља директnо у функцију раста и развоја иностраних компанија, иностраног тржишта и БДП-а", каже.
Како берза утиче на ваш живот?
Берзе, објашњава Гујаничић, првенствено постоје због компанија, држава, градова који се преко ње финансирају, док је све остало позитивни нус производ ове основне функције.
„Пре свега мислим на инвеститоре који свакодневно купују и продају хартије од вредности преко брокера који су овлашћени посредници у тој трговини", каже Гујаничић.
Ипак, ако сте власници акција или пензонери и износ пензије коју добијате зависи од кретања хартија од вредности, функционисање берзе директно утиче на вас, каже Гујаничић.
„У развијеним земљама попут САД, већина пунолетних је директно укључена на берзу преко куповине акције било лично или преко инвестиционих или пензионих фондова", прича саговорник ББЦ-ја.
Уколико, пак, не припадате ниједној од ових група, и вас се тиче функционисање берзе, јер она омогућава лакше финансирање привреде и тиме доприноси већем привредном расту.
„Стога није случајно што је велика већина највећих предузетничких подухвата данашњице настало у САД где је берза најразвијенија и постоји најефикаснији систем да се добра идеја претвори у успешан предузетнички подухват", каже Гујаничић.
Додаје да је берза огледало читаве привреде и друштва.
„Немогуће је пронаћи успешну привреду са неуспелом и неразвијеном берзом.
„Она у великој мери одсликава однос државе према поштовању власничких права, говори о инвестиционој клими и свим другим факторима битним за унапређење привреде и друштва као целине", закључује.
Синиша Крнета каже да је примарна улога тржишта капитала у свакој привреди јесте ефикасна алокација капитала.
„Другим речима, то значи економско усмеравање вишкова штедње у алтернативе које ће за власнике штедње одбацити највиши принос. У таквим околностима, најјаче компаније добијају додатне моторе раста и развоја.
„Њихов раст и развој постаје неоптерећен дуговима, што јесте карактеристика екстерног финансирања до сада, чак и најуспешнијих српских компанија", прича Крнета.
Како се послује на берзи?
Компанија се појављује на берзи путем иницијалне понуде акција када је њено пословање постало довољно велико, а с друге стране су исцрпљени традиционални извори финансирања, као што су сопствени капитал, средства родитеља и пријатеља, кредити, туђи капитал.
„Тада се постојећи власник одриче дела власништва над компанијом, док нови инвеститори прихватају ризик пословања улажући средства у очекивању да ће пројекат успешно да се развија", каже Гујаничић.
Додаје да је компанији и њеном менаџменту је у интересу да она добро послује и акције буду високо вредноване јер ће некада у будућности поново доћи у ситуацију да јој је неопходан капитал који ће прикупити новом емисијом акција.
„Стога на свим развијеним тржиштима компаније много воде рачуна о тржишту акција на којем се појављују милиони и милиони инвеститора који свакодневним трговањем оцењују успешност пословања компаније", прича.
И док је тако на развијеним тржиштима, на Београдској ствари не теку баш глатко.
„Београдска берза већ две деценије покушава да наметне неопходност стављања тржишта капитала у кључну економску функцију националне економије.
„То значи да без развијеног тржишта капитала није могуће постизати надпросечне стопе раста економије и без развијеног тржишта капитала стопа раста бруто домаћег производа бива на нивоима који не могу бити пробијени све док немамо развијено тржиште капитала", каже Крнета.
Додаје да спајање са Атинском берзом може да представља први корак у поновном рађању тржишта капитала у Србији.
На Београдској берзи тренутно послује око 400 компанија, али највећи број њих је тржишно неактиван.
„Највећи број тих компанија не привлачи пажњу инвеститора, највећа већина тих компанија није дошла на берзу својим избором, већ силом приватизационих закона.
„Осим једне компаније која је на Београдску берзу дошла због прикупљања капитала на тржишту, ниједна друга до сада то није учинила", каже Крнета.
Гујаничић сматра да је домаћа берза у потпуности маргинализована и нема подршку домаћих креатора економске политике у погледу њеног развоја.
„Ово пре свега услед чињенице да берза значи транспарентно пословање и полагање рачуна док домаћи политичари и даље воле да држе привредне субјекте под контролом.
„Ако се овоме дода веома слаба развијеност и нефункционисање многих институција без којих нема праве берзе, јасно је да улазак Грка у власништво веома лако може остати мртво слово на папиру уколико се ове кључне ствари не промене", закључује.
Кратка историја нових партнера
Београдска берза је основана 1894. године.
Имала је прекиде у раду, а поново почела да ради 1989. године.
Од 1992. носи данашњи назив.
Атинска берза неколико година је старија, основана 1876.
Имала је бројне трансформације, али не и паузе у раду.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
