Тужилаштво у Хагу тражи 45 година затвора за Тачија, он тврди: 'Невин сам'

Специјализовано тужилаштво Косова у Хагу затражило је по 45 година затвора за Хашима Тачија и још тројицу припадника некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) због ратних злочина и злочина против човечности.

После трогодишњег процеса пред Специјалним већем за Косово у Хагу, главна тужитељка Ким Вест предложила је у завршној речи да бивши председник Косова и други високопозиционирани припадници ОВК - Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи - буду осуђени по свих десет тачака оптужнице због, како је рекла, личног доприноса извршењима кривичних дела, пренела је Радио телевизија Србија (РТС).

Оптужени су одговорни за смрт најмање 100 и за злостављање стотина људи, рекла је.

Доказана је, рекла је, и оптужба да су четворица лидера ОВК били „протагонисти удруженог злочиначког подухвата", односно да су извршили кривична дела против оних које су сматрали противницима како би обезбедили контролу над целим Косовом, рекла је тужитељка.

Оптужницом су обухваћена злодела припадника ОВК почињена од марта 1998. до септембра 1999. када је, по тужиоцима, трајао оружани сукоб са снагама безбедности Србије на Косову.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, проглашеним за „колаборационисте", у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на северу Албанији, од марта 1998. до новембра 1999.

Сви оптужени су негирали кривицу.

„Оптужбе не стоје. Ја сам потпуно невин", рекао је Хашим Тачи.

Разлози масовног приступања ОВК били су последица деловања режима Слободана Милошевића, а не личних амбиција, додао је, а пренела је агенција Франс прес.

Тужитељка је у завршној речи истакла међутим да су „докази изведени током суђења показали су да су злочини из оптужнице почињени и да оптужени сносе кривичну одговорност".

У завршници процеса суду се обратио и заступник жртава, Сајмон Лоз, рекавши да је ово прилику да жртве након 25 година добију правду и да свет чује о томе колико бол су претрпеле.

Пресуда би требало да буде донета у наредна три месеца, мада тај рок може да буде продужити за још 60 дана, односно још два месеца.

Специјализовано веће Косова у Хагу је кривични суд са конкретним мандатом да по законима Косова суди за ратне злочине и злочине против човечности започетих или почињених на Косову од почетка 1998. до краја 2000.

Седиште Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва Косова је у Хагу, у Холандији.

Особље је интернационално, као и судије, специјализовани тужилац и секретар.

Раније је пред овим судом осуђен бивши командант ОВК Салих Мустафа на 26 година затвора због противправног убијања, произвољног затварања и мучења.

Шта је рекла тужитељка у завршној речи?

Тражимо осуђујућу пресуду за оптужене по свим тачкама оптужнице, рекла је.

Ради се о ратним злочинима и злочинима против човечности и то су озбиљни злочини, а ове оптужбе не губе тежину са протоком времена, рекла је Вест, пренела је Коха диторе.

Истакла је да су оптужени били припадници главног штаба такозване ОВК и да су команданти зона добијали наређења од оптужених, а не обрнуто, пренела је РТС.

Тужилаштво остаје при аргументацији коју је изнело у доказном поступку, нагласила је.

Тужитељка је рекла да „од самог почетка, није могло да избегне климу застрашивања, а да докази указују да је таквих настојања било чак и у самом Хагу".

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Специјализовано веће Косова у Хагу формирано је пошто је тадашњи представник Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти сачинио извештај о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима.

Оптужба за трговину органима нема у оптужници.

Током 2025, окривљени су тражили да буду одбачене све оптужбе за злочине почињене пре краја маја 1998. и после 20. јуна 1999. године, што је суд одбио.

За шта је Тачи оптужен?

Шест тачака оптужнице се односи на злочине против човечности - прогон, затварање, мучење, убиства и присилни нестанак, а још четири тачке су ратни злочини - противправно хапшење, сурово поступање, мучење и убиства.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочиначки подухват у вези са око 100 убистава, као и мучење и нечовечни третман у око 40 притворских центара у периоду од 1998. до 1999. године.

Кривична дела за која су оптужени извршена су на више места на Косову, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији, наводи се у оптужници.

Према наводима тужилаштва, најмање 440 људи је било противправно затворено и то оних којих су се бавили шумарством, пољопривредом, новинарством или предавали у школама и нису били активни учесници у непријатељствима.

Међу њима је било Срба, Рома, Бошњака, Црногораца, али и Албанаца.

„Они су саслушавани и премлаћивани, а то су били 'срећнији', најмање 102 људи нису преживели та притварања.

„Злочини нису били изоловани, већ су вршени систематски и то се види и по распрострањености", рекао је један од представника тужилаштва, приказујући слајд са картом Косова на којој су црвеним тачкама приказана убиства.

Затвори су организовани на имањима у Јабланици, Лапушнику, Злашу, Клечкој и на другим местима.

У периоду када су се десили злочини 1998. и 1999. године трајао је рат за независност Косова против Србије, у којем је погинуло више од 10.000 људи.

Тачи је био суоснивач групе која се борила за независност и неки га сматрају херојем на Косову.

ОВК је основана почетком 1990-их као милитантна група етничких Албанаца, у тадашњој покрајини Србије.

У завршном обраћању суду Тачи је рекао да је Слободан Милошевић био „највећи кадровик ОВК".

Он је раније казао и да је марта 1998. био студент и „политички избеглица" у Швајцарској, када су српске снаге убиле скоро 50 чланова породице Адема Јашарија и то је њега преломило да се врати и придружи борцима ОВК.

Уверен сам да смо „били на правој страни историје", иако су сећања замаглила неке чињенице, али нико не може да пише нову историју, додао је.

„Свако би на нашем месту урадио исто када би им била ускраћена слобода.

„ОВК је била војска обичних људи, многи од њих су умрли храбром смрћу и то је била цена којом је плаћена слобода.

„Осећам тугу и бол због свих жртава без обзира на веру, националност или политичку припадност", рекао је тада Тачи.

Погледајте видео: Нестали на Косову - прошлост која прогања

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk