Куповина и Србија: Црни петак - како је настао и како се изборити са гужвом и уштедети

Стотине чекају у редовима да се отворе продавнице, колоне су све дуже како се ближи почетак радног времена када ће се врата тржних центара отворити - почиње Црни петак, сезона лова на попусте.

Црни петак се обележава после Дана захвалности, а традиција је настала током 60-тих година 20. века у Сједињеним Америчким Државама, да би се деценијама касније проширила на већи део планете.

У шопинг ће тог дана отићи и Јелена Рајковић, 35-годишња економисткиња из Београда, која је за овај „празник куповине" чула пре пет или шест година.

„Од тада редовно користим попусте за Црни петак, јер стварно може да се уштеди", каже он за ББЦ на српском.

„Највише се уштеди на скупљим стварима попут беле технике - онда ти попусти од 20 или 30 одсто стварно добро дођу", додаје.

Иако до пре десетак година за Црни петак многи у Србији нису чули, ситуација се променила и трговачки ланци и шопинг центри ове године спремнији дочекују омиљени период за купохоличаре који почиње 26. новембра.

Овај тренд присутан је и глобално, па је у прве три недеље новембра 2020. године забележен раст од 17 одсто у продаји робе у односу на исти период 2019. године, наводи се на сајту Критео.

Све је већи број онлајн поруџбина поготово од почетка пандемије корона вируса, а очекује се да продаја путем интернета за Црни петак достигне 10,42 милијарде долара у САД, показују подаци Статисте, немачке компаније за истраживање тржишта.

У поређењу са државама Запада, попусти током Црног петка у Србији су „веома мали", а често се догађа и да снижени артикли врло брзо нестану из понуде, истиче Јован Јовановић, директор нишког Центра за заштиту потрошача „Форум", за ББЦ на српском.

Шта је Црни петак и како је добио име?

Одмах после Дана захвалности у Сједињеним Америчким Државама обележава се Црни петак - дан који означава почетак празничне сезоне шопинга, наводи се у енциклопедији Британика.

Посета продавницама и трговинским ланцима је тог датума већа него другим данима, а купце тамо чекају велики попусти и понуде које углавном не би могли да добију.

Израз је настао у Филаделфији, највећем граду америчке савезне државе Пенсилванија.

Према подацима Британике, многи верују да је настао због тога што су шездесетих година трговински ланци пословали у минусу (црвеном), да би по отварању сезоне шопинга почели да остварују прифит - прешли би у црно.

Ипак, ово веровање није утемељено на чињеницама, већ је назив Црни петак настао због колапса који је изазивали масовни доласци становника предграђа у центар града првог дана после Дана захвалности.

Полицајци су због гужве и саобраћајног колапса у Филаделфији били у обавези да раде продужено, а грађанима је било потребно више времена за дневне активности, наводи се у енциклопедији Британика.

Током 80-тих назив Црни петак прихваћен је широм Америке, додаје се.

Како се у Србији пазари на Црни петак?

Многи шопинг центри у Србији усвојили су недељу или викенд Црног петка како би се избегле гужве и омогућило купцима више времена за куповину, а трговцима могућност да остваре већу зараду.

То посебно радује Ану Љешевић која сматра да је „прилично понижавајуће" чекати у редовима и гурати се са другим купцима како бисте уштедели у куповини, посебно ако не купујете изразито скупе ствари.

Иако је одавно знала да Црни петак постоји у западним земљама, сећа се да је први пут у Србији приметила новембарске акције и попусте пре пет година.

„У почетку си могао да купиш углавном одећу на попусту, а сада је постала популарна и бела техника", примећује Љешевић за ББЦ на српском.

Погледајте како се у Србији „прославља" Црни петак

Ове године, као и прошле, додатни проблем представља и пандемија корона вируса, каже Ана.

„Волим да идем у куповину, али углавном гледам неке мање популарне попусте - тада не морам да се гурам и неће ми пресести.

„Црни петак ми није омиљен, али одем понекад тамо где траје више дана, јер су тада гужве мање и пријатније се осећам, посебно у доба короне", објашњава 37-годишња филолошкиња.

Јелена Рајковић, с друге стране, не пропушта овај догађај и има стратегију за избегавање гужви и непријатности.

„Углавном знам шта хоћу и одем раније ујутру, јер су поподне и увече велике гужве и да се дуже чека на услугу пошто су продавци преоптерећени.

„Прошли пут сам куповала белу технику, што је мало захтевније, а све сам завршила за укупно пола сата", наводи Јелена.

Црни петак у пандемијским условима

У затвореним јавним просторима, где спадају и продавнице и тржни центри, сви старији од четири године обавезни су да носе заштитне маске, наводи се у Уредби о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести Ковид-19 Владе Србије.

Неопходно је држати и растојање од најмање два метра, а запослени су дужни да, поред контроле поштовања мера, дезинфикују машине, алате и оруђа за рад, додаје се.

Прошле године су, упркос тада неповољној епидемиолошкој ситуацији, забележене велике гужве у шопинг центрима у Београду и Нишу, известили су новинари Данаса и Јужних вести.

Тада је Предраг Кон, епидемиолог и члан Кризног штаба за сузбијање корона вируса, упозорио да ће „онај ко организује Црни петак бити директно одговоран за оно што буду последице", додаје се.

Припадници Комуналне милиције у Београду су контролисали трговце и поштовање мера, уз претњу да ће писати казне.

Укупан број оболелих од корона вируса у Србији од почетка пандемије је већи од 1,2 милиона, а забележено је 11.433 смртних случајева повезаних са корона вирусом, према званичним подацима.

Да ли ћете због Црног петка проћи јефтиније?

Многи на тај дан похрле у продавнице и тржне центре како би искористили снижења, а једна од њих је и Јелена Рајковић.

Ова 35-годишња економисткиња се труди да тада купи скупоценије ствари како би више уштедела.

„Увек користим попусте када је Црни петак, а сећам се да сам једне године купила белу технику у вредности од око 100.000 динара и уштедела сам око 30 одсто на ту суму - то није мало", препричава Рајковић.

Међутим, иако ћете у многим продавницама тог дана видети ознаке за 20, 30 или 50 одсто попуста на неке од артикала, не мора да значи да ћете заиста уштедети новац.

Заправо, можда ћете лошије проћи него да сте те производе купили неколико месеци раније, показује истраживање друштва за заштиту потрошача Which?, а преноси ББЦ.

Чак 184 од 201 производа обухваћени истраживањем били су јефтинији шест месеци уочи Црног петка 2020. године, него на тај дан, показују подаци.

Ако се у обзир узме распон цене производа шест месеци пре Црног петка и шест месеци после, само један артикал је тог датума имао најнижу цену у малопродаји, додаје се.

Сличних примера има и у Србији - из агенције за заштиту потрошача Ефектива наводе пример компјутера у познатом домаћем ланцу за продају беле технике.

Попусти у нашој земљи су далеко мањи него на Западу, посебно када је Црни петак у питању, сматра Јован Јовановић из нишког Ценра за заштиту потрошача „Форум".

„Понекад се трговци користе и маркетиншким триковима, па је тако огласе да су попусти `до 50 одсто`.

„То може бити и 10 и 40 одсто - они на овај начин не крше закон, али ни потрошачима не буде јасно колики је заправо попуст", објашњава он.

Дешава се и да приликом овако великих акција неких оглашених артикала нема у продавницама, па често купци дођу како би купили један производ, а продавницу напусте са другим, додаје Јовановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]