Србија и електронско плаћање: Да ли ће нови банкарски намети вратити људе у редове на улици

Аутор фотографије, Nemanja Mitrović
Стајање у реду испред поште, банке или мењачнице по цичи зими, летњој врелини, па и пријатном дану, сваког месеца са хрпом рачуна у рукама Милош Цветковић из Београда је пре неку годину заменио онлајн плаћањем.
„Када дође тај тренутак у месецу за плаћање рачуна, па их сакупим на гомилу и саберем све провизије, изађе још скупље", говори тридесетдеветогодишњак за ББЦ на српском.
Каже да је пре неколико година почео све да плаћа од куће.
„Ем није било провизије, па је то пријало мом новчанику, ем не морам да се гурам у редовима, што ми делује ризично поготово сада у време пандемије корона вируса".
Ове услуге су, према писању портала, недавно поскупеле или су банке почеле да их наплаћују, али то не брине Београђанина.
Висина провизије за онлајн плаћање, која је раније била бесплатна, сада је 25 и више динара по налогу, у зависности од банке.
У пошти је цена уплате за износ до 5.000 динара упола већа - 50 динара, док је 1 одсто за износе до 500.000 динара.
„И даље ћу да плаћам онлајн, барем док траје пандемија, али ако после тога видим да ме ова подизања провизија више коштају, можда се и вратим одласку у пошту", наглашава Цветковић.
Шта кажу удружења?
Дејан Гавриловић из Удружења банкарских клијената Ефектива сматра да оправдани и економски разлози за поскупљење ове услуге не постоје.
„Банке нас последњих неколико година плански и свесно гурају на електронско банкарство, са што мање долазака у филијале и што више ствари да клијент обави уместо њих", говори председник ове организације потрошача за ББЦ на српском.
Каже да су у почетку поручивали да се на тај начин „смањују оперативни трошкови", па су зато и трансакције јефтиније.
Међутим, када је одређени број корисника почео да користи ове услуге, у року од неколико месеци, банке су увеле наплату трансакција, тврди Гавриловић.
„Имамо једну апсурдну ситуацију да ја као корисник услуге морам да имам паметни телефон или лаптоп, интернет, попуњавам налог за плаћање и трошим властите ресурсе и време.
„И онда ми банка то наплати јер радим њихов посао, а отпустила је одређени број људи који су то раније радили", додаје.
Гавриловић каже да готово нема банке која сада не наплаћује ову услугу, па се тако провизија креће од 15 до 30 динара.
„Тамо где су трансакције јефтиније, скупље је одржавање рачуна и обрнуто, па му дође на исто.
„У том смислу не постоји права конкуренција, па корисници не могу ни да се одлуче да промене банку, а ни да казне ону која неоправдано повећава цену", закључује Гавриловић.
Међутим, према неким подацима број корисника услуга електронског банкарства расте.
На крају првог тромесечја 2020. било је 1,7 милиона корисника, док се њихов број повећао на више од два милиона у истом периоду ове године, пренео је РТС.
Да би банка променила цену услуга, из Удружења банака Србије кажу да о томе морају да обавесте клијенте два месеца пре примене нових тарифа.
„Повећање цена услуга сигурно није популаран потез, али треба имати у виду да банке имају високе трошкове улагања у нове технологије, софтвере и опрему.
„Мора да се води рачуна и о безбедности и сигурности тих система", рекао је Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије за РТС.

Аутор фотографије, Fonet
Шта кажу власници мењачница
Предраг Живић из Књажевца од 2020. води мењачницу у којој могу и да се плате рачуни.
Није приметио да је број људи на његовом шалтеру опао од када је порасло интересовање за електронско плаћање.
„Мислим да наш народ није навикнут на то, воли и даље да има кеш у рукама и да директно плаћа без обзира на чекање у реду,
„А неки људи воле ту и да се друже, нарочито старији и пензионери", говори Живић за ББЦ на српском.
Он годинама користи услуге електронског банкарства и у његовој банци до сада није плаћао провизију приликом уплата.
Уколико ускоро буду увели наплаћивање ове услуге, код овог Књажевчанина неће доћи ни до какве промене.
„И даље ће бити јефтиније него да идем на шалтере и да чекам да платим", закључује власник мењачнице.

Погледајте видео о томе да ли Београђани воле или не воле онлајн куповину

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












