Зид који је делио Европу скоро 30 година

Берлински зид
Потпис испод фотографије, Зид који је деценијама делио две Немачке
Време читања: 6 мин

Берлински зид је делио Европу и немачки град на два дела скоро 30 година.

Подигнут је преко ноћи 13. августа 1961. године на изненађење људи са обе стране зида, спречавајући их да се крећу из једног дела града у други.

Срушен је 1989. године.

Био је то увод ка поновном уједињењу две Немачке, четири деценије после Другог светског рата.

Зашто је саграђен Берлински зид?

Други светски рат завршен је предајом Немачке западним савезницима, које су предводиле Америка и Велика Британија, као и Совјетском Савезу.

Савезници су одлучили да између себе поделе контролу над Немачком и тако преузму одговорност над различитим деловима земље.

Велика Британија, Америка и Француска су преузеле подручја на западу Немачке, а СССР је контролисао исток.

Берлин је био у совјетској зони, али с обзиром да је био главни град Немачке, одлучено је да ће бити подељен на четири области од којих ће сваку контролисати по једна савезничка сила.

Погледајте видео о Берлинском зиду

Потпис испод видеа,

Напетости и поделе

берлински зид

Ускоро је постало јасно да је Совјетски Савез имао другачије идеје од осталих земаља о томе како њихова област треба да се води.

До 1949. године, Немачка је подељена на две државе - Федерална Република Немачка (Западна Немачка), којом су управљале Британија, Америка и Француска, и на Немачку Демократску Републику (Источна Немачка), која је била део Источног блока.

Људима у Западној Немачкој било је дозвољено слободно кретање, могли су да слушају музику коју желе и слободно да изражавају мишљење.

Источна Немачка је била много затворенија и имала је строга правила о томе како људи треба да се понашају, као и полицију која је надзирала оно што су људи радили.

Како су године пролазиле, хиљаде људи дневно је бежало из Источне Немачке на Запад и то је био главни разлог због којег је саграђен Берлински зид.

Како је зид саграђен?

Никита Хрушчов, некадашњи совјетски премијер, наредио је 1961. године да се између Источног и Западног Берлина изгради зид који ће спречити људе да одлазе са истока.

Подигнут је веома брзо, преко ноћи 13. августа, па су се многи људи пробудили схвативши да су заробљени на једној страни, многи од њих одвојени од пријатеља и породице на Западу.

Зид је покривао тло дуж целе линије између Источног и Западног Берлина, па није било места где би људи могли да пређу.

Првобитно је био изграђен као ограда од бодљикаве жице дужине 155 километара, али је касније преправљен, јер су људи успевали да се попну и прелазе преко њега.

берлински зид, куда је ишао берлински зид, где се протезао берлински зид

Колико је био велики?

Коначна верзија зида изграђена је од бетонског дела висине 3,6 метара висине и више од 300 осматрачница са стражарима.

Зид је постао симбол поделе Европе између истока и запада, а добио је назив „гвоздена завеса".

Лидери Совјетског Савеза су рекли да је зид био заштита, али су га Британија, Америка и Француска видели као „затвор који спречавао људе да напусте исток".

берлински зид, изградња берлинског зида, како је изгледао берлински зид

Како је изгледао живот у подељеном граду?

Око 5.000 људи је побегло преко зида, али је било веома тешко и опасно.

Сматра се да је током 29 година постојања, између 1961. и 1989., убијено око 100 људи који су покушавали да пређу Берлински зид.

За људе у Источном Берлину, живот је био тежак.

Они који су претходно радили у Западном Берлину изгубили су послове.

Били су раздвојени од породице и пријатеља.

берлински зид, контролни пункт
Потпис испод фотографије, Контролни пункт 'Браво' у источној Немачкој
берлински зид, берлин
Потпис испод фотографије, Најпознатији контролни пункт између две Немачке био је овај - 'Чарли' (фотографија је из новембра 1989.)
берлин, берлински зид
Потпис испод фотографије, Један од пунктова у некада подељеном Берлину
берлински зид, брежњев и Ерих Хонекер

Аутор фотографије, BBC/Predrag Vujić

Потпис испод фотографије, 'Братски пољубац', један од најпознатијих цртежа на зиду у Берлину на којем су насликани некадашњи совјетски вођа Леонид Брежњев и председник Источне Немачке Ерих Хонекер

Шта се десило са зидом?

Током 1980-их, у земљама широм источне Европе покренуте су револуције против Совјетског Савеза.

Људи на истоку су хтели више слободе, да могу да иду где желе, да слушају музику која им се свиђа и да слободно изражавају ставове.

На тим протестима, људи у Источној Немачкој су почели да захтевају да им буде дозвољено да иду у иностранство.

Након што је више стотина грађана Источне Немачке побегло преко суседних земаља, као што су Мађарска и Чехословачка, влади у Источном Берлину је постајало све теже да ингорише захтеве грађана да им се дозволи прелазак у Западну Немачку.

Лидер Источне Немачке је 9. новембра одржао говор на телевизији и рекао да ће граница између истока и запада бити моментално отворена.

Хиљаде људи из Источне Немачке је отишло до зида, захтевајући од стражара да отворе капије.

Око 22:45 сати, чувари су то и урадили, а хиљаде људи су први пут у животу прешли у Западну Немачку.

Погледајте видео: Шта је довело до пада Берлинског зида

Потпис испод видеа,

Славље

Више стотина становника Западне Немачке је дочекало сународнике са истока и заједно су прославили овај историјски тренутак.

Неки су чак плесали на врху зида.

Сматра се да је датум „пада" Берлинског зида 9. новембра 1989. године, али није одмах у потпуности срушен.

У наредним недељама, људи су почели да га руше маљевима и узимали делове зида јер је постао толико симболичан.

Влада је коначно уништила зид 1990. године, али су неки делови остављени како би људи данас могли да их виде.

Преговори Источне и Западне Немачке о поновном уједињењу у једну земљу започети су 1990. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]