Криптовалуте и Србија: Шта доноси Закон о дигиталној имовини

Донедавно нерегулисана, област дигиталне имовине сада је препозната у српском законодавству, а ову вест су највише ишчекивали они који тргују криптовалутама.

Вирутелне валуте, дигитални токени, криптомати - сви ови до сада многима нејасни појмови, добили су дефиниције у Закону о дигиталној имовини који је ступио на снагу 29. јуна.

У саопштењу Министарства финансија се наводи да је тиме „обезбеђена правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине".

„Дајемо шансу, пре свега младима, да користе нове, алтернативне изворе финансирања и задржавамо их у Србији, где могу да остваре пословне, иновативне идеје", пише у саопштењу.

Осим дефинисања основних појмова, закон регулише и област издавања, трговине и пружања разних услуга повезаних са дигиталном имовином у Србији.

„Добра страна овог закона је да пружаоци услуга повезаних са криптовалутама коначно имају јасан оквир по коме могу да поступају и послују", каже за ББЦ на српском Марија Матић, крипто аналитичарка која се бави анализама тржишта криптовалута.

Шта је дигитална имовина?

Другим речима - вирутелна имовина.

Законом је дефинисана као „дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити".

Такође се може користити као „средство размене у сврху улагања".

Предвиђене су две врсте - виртуелна валута и дигитални токен.

„Виртуелне валуте су заправо оно што људи доживљавају као криптовалуте, иако се у Закону тај израз не користи", каже Александар Матановић, директор онлајн криптомењачнице ЕЦД за ББЦ на српском.

Додаје да су дигитални токени врло слични криптовалутама.

„Користе исту технологију - блокчејн", наводи он.

Блокчејн (blockchain) систем користи се за трансакције и осигурава да се сваки пренос вредности деси само једном.

Служи као база података, у којој сваки блок представља информације о одређеној трансакцији.

Једном унесени подаци се не могу мењати, те се на тај начин ствара ланац блокова тј. блокчејн.

Дигитални токени се у саопштењу Министарства финансија истичу као посебно значајан вид алтернативног финансирања младих и иновативних компанија и старапова.

„Виртуелне валуте, са биткоином као њеним најпознатијом представником на глобалном нивоу, јесу иновативна средства размене", наводи се у саопштењу.

Иако има многе одлике новца, објашњава Матановић, иза дигиталне имовине не стоје централне банке као што је то случај код обичног новца.

„То су углавном децентрализовани системи којима на овај или онај начин управљају сами корисници", наводи он.

Према новом закону, надзорни органи у Србији биће Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности.

Ипак, крипто аналитичарка Марија Матић каже да српски закони о криптовалутама јасно стављају до знања да криптовалуте нису законско средство плаћања у Србији.

„Нису стављене у исту раван са динаром", напомиње она.

Најјача критовалута у свету: Шта је биткоин?

Шта се регулише Законом о дигиталној имовини?

Издавање, трговину и пружање разних услуга повезаних са дигиталном имовином у Србији.

„Пружаоци услуга повезаних са криптовалутама коначно имају јасан оквир по коме могу да поступају и послују", каже за Матић.

Додаје да је закон повољан за физичка лица јер из изузетно штити при коришћењу домаћих берзи, мењачница и других платформи.

„Из угла правних лица која желе да поседују или примају криптовалуте за услуге, нови прописи су такође повољни, јер правна лица сада могу да примају криптовалуте", наводи Матић.

Каже да постоје три главна начина на који могу да примају криптовалуте.

Један начин је да наплаћују услуге и производе у криптовалутама у оквиру малопродаје.

„Међутим, овај начин не подразумева крајње запримање криптовалута, јер оне морају да се конвертују преко посредика/мењачнице у динаре.

„Тако да правном лицу лежу динари на рачун, иако је купац њихових услуга или производа платио криптовалутама", објашњава она.

Хаковање није увек нелегано

Додаје да је други начин за стицање криптовалута које смеју да чувају на стању - куповина на берзи.

„Такође, смеју да држе на стању криптовалуте уколико их добију од друге фирме у виду неплаћених услуга", каже Матић.

Матановић наводи да правна лица сада могу да улажу у дигиталну имовину на уређен начин.

„Правним лицима се нуди могућност да кроз издвајање и продају дигиталних токена финансирају пројекте, што је свакако веома иновативан начин финансирања", каже он.

Криптовалуте: како настају како се продају и колики је порез?

Један начин трговине криптовалутама јесте преко огласа - када се две особе нађу, размене новац и криптовалуте, без плаћања пореза.

Ипак, постоје и специјализоване берзе и мењачнице.

Захваљујући криптомењачницама, купац уплаћује новац, а мењачница му на дигитални новчаник пребацује новчани износ.

Ове године регулисани су и порески закони везани за криптовалуте - физичка лица дужна су да плате порез од 15 одсто на капиталну добит приликом продаје криптовалута.

Оне настају у процесу „рударења" - уз посебно подешене графичке картице и велику количину електричне енергије.

Овим се углавном баве особе са одређеним знањем програмирања.

Данас постоји више од 10.000 криптовалута, од којих највећу вредност има биткоин.

Ко може да пружа услуге повезане са дигиталном имовином?

Само лиценцирани пружаоци услуга.

„Тиме су физичка лица изузетно заштићена", каже Матановић.

Онима који су се, попут њега, до сада тиме бавили, то је било омогућено захваљујући чињеници да није било забрањено.

То је увек тако са иновацијама, рекао је раније за ББЦ на српском Матановић

„Зато што се увек прво појављује нешто ново, па тек онда постаје законски препознато", додао је.

Матић сматра да су прописани захтеви за заштиту корисничких средстава високи и строги и да ће домаће платформе које буду добиле лиценцу бити изузетно безбедне.

Ипак, каже Матић, требало је боље распоредити рокове да се пружаоци услуга усагласе са законом, јер је то процес који изискује много ресурса.

„Притом, лиценцирање је прилично скупо с обзиром на наш стандард и величину домаћег крипто тржишта, па су неки пружаоци услуга одустали и ставили катанац на браву", наводи Матић.

Закон је предвидео увођење института „белог папира".

„То је документ који се објављује приликом издавања дигиталне имовине, а садржи податке о издаваоцу дигиталне имовине, дигиталној имовини и ризицима повезаним с дигиталном имовином", пише у закону.

Наводи се да то омогућава инвеститорима да донесу информисану одлуку о улагању.

Захтев за лиценцирање неопходно је поднети Народној банци Србије и Комисији за хартије од вредности, након чега обе одлучују о захтеву у оквиру њихових надлежности.

Народна банка Србије надлежна је за криптовалуте, а Комисија за хартије од вредности за дигиталне токене.

Народна банка Србије је подзаконске акте објавила крајем априла, а средином маја је коначна листа захтева за подношење лиценце била доступна пружаоцима услуга.

Међутим, Матић наводи да Комисија за хартије од вредности, која се бави токенима и која је уложила доста труда око новог закона, још увек није објавила коначне захтеве,

„Пружаоци услуга који имају везе са токенима нису ни могли да предају документацију за лиценцу до 28. јуна, јер нису знали крајње захтеве.

„Стога морају да обуставе пословање до даљњег", каже Матић.

Ипак, истиче да иако су захтеви законодавца строги - нису неразумни.

Зашто је регулисана област дигиталне имовине?

Када је Нацрт закона објављен у октобру 2020. године, из Министарства финансија изјавили су да ову област регулишу у циљу „повећања конкурентности на глобалној сцени, заштите инвеститора, али и спречавања превара и најразличитијих злоупотреба у овој области".

Директорка криптоберзе xCalibra Ивана Тодоровић раније је изјавила за ББЦ на српском да су два највећа страха у трговини криптовалутама „прање новца и финансирање криминала".

Додала је да су ипак, поједине земље попут Швајцарске успеле да томе стану на пут „доношењем квалитетних закона".

Матић истиче да је ова област морала да се регулише првенствено због заштите корисника услуга домаћих пружаоца услуга везаних за криптовалуте и да би се направио јасан оквир пословања ових пружаоца услуга.

„Претпостављам да је држави циљ и да привуче стране фирме и мотивише домаће предузетнике, али питање је да ли је наш закон довољно примамљив.

„Изузетно је захтеван, а лиценца је скупа с обзиром на величину тржишта", каже она.

Наводи да тек треба да видимо како ће проћи пружаоци услуга који су поднели или ће поднети захтев за лиценцу.

„Надам се да ће нас институције пријатно изненадити.

„Лоптица је на њиховом терену", каже Матић.

Из Министарства финансија су, такође, рекли да очекују да ће регулисањем ове области допринети „позиционирању Србије као лидера у југоисточној Европи у дигитализацији финансијских технологија".

Математичким речником речено, каже Матановић, регулисање ове области је неопходан али не и довољан услов да би се то остварило.

„Сама жеља и потреба да се ова област регулише у тренутку кад већина држава то још није урадила, јесте добар сигнал.

„Ипак, сматрам да још неке коцкице треба да се сложе да би се заиста стекли сви услови да претендујемо на позицију регионалног лидера у дигитализацији финансијских технологија", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]