Криптовалуте и Србија: Мали огласи и велике рупе у закону - како функцонише домаће тржиште криптовалута

„Продајем биткоин", почиње један од огласа на популарној платформи за оглашавање у Србији.

У понуди је најпопуларнија врста криптовалуте - типа валута, који су најсличније акцијама, а не постоје у физичком, већ само у дигиталном облику и нису под контролом банака.

Када се на оглас јави купац Пера, он ће се са оглашивачем Жиком договорити да се нађу у неком кафићу, где ће купац оглашивачу дати договорени новац, а заузврат ће у електронском новчанику, преко апликације на телефону, примити одговарајући износ биткоина.

Ово је начин за трговање у оквиру једне од најмистериознијих економских ниша у Србији.

За сада оно не потпада скоро ни под какву законску регулативу, нити се зна колико људи из Србије на њој учествује, па самим тим ни колико се новца из земље на њему годишње обрне.

Министарство финансија припремилo je нацрт закона који би у Србији требало да регулише ову област, а фирме које послују са криптовалутама надају се да ће им то олакшати посао.

Перспектива је јасна - иако светска тржишта тресе пандемија корона вируса, криптовалуте су се од почетног и наглог пада у марту давно опоравиле, а уосталом, инфлација на овом тржишту углавном није ни могућа.

Како то? Ево свега што треба да знате о криптовалутама и биткоину - најјачој међу њима - која се популарно назива „дигиталним златом".

Заобилазним путевима криптовалута

У овом тренутку, трговина и већина услуга са криптовалутама у Србији су легалне само зашто што их закон изричито не забрањује.

Поред тога, постоје и бројне друге заобилазнице, које омогућавају плаћање „у криптовалути", куповину криптовалута за динаре и повлачење новца из дигиталног новчаника на банковни рачун.

„Непостојање посебног правног оквира отежава пословање свима, од физичких лица до финансијских институција, пре свега због правне несигурности", истиче правница Бојана Томић из Иницијативе „Дигитална Србија" у разговору за ББЦ на српском.

Ако оглашивач Жика превари купца Перу, овај баш и неће имати начин да га за то тужи.

Са друге стране, Жика као оглашивач нема начин да се региструје као предузетник и тако продаје криптовалуте.

У коначници, не постоји начин да се Пери и Жики наплати порез.

Међутим, трговина криптовалутама не одвија се само преко огласа и по кафићима, већ на интернету постоје специјализоване берзе и мењачнице.

У Србији их има неколико и постоје захваљујући чињеници да нису забрањене.

„То је увек тако са иновацијама", каже за ББЦ на српском Александар Матановић, директор онлајн криптомењачнице ECD.

„Да није тога, иновације би биле немогуће", додаје, „зато што се увек прво појављује нешто ново, па тек онда постаје законски препознато".

Он додаје да се провизије крећу од 2 до 6 одсто, у зависности од начина плаћања.

Хакери нису само са оне стране закона

Путем криптомењачнице, купац Пера може доћи до криптовалуте слично као и регуларној - он уплаћује новац, а криптомењачница му у дигитални новчаник пребацује одређену суму криптовалуте.

Онлајн берза xCalibra, регистрована у САД и Швајцарској, корисницима из Србије нуди могућност да купују криптовалуте за динаре.

„Све функционише преко посредничке фирме, која омогућује клијентима да за динаре купе нешто на интернету - у овом случају, криптовалуту", објашњава за ББЦ на српском директорка криптоберзе xCalibra Ивана Тодоровић.

Ако неће да њима тргује на берзи, Пера за своје криптовалуте, као и новцем, може или нешто да купи, или да га пребаци на рачун у банци.

Међутим, с обзиром на то да ток ових трансакција није утврђен законом, Пера наилази на прве проблеме.

Ако реши да подигне свој новац, он мора да пронађе банку у Србији која ће му омогућити да паре са криптомењачнице повуче на свој рачун.

„Пошто је то рупа у закону, неке банке у Србији омогућавају повлачење новца са криптомењачница, а неке не", објашњава Ивана Тодоровић, додајући да то „зависи од њихове политике".

Пера такође може да оде и у неки од кафића и ресторана по Србији који се рекламирају као места где је могуће платити биткоином.

Како објашњава Тодоровић, с обзиром да се у земљи може платити само у динарима, није у питању ништа друго до „маркетиншки трик".

„Једина валута у којој можете вршити трансакције у Србији је динар, али постоје апликације, путем којих ви пребацујете новац у криптовалути посреднику, који не потпада под српске законе, и који затим кафићу или ресторану који нуди „плаћање биткоином" исплаћује вредност трансакције у динарима", истиче она.

Шта је биткоин?

У Србији, истиче правница Бојана Томић, „криптовалуте se изричито помињу само у неколико уопштених одредби које се односе на спречавање прања новца и финансирања тероризма".

Тако су, на пример, све криптомењачнице обвезнице Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

„Постојеће тржиште капитала је још увек плитко и неразвијено, па систему није лако да препозна и апсорбује нешто што је ново, непознато и изразито се брзо мења и развија, као што је случај са криптовалутама", закључује Томић.

Како настају криптовалуте и како се обављају трансакције?

Тодоровић објашњава да криптовалуте настају у процесу рударења - преко графичких картица које су спаковане на одређени начин.

„Постоје стандардизовани модели, за које се зна да доносе већи профит него неки други", наводи.

Рударењем се баве тзв. мајнери који углавном имају одређена програмерска знања.

Опрема потребна за рударење троши велику количину струје и доста загрева простор па је, како би се инвестиција исплатила, потребно обезбедити оптималан простор и струју која чија цена неће прећи зараду.

У свету данас постоји више од 10.000 криптовалута. Највећу вредност има биткоин (око 10.000$), а следи га итиријум (350$).

Када створе оптималне услове и успеју да генеришу криптовалуту, мајнери могу да продају и тако отплате трошкове и зараде на берзи.

Саме трансакције одвијају се путем блокчејн (енг. blockchain) система.

Блокчејн, објашњава Тодоровић, „није ништа друго до база података која се састоји из блокова".

„Сваки блок је мала база података која је отворена одређени временски период, када је у њу могуће уписати одређене информације, рецимо о томе да је Жика Пери продао један биткоин, након чега се база затвара, и више нико никада не може да промени те податке".

Она додаје да се тако ствара „ланац блокова", тј. блокчејн (енг. blockchain), где нема дуплирања, што осигурава да се свака трансакција деси само једном.

„Блокчејн омогућује пренос вредности - до појаве криптовалута, нисте могли да пошаљете новац преко интернета, а да немате банку или треће лице, а данас захваљујући овој технологији људи могу да тргују директно".

Ко у Србији тргује криптовалутама и да ли је то безбедно?

Трговати може свако, а не постоје званични подаци о томе колико људи из Србије учествује у трговини.

Саговорници ББЦ-ја слажу се да се највероватније ради о између 10.000 и 20.000 људи.

„Важно је разумети да баш и не постоји српско тржиште криптовалута, већ само људи из Србије који учествују на светском тржишту преко домаћих и страних берзи или тргују директно", наглашава Тодоровић.

Један од њих је и програмер из Београда Милош Николић, који од 2014. тргује криптовалутама биткоин и итиријум, што посматра као дугорочну инвестицију којом се нада да кроз неколико година заради на берзи.

„Пратим свакодневно, с времена на време купим или продам кад ми се учини да је добра прилика, али искључиво новцем који сам спреман да изгубим", истиче Николић.

Интернет и хакери: Ко је све у опасности од сајбер напада

Сав његов новац налази се у дигиталном новчанику.

Колико је он тамо безбедан?

Стручњаци са којима је разговарао ББЦ слажу се да је релативно безбедан, с тим што постоји опасност хаковања, што је „далеко од свакодневне појаве".

Ни Милош није претерано забринут да ће га неко покрасти.

„Дигитални новчаник се у доброј мери може обезбедити, наравно никад то није 100 одсто сигурно, али и традиционалне финансије имају својих проблема у погледу безбедности", каже он.

Нови закон и будућност криптовалута у Србији у светлу пандемије

Министарство финансија Србије објавило је на свом сајту Нацрт закона о дигиталној имовини, који треба да регулише дигитална имовинска права, са циљем повећања конкурентности, заштите инвеститора, али и спречавања превара и најразличитијих злоупотреба у овој области.

Министарство очекује да ће усвајање тог закона допринети „позиционирању Републике Србије као лидера у југоисточној Европи у дигитализацији финансијских технологија".

Превасходни циљ доношења закона, рекао је министар Синиша Мали, јесте „отварање већих могућности пословања привредника" попут издавања инвестиционих токена ради прикупљања капитала или покретања платформи за размену дигиталне имовине.

Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуелна имовина, у Нацрту је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања.

Правница Бојана Томић наглашава да је „важно је да се обезбеди свеобухватан правни оквир који ће омогућити свима који желе да улажу, прикупљају средства за своје пројекте, обављају услуге, да то чине у правном оквиру који је јасан, потпун и обезбеђује правну сигурност".

„Оно што би Иницијатива „Дигитална Србија" желела да види је да се усвоји закон који има снажну развојну компоненту и који ће по свом квалитету бити глобално конкурентан по квалитету, као и да омогући иновативним пројектима и стартапима нов приступ финансирању, а блокчејн фирмама да у својој земљи послују у складу са законом", каже Томић.

Директорка берзе xCalibra Ивана Тодоровић наводи да су два највећа страха у трговини криптовалутама „прање новца и финансирање криминала", а додаје да су поједине земље попут Швајцарске успеле да томе стану на пут „доношењем квалитетних закона".

Она се нада ће новим законом бити решени поједини проблеми мајнера, као што је тренутна „немогућност да докажу трошак прављења криптовалута", јер би, како наводи, на основу „зараде требало да буду и опорезовани".

Саговорници ББЦ-ја нису претерано забринути да ће пандемија негативно утицати на тржиште криптовалута и чак мисле да би људи могли да им се више окрену због надолазеће финансијске несигурности.

Корона вирус: Будућност посла

Инжењер специјалиста Игор Ракоција који води популарни Јутјуб канал о новим технологијама BalkanTech нема сумње да будућност након пандемије припада криптовалутама.

„Овде сте сами своја банка, нико не може да вам блокира рачун или одузме новац, који вам је доступан у свако доба", каже Ракоција, „из те потребе је и настала идеја о биткоину у јеку Светске економске кризе".

Тодоровић наводи да криптовалуте иначе имају веће флуктуације на тржишту, па је тако у марту, на самом почетку пандемије „биткоин пао 20-30 одсто за неколико дана и флуктуације иначе нису тако велике, али се брзо опоравио јер се тржођте брзо опоравља".

„Корона није ништа значајно пореметила", истиче.

Она додаје да се „у последње време појавио нови тренд да државне институције појединих земаља држе свој новац у критовалутама, што је нови вид инвестирања" и очекује да ће се тај тренд наставити.

Ни Милош нема сумње да време које је посветио учењу о криптовалутама има смисла.

„Верујем у потпуности да је будућност криптовалута светла и да ће се исплатити учествовање у стварању исте, ако не директном финансијском добити - знањем сигурно хоће", убеђен је Милош.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]