Објашњење сукоба Пакистана и Авганистана

Пакистан и Авганистан су у растућем оружаном сукобу после примирја договореног октобра 2025.

Испоставило се да је договор о прекиду ватре био на климавим ногама.

„У отвореном смо рату“ са Авганистаном, изјавио је министар одбране Пакистана после покретања ваздушних напада на Кабул, главни град Авганистана.

„Издало нас је стрпљење“, рекао је Хаваџа Мухамед Асиф.

Пакистан је 27. фебруара покренуо нови талас напада на авганистанске градове, саопштили су званичници у Исламабаду.

Удари у раним јутарњим сатима 27. фебруара, уследили су пошто су авганистански талибани претходно најавили велику офанзиву на пакистанске војне положаје близу границе.

Талибани владају Авганистаном од августа 2021. када су се Американци и њихови савезници повукли из земље после скоро две деценије.

Пакистан и Авганистан су се у октобру 2025. договорили о прекиду ватре после смртоносних прекограничних сукоба, али су се последњих дана борбе поново распламсале.

Обе стране тврде да су једна другој нанеле тешке губитке током ових сукоба.

Пакистан има „пун капацитет да сломи све агресивне амбиције“, поручио је Шехбаз Шариф, тамошњи премијер, док је Хаваџа М. Асиф, министар одбране објавио „отворени рат“ влади авганистанских талибана.

Авганистански талибани су саопштили да су покренули „велику“ операцију 26. фебруара као одговор на претходне ударе током недеље, у којима је, како тврде, убијено најмање 18 људи.

Који су историјски корени тренутних сукоба две азијске државе?

Тешка историја

Односи Пакистана и Авганистана су турбулентни.

Пре повлачења Сједињених Држава из Авганистана 2021, бивша влада у Кабулу је редовно оптуживала Исламабад да помаже талибанима да нападају авганистанске снаге.

Тадашња авганистанска влада је тврдила да талибани изводе нападе из Пакистана.

Пакистан је порицао да има везе са талибанима, а тадашњи портпарол Министарства спољних послова назвао је такве оптужбе „смешним“.

Пакистан је имао кључну улогу у преговарању о споразуму из Дохе који је утабао пут да се САД повуку из Авганистана и да се талибани брзо врате на власт.

Био је једна од неколицине држава које су званично признале први период власти талибанске владе у Авганистану између 1996. и 2001.

Најновији сукоби показају да чак и пошто талибани годинама владају Авганистаном, односи ових држава остају крхки.

Техрик-и-Талибан Пакистан (ТТП), позната и као Пакистански талибани, покрец́е нападе на Пакистан из базе у Авганистану, тврди Исламабад.

Талибани у Авганистану не чине ништа да их у томе зауставе, додају у Пакистану.

„Када су талибани дошли на власт у Авганистану, Пакистан се надао да групе попут ТТП више нец́е имати подршку као раније и да ц́е се стање на граници побољшати, али до тога није дошло“, рекао је бивши пакистански дипломата Масуд Кан за ББЦ.

Ово можда и није изненађујуц́е.

„За разлику од других влада, авганистански талибани нису традиционална влада.

„Дошли су на власт као група историјски повезана са ТТП-ом.

„Ако Пакистан верује да ц́е авганистански талибани елиминисати или протерати групу из Авганистана, то је нереално очекивање“, рекао је аналитичар и новинар Сами Јусафзаи за ББЦ.

У октобру 2025. Амир Кан Мутаки, авганистански министар спољних послова, посетио је Њу Делхи, обновивши дипломатске везе Авганистана и Индије, вишегодишњег ривала Пакистана.

Истог месеца је Хаваџа Мухамед Асиф, пакистански министар одбране, у интервјуу за канал Гео Неwс оптужио Авганистан да „води посреднички рат за Делхи“.

Индија је одмах негирала оптужбе, указујући да не подржава било какве антипакистанске елементе унутар Авганистана.

Дипломатско отопљавање односа Индије и Авганистана посматрачи, попут Јусафзаија, називају „симболичким поразом“ за Пакистан.

Тврде да Индија жели да инвестира у регион, док талибани покушавају да окончају изолацију успостављањем односа са земљама у региону.

„Могућности Индије да пружи практичну подршку талибанској влади је ограничена, јер је Кабул под строгим џихадистичким идеолошким системом", напомиње аналитичар.

Ово би могло да буде извесна утеха за Исламабад.

Шта кажу друге државе?

Званичници Уједињених нација (УН) су забринути због најновије ескалације, позивајуц́и на дијалог и дипломатију.

Кина је „дубоко забринута“ због ситуације, саопштило је њено Министарство спољних послова, позивајуц́и обе стране да „реше разлике и спорове дијалогом и преговорима“.

Иран је поручио да је спреман да помогне у упостављању дијалога две сукобљене земље, написао је Абас Арагчи, министар спољних послова на Иксу.

Пакистан дели границу дугу 2.600 километара са Авганистаном.

Позната је и као Дурандова линија, коју су произвољно повукли Британци 1893. године.

Оспоравају је Авганистан и милиони етничких Паштуна који живе са обе стране.

Хиљаде људи свакодневно прелазе границу.

Без обзира на однос влада две државе, племенске заједнице живе са обе стране границе.

Породично и друштвено су повезани, што повец́ава хитност за нормализацију односа две земље.

Стално непријатељство

Пише Јогита Лимај, ББЦ дописница

Најновија ескалација сукоба Пакистана и Авганистана уследила је после вишемесечних непријатељстава.

Последње озбиљно заоштравање било је у октобру 2025. године, после чега је започет дипломатски процес у којем су посредовали Турска и Катар.

Уследио је прекид ватре, али преговори нису успели да доведу до ширег споразума две стране о потпуном прекиду непријатељстава.

Обе стране су се међусобно оптуживале да се нису озбиљно ангажовале у дипломатском процесу.

Исламабад оптужује талибанску владу у Авганистану да подржава „антипакистанске терористе“ које криви за извођење самоубилачких напада у Пакистану.

Један од таквих био је недавни напад на џамију у Исламабаду, главном граду Пакистана.

Пакистан тврди да су његови напади на Авганистан усмерени на скровишта екстремиста а не на цивиле.

Ову тврдњу оспорава талибанска влада која је више пута говорила да се територија Авганистана не користи за угрожавање безбедности било које стране земље.

Оптужује Пакистан да изводи ничим изазване нападе у којима су убијени цивили.

Погледајте видео: Која је цена америчког рата у Авганистану после скоро 20 година

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk