Србија, Русија и енергетика: Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита

Две улоге Гаспрома у Србији, од главног трговца нафтом и гасом до великог спонзора у спорту и култури, преплићу се попут боја српске и руске заставе на рекламном билборду који је годинама подсећао пролазнике на склапање „партнерства за будућност".

Последњих година, руска државна корпорација за нафту и гас се суочава са финансијским проблемима због санкција које је Запад увео још 2014. године после руске анексије Крима, а пооштрио због инвазије на Украјину.

„Гаспром је од почетка рата до 1. марта изгубио на вредности 54 процента", каже Ненад Гујаничић, главни брокер куће Моментум секјуритиз (Momentum Securities), за ББЦ на српском.

У знак протеста против инвазије, у Европској унији је дошло до раскида неколико уговора о спонзорству са Гаспромом, као што је то урадила Европска фудбалска федерација (УЕФА).

„Пословање НИС-а се у овом тренутку обавља неометано и компанија остаје усмерена на наставак реализације започетих инвестиција и на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата", кажу из НИС-Гаспромњефта у писаном одговору за ББЦ на српском.

Нафтна индустрија Србије (НИС) је највећа нафтна компанија у земљи, а у већинском је власништву Гаспромњефта, ћерке-фирме Гаспрома.

У Србији, лого руског гиганта носе на дресовима носе играчи Фудбалског клуба Црвена звезда, а на дресовима кошаркаша Партизана је НИС (Нафтна индустрија Србије), чији је већински власник Гасрпомњефт, ћерка фирма Гаспрома.

Лого руског гиганта појављивао се и на банерима многих културних манифестација, од музичког фестивала Егзит у Новом Саду до Драгачевског сабора трубача у Гучи.

Колико Србија зависи од руског Гаспрома?

НИС-Гаспромњефт је једина компанија у земљи која се бави истраживањем и експлоатацијом нафте и гаса, као и производњом геотермалне енергије.

„Русија има монопол на српском тржишту нафте и гаса", каже Владимир Медовић, професор Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду.

Како додаје, доминантан положај једне компаније на тржишту неке земље „није у складу" са спољном политиком Европске уније, где је Србија кандидат за чланство.

„На тај проблем је више пута указивала Енергетска заједница, чији је Србија члан", подсећа стручњак.

Енергетска заједница је међународна организација са седиштем у Бечу, која води рачуна о спровођењу прописа ЕУ у сектору енергетике.

НИС-Гаспромњефт је власник две рафинерије у Србији - у Панчеву и Новом Саду.

„Запошљавају велики број људи, а од њих зависе и многа друга радна места, због великог броја фирми са којима сарађују", наводи.

У Србији и региону, компанија запошљава око 11.500 људи, кажу из НИС-а за ББЦ на српском.

Такође управљају регионалном мрежом бензинских пумпи НИС Петрол и Гаспром, којих у Србији и околним земљама има више од 400.

НИС-Гаспромњефт је и велики давалац у буџет Србије.

„По основу пореза и других јавних прихода у 2021. години, [буџетска давања] износе 190,4 милијарде динара што је 18 одсто више него 2020. године", наводе из компаније.

Србија до маја 2022. године има уговор да од Гаспрома купује гас по цени од 270 долара за 1.000 метара кубних, док цена овог енергента на светској берзи поставља нове историјске рекорде.

Убедљив рекорд забележен је 7. марта, када је гас у Европи коштао 3.600 евра за 1.000 метара кубних.

У региону, НИС-Гаспромњефт такође тргује електричном енергијом.

„Поред Србије, НИС је присутан и на тржиштима Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске, као и на границама са Мађарском, Хрватском, Словенијом, Северном Македонијом и Црном Гором", наводе из компаније у писаном одговору.

Како је Гаспром дошао у Србију?

Русија постаје главни играч у српској индустрији нафте и гаса 2009. године, када је Гаспромњефт, ћерка-фирма Гаспрома, преузела већинско власништво над Нафтном индустријом Србије (НИС), тада највећом нафтном компанијом у земљи.

НИС је некадашња државна фирма, чијим је реструктурирањем 2005. године основана нова фирма Србијагас, у стопостотном власништву Србије.

Гаспромњефт је тада без тендера купио 51 одсто акција за 400 милиона евра НИС-а, што је било „испод цене", сматрала је стручна јавност.

„Право је питање зашто је Србија одлучила да по багателној цени прода већински удео у једном од највећих и најуспешнијих домаћих предузећа", каже Медовић.

Продаји је претходио међудржавни споразум Србије и Русије из децембра 2008. године, склопљен у години када је Косово једнострано прогласило независност од Србије.

Тадашњи председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев потписали су заједничку изјаву и кровни споразум о енергетској сарадњи две земље, који је требало да буде гаранција за изградњу гасовода Јужни ток и подземног складишта гаса Банатски Двор.

Медовић подсећа да су јавности тада понуђени „различити одговори".

„Речено је да цена јесте мала, али да ће Србија то компензовати приходима од транзита гаса кроз гасовод Јужни ток уз ренту од 200 милиона долара годишње.

„Осим тога, српска власт је наводно одлучила да прода НИС руском Гаспрому како би Русија штитила српске интересе у Савету безбедности УН, везано за проглашену независност Косова", сматра Медовић.

Међутим, Москва је децембра 2014. године одустала од изградње Јужног тока, пошто је уложила половину новца за његову изградњу, због несугласица са Европском унијом.

Одлука је донета јер Бугарска није дозволила да гасовод прође кроз њену територију, а због тога што Русија није испунила европску регулативу по којој једна компанија не може бити власница и гаса и гасовода.

Србија је претрпела „огромну штету", која се мерила у милионима евра, али није могла да тражи одштету од Русије пошто то није било предвиђено споразумом, објашњавала је тадашња министарка за енергетику Зорана Михајловић.

Део договора о проширењу Банатског двора је испоштован, а оно је данас једно од највећих подземних складишта гаса у Југоисточној Европи.

Србијагас и Гаспром-експорт, још једна ћерка фирма Гаспрома, сувласници су предузећа Банатски двор Д.О.О. које управља складиштем.

Руска страна има удео од 51, а српска од 49 одсто.

Активни капацитет складишта је 450 милиона кубних метара гаса, а у њему се може произвести 5 милиона кубних метара гаса дневно, наводи се на званичном сајту руско-српског осигуравајућег друштва Согаз.

Како се Србија снабдева гасом?

Србија се гасом снабдева из два правца - кроз гасовод који из Русије, преко Украјине и Мађарске води до Србије, као и кроз Турски ток, који иде од Русије води преко Турске и Балкана, па све до Аустрије, показује извештај Министарства енергетике за 2021. годину.

Балкански ток, део Турског тока који пролази кроз Србију, свечано је пуштен у рад 1. јануара 2021. године.

Претходно је гас стизао искључиво из правца Мађарске, али је Русија одабрала нову руту како би заобишла Украјину када је у октобру 2021. почела да испоручује гас Мађарској и Хрватској користећи нову трасу.

Када је Турски ток пуштен у рад, Србија је постала транзитна земља, преко чије територије се испоручује више гаса него што се у њој троши, каже Александар Ковачевић, стручњак за енергетику.

„Тиме се квалификовала као земља у којој Гаспром има комерцијалне интересе и непосредно обавља послове испоруке и складиштења гаса", додаје он за ББЦ на српском.

Подсећа да се испоруке гаса у Србију обављају у складу са дугорочним међудржавним уговором који је ратификован 2012. године.

„На темељу тог уговора је 2013. године је потписан комерцијални уговор Гаспрома као испоручиоца и фирме Југоросгас као увозника у Србију", каже Ковачевић.

Југоросгас је руско-српска компанија, која од 2007. године има улогу посредника између руског Гаспрома и српске државне нафтне компаније Србијагас.

Гаспром је власник 50 одсто актива Југоросгаса, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).

И Егзит и Гуча

Гаспром у свету подржава многе културне, научне и спортске установе и манифестације, а то је у претходних 13 година случај и у Србији.

На дугачком донаторском списку су се до сада нашли музички фестивали Егзит, Драгачевски сабор трубача у Гучи, филмски и музички фестивал „Кустендорф", филмски фестивал ФЕСТ у Београду, Истраживачка станица Петница и многе школе, показују годишњи извештаји корпорације.

Међу најзначајнијима су спонзорства у спорту, где нафтни гигант подржава КК Партизан и ФК Црвена звезда, али и Асоцијацију тениских професионалаца Србије.

„Само у 2021. години, у друштвено одговорне пројекте и подршку професионалном спорту уложили смо више од 315 милиона динара", наводе из НИС-а.

Руска држава компанија има многа партнерства и у Европи, али су нека недавно прекинута у знак протеста против руске инвазије на Украјину.

Европска фудбалска федерација (УЕФА) је раскинула спонзорски уговор са Гаспромом, а исто је урадио и немачки фудбалски клуб Шалке 04 из Гелзенкирхена.

Звездан Терзић, генерални директор ФК Црвена звезда, рекао је поводом ове одлуке УЕФА да је Гаспром „спасао звезду 2010. када јој је претио кључ у браву", али да је клуб сада „може да преживи" и без овог спонзорства.

Додао је да до сада није било захтева да црвено-бели скину лого Гаспрома са дреса и да би то био „сулуд захтев".

ИЗ НИС-Гаспромњефта нису одговорили на питања ББЦ-ја о перспективи наставка финансирања ФК Црвена звезда и КК Партизан.

Одговор нисмо добили ни из ових клубова, као ни од Асоцијације тениских професионалаца Србије.

У Новом Саду, граду где се налази седиште НИС-Гаспромњефта, ова фирма сарађивала је са две велике културне фондације - организаторима фестивала Егзит и Европске престонице културе (ЕПК).

НИС је почео да подржава Егзит оснивањем фестивала 2001. године, када је компанија била у већинском власништву државе, наводе из Егзита за ББЦ на српском.

Спонзорство је обустављено 2012. године, три године пошто је Гаспром преузео српску нафтну компанију.

Како додају, Фондација Егзит сарађивала са НИС-ом на неколико пројеката између 2014. и 2019. године, а један од њих била је обнова Опсерваторије на Петроварадинској тврђави 2018. године.

„С обзиром да НИС, односно Гаспром, није спонзор Егзит фестивала последњих 10 година, као и на то да Фондација Егзит већ трећу годину заредом нема сарадњу са НИС-ом, можемо слободно рећи да пословање и спонзорство ове компаније не утиче на одржавање фестивала", кажу.

НИС је подржао два програма у оквиру Европске престонице културе (ЕПК), кажу из Фондације „Нови Сад - Европска престоница културе" у писаном одговору за ББЦ на српском.

У 2020. години, у Великој сали НИС-а одржан је једна од 40 концерата, а подржали су и Дочек 2022. године, који је био увод у отварање ЕПК у Новом Саду.

„Указано поверење и подршка партнера је од великог значаја, јер приказује и важност Европске престонице културе, која је у Србији пројекат од националног значаја", наводе из Фондације.

Фестивал филма ФЕСТ, Драгачевски сабор трубача у Гучи, као ни Музички фестивал „Кустендорф" на Мокрој гори нису одговорили на упит ББЦ-ја.

Како политика Русије утиче на пословање НИС-а и Гаспрома?

Због руске политике према Украјини, Гаспром има проблеме са финансирањем од 2014. године, када је Москва анектирала Крим.

ЕУ и САД су ставиле руског гиганта и са њим повезане фирме ван Русије на црну листу, а то је погодило и НИС-Гаспромњефт.

Од тада не могу да позајмљују новац из европских и америчких банака, због чега „од септембра 2014. године (компанија) има ограничене могућности екстерног финансирања", наводи се у последњем доступном извештају о пословању за 2021.

Тиме су доведени у ризик да ће „НИС група имати потешкоћа у испуњавању својих доспелих обавеза због непостојања одговарајућих извора финансирања пословних активности", додаје се у извештају.

Тражећи алтернативу, морали су да се окрену руским, арапским и српским банкама, показују извештаји.

„Пронашли смо модел за дугорочни развој и несметано финансирање оперативног и инвестиционог пословања, без већих последица по финансијску стабилност компаније", кажу из НИС-а.

Медовић тврди да корпорација у овим околностима „не може да се задужује под једнако повољним условима као и конкуренти на светском тржишту".

„Ово лагано исцрпљује финансијску моћ Гаспрома", сматра стручњак.

Када је крајем фебруара почео рат у Украјини, на постојеће проблеме надовезали су се нови - акције Гаспрома забележиле су велики пад на берзама.

„Гаспром је од почетка рата до 1. марта изгубио на вредности 54 процента", наводи каже Ненад Гујаничић, главни брокер куће Моментум секјуритиз (Momentum Securities), за ББЦ на српском.

Како појашњава, томе је допринело што је немачка берза 1. марта суспендовала трговање свим руским хартијама од вредности.

У Србији, трговина акцијама НИС-Гаспромњефта се слободно одвија на Београдској берзи, али акције „и овде бележе велики пад".

„Сада се њима тргује на нивоу од око 500 динара, док су се пре почетка рата у Украјини коштале између 610 и 620 динара", каже брокер.

Додаје да је „због наглог пада тржишне вредности" промет трговања акцијама НИС-Гаспромњефта „појачан".

Гујаничић наводи и да су слични потреси у Србији бележени после избијања пандемије корона вируса, а најниже што су акције ишле било је „незнатно испод 500 динара".

Скупови подршке за Русију и Украјину у подељеном Београду

Постоји ли ризик по опстанак Гаспрома у Србији?

Из НИС-а кажу да се пословање у овом тренутку обавља „неометано".

„Компанија остаје усмерена на наставак реализације започетих инвестиција и на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата", наводе из НИС-а.

Како додају, „снабдевеност ланца бензинских станица НИС-а је редовна и Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму".

Западне земље су крајем фебруара одлучиле да искључе низ руских банaка из финансијске мреже SWIFT за глобални трансфер новца.

Међутим, из ових санкција је изузета Гаспром банка - платна институција путем које руски нафтни гигант обавља своје трансакције.

Уколико би се ова банка нашла под санкцијама, руска нафтна корпорација би се нашла „у великом проблему", каже Владимир Медовић.

„То би отежало пословање Гаспрома у свету и довело у питање његов опстанак у Србији", оцењује.

Медовић сматра да би „у случају таквог сценарија требало тражити решење за откуп, а то би могла да уради држава или неко друго предузеће".

Почетком марта, председник Србије Александар Вучић је рекао да Србија „није склона да национализује руску имовину", али није ни у потпуности искључио ову могућност.

„Ако буде проблема онда ћемо покушати да се договоримо и да дамо фер цену и да нешто купимо", додао је.

Ко је Владимир Путин

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]