Русија, Србија и култура: Да ли ће рат у Украјини пореметити планове Емира Кустурице да се придружи руском војном театру

Из филмских у позоришне воде, и то у Русији - тако би могла да изгледа нова епизода у каријери прослављеног редитеља Емира Кустурице.

Министар одбране Сергеј Шојгу је 21. фебруара у Москви предложио Кустурици позицију главног редитеља Централног академског позоришта Војске Русије.

Кустурица је ту понуду прихватио, саопштила је тада Росијана Марковска, представница за штампу Министарства одбране Русије.

Дан касније, редитељ је за московски дневни лист Известијарекао да му је указана „велика част" и да се нада да ће стећи руско држављанство.

А онда је почела руска инвазија на Украјину.

Шест дана после интервјуа у којем се понуди обрадовао, Кустурица демантује планове о којима је и сам говорио.

„Ја нисам никакав директор [...], него сам последња три месеца разговарао о могућности постављања на сцену мојих филмова у форми театарској", рекао је за Спутњик.

Он је истакао да у позоришту може да гостује као редитељ „кад ова бурна времена прођу".

Скренуо је пажњу да су поједини медији у Србији пренели да је постао „директор" руског позоришта.

„Министар Шојгу зна да ја нисам руководилац, већ редитељ који ће долазити да ради представе када се за то створе услови" рекао је Кустурица касније и за агенцију РИА новости, а преноси Радио Слободна Европа.

Кустурица није одговорио на позиве ББЦ новинара.

Из Централног академског позоришта Војске Русије упутили су нас на Министарство одбране ове земље.

Одговори на питања нису стигли до објављивања текста.

Позориште је под окриљем Министарства одбране Русије и кроз историју је наступало тамо где је земља ратовала - од фронтова за време Другог светског рата, преко Авганистана, до Чеченије.

„Кустурица није изабран јер има јединствену позоришну визију, већ зато што министар Шојгу воли његове филмове и свиђају му се Кустуричина антизападњачка размишљања", каже Антон Хитров, позоришни критичар из Москве, за ББЦ на српском.

Последњих година, Кустурица је јавно подржавао политику руског председника Владимира Путина, од анексије Крима, па све до одлуке да призна независност самопроглашених република на истоку Украјине.

Чешки фестивал Фабиофест на којем је Кустурица 2017. године добио награду за допринос светској кинематографији, покренуо је иницијативу да му се одузме награда јер је уочи напада Русије на Украјину прихватио позив министра Шојгуа.

„Ја се награде једва и сећам, али то мене не узбуђује, нека они ту награду узму, ако има шта да се узме", прокоментарисао је Кустурица ову вест.

У Србији је на јубиларном 50. фестивалу филма ФЕСТ добио награду Београдски победник за изузетак допринос филмској уметности, заједно са глумцем Микијем Манојловићем.

Емир Кустурица је „амблематски редитељ" домаће кинематографије, сматра Невена Даковић, професорка Факултета драмских уметности у Београду и филмска критичарка.

„Његов значај превазилази границе филмске продукције и он постаје део културног идентитета", каже она.

Она сматра да се Кустурица одлуком да се 2005. године прихвати православну веру и узме име Немања „приближио руској души - класичном схватању руског идентитета, који се изједначава са православљем".

„Испоставило се да тај идентитетски, славенофилски дух одговара и Србији и Русији", каже Даковић.

Како је реаговала стручна јавност у Русији

Кустурица би у позоришту Војске Русије желео да режира представу по мотивима из совјетског филмаЖдралови лете о Другом светском рату, као и комад по његовом остварењу Живот је чудо, о рату у Босни 1992. године.

Пробе ће почети „до краја године", рекао је раније за агенцију РИА новости.

На вест о могућем именовању Кустурице за главног редитеља, руски позоришни стручњаци реаговали су углавном „иронично", тврди критичар Хитров.

„Многи су коментарисали то што је Кустурица пре свега филмски редитељ, а готово да се ништа не зна о његовом ставу према позоришту", наводи Хитров.

Глумица Лариса Голубкина, првакиња Централног академског позоришта и каријере дуге шест деценија, рекла је да се нада да ће Кустурица поставити на сцену „нешто што може да запањи гледаоце".

„Нисам успела да стекнем неки утисак о њему, јер је он пре свега филмски редитељ", преноси руска агенција ФАН.

Шта је посао главног редитеља

Најважнији задатак је да „осмисли концепт позоришта и ради на његовој реализацији", појашњава Хитров.

„Осим тога, позива друге редитеље да раде представе, ради на усавршавању глумаца, а и сам режира комаде."

Постављање Кустурице био би „тотални апсурд", оценила је Марина Давидова, главна уредница угледног часописа Театар, стручног магазина о драматургији и позоришној критици који постоји од 1937. године, у разговору за радио Говорит Москва.

„То је мегаломански театар, а он није позоришни редитељ - зашто му давати у руке ту огромну машину?", запитала је Давидова.

Даковић каже да се Кустурица „није бавио позориштем као таквим", али да је по мотивима властитог филма режирао оперуДом за вешање 2007. године.

„Претпостављам да је [на место главног редитеља] изабран управо због претходног искуства, ма како скромно било, поред очигледних пансловенских разлога", каже Даковић.

Шта је Централно академско позориште Војске Русије

Хитров каже да у Централном академском позоришту није било „значајних догађаја још од распада СССР".

„Важи за другоразредно, чак трећеразредно позориште", наводи критичар.

Ово позориште је ипак другачије од осталих - одувек је било под окриљем Министарства одбране, а не Министарства културе као већина у Русији.

Ипак, није једина установа културе под окриљем војске - Министарство одбране Русије има сопствену филмску продукцију, музеје, ансамбле и неколико позоришта широм земље.

Међутим, ово позориште предњачи по значају - налази се у срцу Москве, у монументалном здању у облику петокраке - „споменика совјетској власти". објашњава Хитров.

Током двадесетог века, позоришна трупа наступала је тамо где је Русија ратовала - на фронтовима у Другом светском рату, сукобима у Авганистану и Чеченији, пише портал Медуза.

Забављала је и људе који су радили на рашчишћавању терена након нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.

Међутим, данас „готово да се не разликује" од других позоришта у Русији, каже Хитров.

„Иако се чини да војска и позориште не могу да иду руку под руку због различитих вредности које заступају, треба знати да се у Русији ово позориште пре свега повезује са уметношћу, а не са војском".

Репертоар је „сасвим уобичајен", додаје.

„На програму су Шекспир, Чехов, Островски, Молијер и други аутори чија се дела играју широм света".

Последњих деценија, у представама су улоге имали познати совјетски и руски глумци - Фајна Рањевска, Нина Сазонова, Владимир Зељдин и Лариса Голубкина, пише на званичном сајту позоришта.

Сматра се да је основано 6. фебруара 1930, као Централно позориште Црвене армије, када је трупа одиграла прву представу Кинеска источна железница(К.В.Ж.Д), посвећену Совјетско-кинеском рату.

Овај рат из 1929. године трајао је два месеца, а избио је око управљања железницом кроз покрајину Манџурија, која је била део Транссибирске железице.

У Стаљиново доба, позориштем је руководио Алексеј Попов, један од најзначајнијих совјетских редитеља.

„Попов се бавио се руским психолошким позориштем, а то је театар подтекста, где се радња врти око тога шта се дешава у главама јунака", каже Хитров.

Представу која га је прославила Попов је поставио 1938. године - на врхунцу Стаљинових репресија.

Овај мрачан период руске историје назива се Велика чистка, а обележили су га прогони, мучења и убиства цивила широм земље.

„А Попов је режирао Укроћену горопад - веселу комедију Вилијема Шекспира", подсећа Хитров.

Централно позориште је „деценијама важило за конзервативно", али Хитров оцењује да се последњих година мења.

„Запошљавају се млади руски ствараоци, као што је позоришни редитељ Данил Чашин [рођен 1989. године]".

У Барселони одржан Пучинијев концерт за собне биљке

Шта је Кустурица говорио о Путину?

Последњих година, Кустурица је више пута јавно подржавао политику председника Русије.

„Русија треба да штити Русе који живе у Украјини", рекао је Кустурица за агенцију Тас почетком марта 2014. године, две недеље уочи спорног референдума на Криму који је означио почетак отцепљења овог полуострва.

Због подршке руском режиму, 2015. му је забрањен улазак у Украјину, где је требало да наступи са његовим бендом The No Smoking Orchestra.

Две године касније, пошто је Кустурица са бендом наступио на Криму, Украјина га је оптужила да „позива на сепаратизам" и запретила петогодишњом забраном уласка.

Кустурица је тада рекао да је „Крим део Руске Федерације".

Путин је 2016. одликовао редитеља Орденом пријатељства за „посебан допринос миру и разумевању међу народима".

Још тада је Кустурица изразио жељу да „чешће долази у Русију и да ту сними филм".

О руском лидеру говорио је из личног угла и у позитивном светлу.

„Он [Путин] је добар човек. Од када је на власти, српски народ је почео да осећа поштовање", изјавио је 2017. у интервјуу за француски лист Ле журнал де диманш (Le Journal De Dimanche).

„На Западу је представљен као ђаво. То су лажи! Он је поштен човек".

У недавном интервјуу за Известија, Кустурица је подржао и Путинову одлуку да призна самопроглашену независност Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР).

Ситуацију у Украјини упоредио је са ратовима у бившој Југославији, рекавши да би се у ЛНР и ДНР десило „исто што и Србима у Хрватској кад Русија не би признала независност" отцепљених територија, преноси ТВ Рен.

Зашто је Кустурица важан за кинематографију?

Емир Кустурица је „амблематски редитељ" домаће кинематографије, сматра Невена Даковић, професорка Факултета драмских уметности у Београду и филмска критичарка.

„Прича о Емиру Кустурици је прича о успону и паду Југославије", каже Даковић.

„На почетку његовог стваралаштва, то је прича о земљи која ишчезава, а касније постаје горко-сладак и носталгичан осврт на земљу коју смо изгубили".

Подсећа је Кустурица у бившој Југославији снимио филмове Сјећаш ли се Доли Бел (1981), Отац на службеном путу (1985) и Дом за вешање (1988).

Даковић оцењује да је Сјећаш ли се Доли Бел„ врхунац новог југословенског филма, који почиње 1960-их са Црним таласом, а у „продуженој завршници траје до почетка распада Југославије".

„У том филму приказани су породица и одрастање као метафора за политику земље која почиње да пуца по етничким границама после смрти [председника Јосипа Броза] Тита".

Кустуричин стил је „одраз уписивања југословенског простора у оно што данас називамо глобални југ, којем припадају сиромашне земље у сталним политичким превирањима", оцењује Даковић.

Распад земље Кустурица дочекује у Америци и тамо почиње ново раздобље у његовом стваралаштву, сматра она.

Кустурица се тада „определио да припада историји српске кинематографије".

Управо је редитељево опредељење разлог што су и његови ранији филмови, снимљени у Југославији, „ретроактивно почели да се посматрају као део историје српске кинематографије", објашњава Даковић.

Кустурицу је, сматра, „незахвално посматрати само као филмског аутора".

„Његов значај превазилази границе филмске продукције и Кустурица постаје значајна фигура за стварање националног идентитета".

Ко је Емир Кустурица?

Добитник је две престижне награде Златна палма у Кану за филмове Подземље (1995) и Отац на службеном путу (1985), као и бројних европских награда.

Кустурица је „прашки ђак" - филмску и ТВ режију студирао је на ФАМУ у Прагу, као и други чувени редитељи са простора Југославије - Горан Марковић, Срђан Карановић, Лордан Зафрановић и Горан Паскаљевић.

Током ратова 1990-их, није осуђивао режим Слободана Милошевића, због чега је означен као човек који га је прећутно подржавао.

Редитељ је то демантовао у интервјуу за недељник Време 2001. године.

„Код мене постојала неутралност или неверовање да је Милошевић бабарога у оној мјери у којој су Словенци и Хрвати то знали од почетка [...]

„Био сам стављен у тешку позицију: могао сам да бирам између тога да постанем национални херој у средини гдје сам рођен, или да будем омражен код једног дијела свијета који је желио да чује од мене кључну реченицу да је Милошевић фашиста и гад, а коју ја нисам изговорио", рекао је.

Бави се и музиком - фронтмен је састава Emir Kusturica & Тhe No Smoking Orchestra.

Кустурица је 2008. године основао Међународни филмски и музички фестивал Кустенфорф, који се одржава у Дрвенграду на Мећавнику.

Гости фестивала су током година биле светске звезде, попут америчког глумца Џонија Депа и италијанске глумице Монике Белучи.

Тинејџерски рок бенд свира за мир у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]