Рат у Украјини: Путин ће тражити начин да сачува образ

Russian tank destroyed by the Ukrainian forces on the side of a road in Luhansk region 26 February 2022

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Уништени руски тенк на ратишту у Луганску
    • Аутор, Џон Симпсон
    • Функција, уредник за међународну политику

Чак и најгорем рату једном дође крај. Понекад, као 1945. године, једини исход је борба на смрт.

Углавном, међутим, ратови се завршавају споразумима који не задовољавају свакога до краја, али макар окончају крвопролиће.

И често, чак и после најгорих и најогорченијих сукоба, две стране се постепено врате старим, мање непријатељским односима.

Ако имамо среће, присуствујемо почетку овог процеса између Русије и Украјине.

Озлојеђеност, поготово на украјинској страни, трајаће деценијама.

Али обе стране желе мир и обема треба мир: Украјина, зато што су њени градови претрпели тешке ударце, и Русија, зато што је већ, према тврдњама украјинског председника, жртвовала више људи и материјала него што је изгубила у два шокантно насилна рата у Чеченији - иако је то немогуће потврдити.

Али нико вољно не потписује споразум који ће највероватније довести до његовог властитог пада.

За руског председника Владимира Путина сада отпочиње потрага за начинима да сачува образ.

Украјински председник Зеленски већ је показао фантастичну дипломатску умешност и очигледно је спреман да каже и уради све што је прихватљиво за њега и његов народ да би се скинула Русија са грбаче његове земље.

За њега постоји један најпречи циљ - да осигура да ће Украјина из овог шокантног искуства изаћи као уједињена, независна земља, а не као руска покрајина, у шта је Путин испрва изгледа мислио да може да је претвори.

За Путина, сада је једино важно да може да прогласи победу.

Није важно што ће сви у његовој читавој администрацији знати да је Русија из ове потпуно непотребне инвазије изашла окрвављеног носа.

Није важно што ће око 20 одсто Руса који разумеју шта се стварно дешава у свету знати да је Путин уложио све што има у властиту фантазију и изгубио.

Битка ће се водити за подршку преостале већине становништва, која обично верује ономе што јој се сервира на државној телевизији - чак и кад има тренутака као што је изненадно појављивање у програму изузетно храбре телевизијске уреднице Марине Овсјаникове са натписом на ком стоји да је све што се људима говори пропаганда.

Marina Ovsyannikova holding up a poster which reads "No War", 15 March 2022

Аутор фотографије, Getty Images

Шта ће, дакле, бити довољно да Путин изађе из овог катастрофалног рата делујући добро у очима руске већине?

Као прво, уверење, можда чак записано и у украјински устав, да Украјина не намерава да се придружи НАТО-у у догледној будућности.

Украјински председник Зеленски је већ припремио терен за ово, тражећи од НАТО-а нешто што овај не може да му да (увођење зоне забране летења над Украјином), потом критикујући савез зато што га је изневерио око тога и, коначно, размишљајући наглас да није сигуран да, ако се НАТО овако понаша, вреди придружити му се.

Кад су у питању паметна и мудре политичка позиционирања, не може много боље од овога.

НАТО ће сносити кривицу, са којом ће лако изаћи на крај, а Украјина ће добити слободу да се понаша како жели.

Али то је лакши део.

Теже ће одиграти око хитне амбиције коју Зеленски и Украјина имају да се прикључе Европској унији, чему се Русија скоро једнако противи, мада постоје начини да се и то заобиђе.

Најтеже од свега за Украјину биће да прогута отворену руску крађу украјинске територије, у потпуној супротности са свечаним међународном споразумом који је потписала да ће штитити украјинске границе.

Губитак Крима 2014. године нешто је на шта ће Украјина можда бити присиљена да да свој званични пристанак, на неки начин.

А Русија очигледно нема намеру да испусти из руку оне области у источној Украјини које су практично већ под руском контролом - а можда и више од тога.

Finnish soldiers train their weapon against the enemy during the Russo-Finnish war, 8 December 1939

Аутор фотографије, Getty Images

Јосиф Стаљин је 1939. године извршио инвазију на Финску, која је некада била део Руског царства.

Он је био сигуран да ће се његове трупе пробити кроз њу за тили час - баш као што је Путин мислио за Украјину 2022. године.

Стаљинови генерали, разумљиво престрашени за своје животе, обећали су му да је у праву. Али он, наравно, није био.

Зимски рат се одужио до 1940. године, Совјетска војска је била понижена, а Финска је остала са оправданим националним поносом зато што је успела да се одупре једној суперсили.

Изгубила је део територије, зато што аутократе попут Стаљина у Путина морају из ових ствари да изађу делујући као да су остварили победу.

Али Финска је сачувала најважнију, најнеотуђивију ствар: пуну независност једне слободне, самоопредељење земље.

Како ствари стоје данас, Украјина би - одбивши оволике руске нападе и учинивши да Путинове снаге изгледају слабашно и неефикасно - требало да може то да постигне.

Уколико Путинове трупе не успеју да заузму Кијев и још много већи део украјинске територије, онда ће Украјина опстати као национални ентитет, баш као што је то Финска учинила 1940. године.

Изгубити Крим и делове источне Украјине биће горак, незаконит и сасвим неправедан губитак.

Али Владимир Путин ће морати да почне да користи много озбиљније оружје него што већ користи ако мисли на крају да испадне победник.

А како ствари стоје сада, у трећој недељи борби, нико не може са озбиљношћу да доводи у питање ко ће бити прави победник овог рата.

Presentational grey line

Погледајте видео: Не подржавају сви Руси овај рат

Потпис испод видеа, „Не подржавају сви Руси овај рат”
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]