„Операција Џули“: Масовно хапшење дилера ЛСД-а које је покренуло рат против дроге

Пре 46 година, тајна полицијска операција разбила је једну од најнеобичнијих банди трговаца дрогом на свету и заувек променила британску полицију. Шта је била „Операција Џули"?

То ни у ком случају није било обично хапшење дилера дроге.

Кад су једног јутра 1977. године тик пред зору полицајци из читаве земље извршили масовну рацију, десетине од укупно 800 полицијских службеника који су радили на случају изгледале су као необријани дугокоси хипици издвојени из публике на концерту Пинк Флојда.

А огромна ЛСД задруга коју су узели на зуб је, ако ништа друго, била још мање конвенционална.

Њени водећи чланови обухватали су лекаре, научнике и универзитетске дипломце - мотивисане, инсистирали су они, просветитељском жељом да преобрате саму људску свест.

Али упркос свим идеалима везаним за мир и љубав, њихова завера је, у оно време, чинила највећу мрежу трговине дрогом у Великој Британији свих времена и једну од највећих на свету.

Након што су полицајци запленили товар довољно велик да обезбеди шест милиона трипова, цена дозе есида на британским улицама наводно је преко ноћи скочила са 1 фунте на 5.

Истрага, под шифрованим именом „Операција Џули", није уништила само један картел.

Она је вероватно представљала и последњи самртни ропац контракултуре шездесетих, сходно томе развејавши идеализам са којим су многи некада гледали на дроге и обележила почетак мрачније, бруталније ере илегалних наркотика.

Уз то, њене до тада невиђене размере и сарадња разних полицијских снага заувек су променили рад полиције у Великој Британији и поставили тон за такозвани рат против дроге осамдесетих.

Истрага је довела до 87 рација на приватне домове и за резултат имала више од 100 хапшења и осуђивања 15 вођа банде на збирну казну од 120 година затвора.

Али све је започело у неочекиваном окружењу радикалних академских маргиналних кругова Универзитета у Кембриџу, инспирисаних пионирем ЛСД-а Тимотијем Лиријем и његовим веровањем да дрога шири свест и да може да преобрати друштво у нешто боље.

Катализатор је био Дејвид Соломон, калифорнијски боемски интелектуалац и Лиријев сарадник који је стигао на Кембриџ 1967. године.

Две године касније, био је упознат са Ричардом Кемпом, хемичарем са Универзитета у Ливерпулу.

Ускоро је Кемп почео да упознаје друге из Соломоновог кружока и њихови први контингенти производње ЛСД-а започели су у Американчевој кући, у бившој викарској резиденцији.

Један од радикала који ће одиграти кључну улогу у организацији био је Лиф Филдинг, анархиста и бивши ђак приватне школе који је напустио студије након првог сусрета са есидом у 18. години.

Почео је као тзв. таблетар, претварајући сирове хемикалије у индивидуалне дозе, а касније је преузео читаву мрежу дистрибуције.

Како сам прича у мемоарима Живети изван закона, до сада најисцрпнијем сведочанству о Операцији Џули неког инсајдера, банду испочетка није мотивисао новац већ обећање изградње новог друштва и тражење излаза из нуклеарне пат-позиције Хладног рата.

„Сви смо били изузетно идеалистички настројени", присећа се он.

„Био сам убеђен да је ово одговор на све светске проблеме."

„Видели смо то као ново буђење из стравичног мртвила у које је свет запао."

Године 1973, плашећи се да ће привући пажњу полиције, једно крило задруге које су предводили Кемп и Соломон преселило се у Западни Велс, док је друго остало у Лондону.

Прилив ових контракултурних личности у села и градове као што су Ландеви Брефи - касније фиктивни дом Дафида из Мале Британије - и Трегарон био је мање упадљив него што би у први мах могло да се помисли.

Природне лепоте округа Кередигион и ниски трошкови живота већ су привукли позамашну популацију хипика, према речима Лин Ебенезер, ауторке књиге Операција Џули: Највећа заплена ЛСД-а на свету, која је у то време радила као локална слободна новинарка.

На ходочашће у овај крај ишла су имена као што су Ролингстоунси, Џон Ленон и Џими Хендрикс.

Вође мреже за растурање ЛСД-а биле су најнормалније запослене, дружиле су се са комшијама и плаћале туре у локалним пабовима.

Као последица тога, каже Ебенезер, брзо су постале популарне у крају.

„Били су то сјајни ликови", каже он. „Били су веома живописни."

„Јесте, облачили су се другачије од мештана. Али већина становника села знала је да они нису типични хипици који ништа не раде и само паразитирају на социјалној помоћи. Били су саставни део заједнице."

И заиста, као и многи у банди, Филдинг није морао да се излаже ризицима којима се излагао.

У време покретања рација, у Редингу је изградио успешну легалну фирму, продавницу здраве хране.

Непосредно пре хапшења, саопштио је сарадницима да жели да изађе из посла.

„Почели смо као идеалисти, али онда се у све полако увукла параноја", присећа се он.

А имали су добре разлоге да буду параноични.

Након што је полиција пронашла поцепани папирић са састојцима за прављење ЛСД-а у Кемповом аутомобилу после судара, покренута је до тада невиђена истрага о дрогама више разних полицијских служби истовремено.

Добила је име „Операција Џули" по једној од полицајки, наредници Џули Тејлор, а она се касније чак помиње и у песми групе Клеш „Julie's Been Working for the Drug Squad".

У домове шефова банде постављени су прислушкивачи, а десетине полицајаца послате су на тајни задатак у Велс да глуме хипике како би их држали под присмотром током тринаестомесечне операције.

Даи Рис, тада инспектор одељења за дроге велшке полиције, био је један од оних који се и сам преобратио.

„Пустили смо дуге косе, носили фармерке, изгледали смо прилично запуштено", присећа се он.

„Ношење круте крагне и кравате било би немогуће."

Двадесет шестог марта 1977. године, детективи су се коначно стуштили на банду.

Открили су доказе о масивној операцији, извозу у 100 земаља и, према неким извештајима, намиривању 90 одсто потражње за ЛСД-ом у Великој Британији.

Потврде о власништву над акцијама и детаљи са рачуна у швајцарским банкама пружили су додатне доказе да је мрежа отишла далеко од раних, идеалистичних корена - била је то сада мултинационална корпорација тешка више милиона фунти.

За полицију, заустављање банде и затварање њених вођа доживљено је као огроман успех а све накнадне истраге следиће пример заједничког рада различитих служби из Операције Џули.

Даи Рис је и данас поносан што је одиграо улогу у овом заједничком подухвату.

„Били смо потпуно уверени да радимо праву ствар", каже он.

„Мислим да је свака полицијска служба у земљи оног времена имала неког искуства са појединцима који су завршили у менталној установи или учествовали у тешким злочинима као последица узимања ЛСД-а."

Али, упркос томе, није могао да не доживи затварање тих интелигентних и образованих људи као велику штету.

„Кад видите такве таленте како силазе са клупе за сведоке да би започели издржавање казне, не скаче вам се баш од радости", каже Рис.

Кемп је осуђен на 13 година затвора, а његова партнерка Кристина Бот, квалификована лекарка, на девет година.

Њихово осуђивање обуставило је све активности банде у производњи ЛСД-а.

Филдинг, који је осуђен на осам година затвора, истиче да су банде трговаца дрогом које су ускочиле да попуне насталу рупу биле много горе од његове.

Покренувши нову фирму за продају хране и отворивши сиротиште у Малавију по изласку из затвора, он каже да данас ни за чим не жали.

Ипак, више не верује у способност ЛСД-а да трансформише планету.

„Сада сам свестан колико је то нереално било - не можете да решите светске проблеме пилулом", признаје он.

„Неки људи су очигледно патили и због тога се не осећам сјајно. Али неке дроге за неке људе раде, а за друге не - волим да попијем пиће уз оброк, али нисам алкохоличар."

Ставови о рату против дроге, за који се Операција Џули оправдано може сматрати уводном кампањом, и даље поларизују људе.

Али наслеђе групе хипика у руралном Велсу још је и те како живо.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]