Србија и туризам: Како је блага зима истопила скијашку сезону у Србији

Дубок снег, хиљаде скијаша на стазама, крцати хотели и ресторани - ово је била уобичајена слика на српским скијалиштима претходних година.

Током децембра 2022. и јануара ове године планински пејзаж је другачији, бели покривач замениле су жуте, зелене и браон нијансе, а стазе и жичаре на српским планинама сада су готово празне због неуобичајено топле зиме и недостатка снега.

Да су околности другачије, 27-годишњи Дарко Станојковић би већ неколико пута отишао на Копаоник ове сезоне, али је провео на стази само један дан, 8. децембра, када је сезона и отворена.

„Био сам на отварању, али сам једва скијао тај један дан док је било мало снега.

„Видим да је сада почео да пада и надам се да ћу моћи да одем чим будем имао времена", каже овај инжењер из Младеновца за ББЦ на српском.

Ски сезона на Копаонику почела је „у прилично немогућим условима, због изузетно високих температура, које су онемогућавале рад система за вештачко оснежавање", али од краја текуће недеље очекује се више снега и повољнији услови за припрему стаза, кажу из Скијалишта Србије за ББЦ на српском.

„Током новогодишњих и божићних празника на Копаонику је скијало између 5 и 6 хиљада скијаша, што је нешто испод просека за ово доба године, иако је интересовање за сезону у претпродаји ски карата било изузетно велико", додају у писаном одговору.

У Србији постоје четири велика ски центра - Копаоник, Стара планина, Торник на планини Златибор и Брезовица на Шар планини, наводи се на сајту Јавног предузећа „Скијалишта Србије".

Поред ова четири центра, стазе за скијање постоје и на Тари, Дивчибарама, Гочу, Бесној кобили, Златару и другим планинама у Србији.

Недалеко од стазе на Црном врху на Старој планини, Александар Мојић већ више од седам година дочекује госте у планинском дому Шум, али је разлика у посети „драстична" у односу на претходне сезоне, каже угоститељ за ББЦ на српском.

„Од када радимо, ово је најлошији јануар, а мислим да је таква ситуација на целој планини. После Нове године су кренула масовна отказивања, планина је прилично празњикава", објашњава.

Ситуација није много боља ни на другим планинама у Србији, јер је тражња за скијашким аранжманима током децембра и јануара била мања него претходних година, кажу из туристичке агенције Ски бус за ББЦ на српском.

„До децембра је некако и ишло, али када се на отварању сезоне видело да нема снега и да се сезона помера, наравно да се осетило да је мања тражња него пре.

„Неки аранжмани су резервисани и раније са претпоставком да ће бити снега, a недостатак снега у региону je утицао на отказивање", објашњавају у телефонском разговору.

'Озбиљан ударац' за оне који живе од скијаша

Када нема скијаша на Копаонику, најпопуларнијој дестинацији у Србији за рекреативце и професионалце, нема ни посла за Милоша Небригића.

Овај Панчевац зимске месеце проводи у Брзећу, месту у подножју Копаоника, где ради као инструктор скијања.

Од тог места до врхова планине вози гондола, али до средине јануара није била у функцији пошто ни скијање није било могуће по трави и блату, каже он.

Према информацијама са сајта инфоКоп, интернет портала који преноси информације са ове планине, 16. јануара у функцији је било само девет од 48 стаза на Копаонику, односно 11,2 од максималних 58,5 километара које су скијаши могли да прелазе.

Небригић занимање инструктора скијања описује као „посао ударца", јер читав приход ваља остварити у само неколико зимских месеци, а када су сезоне успешне, неки од њих се са планине врате и са „17.000 или 18.000 евра".

„Сада је велики проблем, јер су ренте за смештај много скочиле, људи плаћају по 4.500 или 5.000 евра за целу сезону, па онда платиш 1.000 евра котизацију, ски пас је око 650 евра за сезону.

„То је укупно око седам или осам хиљада евра, које мораш да имаш већ на почетку сезоне, а још увек ниси у уста ставио ништа", сликовито описује Милош.

Због тога би актуелна сезона могла да буде „озбиљан ударац" на џеп инструктора скијања, додаје.

Бојан Зечевић, професор Економског факултета у Београду и стручњак за економику туризма, каже да је током 2021. просечна дневна потрошња туриста на српским планинама била 77,7 евра.

У јануару 2022. је на планинама било 74.947 туриста који су остварили 316.653 ноћења, што значи да је процењена туристичка потрошња на планинама била око 24.6 милиона евра, додаје он.

„Очекивања за овај јануар била су да дође до повећања туристичког промета за шест до седам одсто, али са досадашњом ситуацијом без снега, када је готово прошао школски распуст, то се неће десити.

„Уз то, због мањка снега, неки су обарали цене соба и врло је вероватно да ће у јануару пад прихода бити 10 до 15 одсто, и то под условом да снег настави сада да пада и да прораде све стазе", наводи Зечевић у писаном одговору за ББЦ на српском.

Пад у обиму посла осетио је и Милош Небригић, који каже да ће ове сезоне највероватније имати „бар око 40 одсто мање часова и прихода" на Копаонику.

„Могао бих сада то да потпишем, а верујем да би и други инструктори, када би им понудио да на крају сезоне буде 40 одсто мање него прошле, дошли, пружили руку и потписали", сликовито прича Небригић.

Небригић је са колегама инструкторима средином децембра организовао семинар који је посетило 120 полазника, али због временских прилика на Копаонику нису могли да га одрже како су планирали.

„Нисмо могли да радимо, јер није било снега, изашли смо на скије само први дан и морали смо да откажемо остатак и да људима вратимо новац", препричава он за ББЦ на српском.

Тада су, како каже, остали без прихода на које су рачунали, неки од њих и без више од 1.000 евра.

Мања посећеност скијалишта на Копаонику утицаће и на угоститеље и предузетнике из овог краја.

Стефан Јовић, 29-годишњак из Брзећа, чија фирма производи и продаје домаћу храну и напитке, сада нема коме да прода оно што је припремио уочи сезоне.

„Нисмо очекивали овакву годину, ово се није десило 30 година, већина људи овде не памти јануар и Нову годину без снега и толико отказивања резервација, да најјачи хотели имају и по половину отказаних резервација...", описује млади предузетник у телефонском разговору за ББЦ на српском.

„Продаја нам је опала за 90 одсто, а урадили смо набавку за сезону као и иначе, што значи да смо имали велике трошкове", истиче Јовић.

На читавом Копаонику се осећа „нека ружна атмосфера" због недостатка снега и гостију, за шта нико није био спреман.

„Упоредио бих то са почетком пандемије која нас је затекла, као и ово сада, али расположење нам је и даље еуфорично и надамо се да ће са снегом доћи и више гостију", додаје.

Може ли 'баба Марта' да спасе сезону?

Баба Марта, ћудљива старица из словенске митологије и персонификација месеца марта, често се спомиње када у овај месец донесе хладно време и велике количине снега.

Многи се надају да ће бити добре воље, па да ће пролеће и сунчани дани стићи што пре, али на планинама познатим по скијалиштима прижељкују да незгодна нарав превлада и да трећи месец обилује снегом и хладноћом.

Међу њима је и Александар Мојић, који издаје смештај и нуди гостима храну и пиће, а највеће приходе има у зимском периоду.

„Са наше (северне) стране Старе планине доста зависимо од Скијалишта Србије и скијашке сезоне - током осталих делова година има прилике да се приходује, али је то јако мали број људи у односу на зиму", каже он.

Вејавица у марту би обрадовала и Стефана Јовића из Брзећа, али ни он не верује да је могуће у потпуности надокнадити досадашње губитке.

„Март пун снега, уколико буде такав, неће моћи да надомести овакав јануар - живимо у 21. веку, где су људи испланирали одморе и путовања, да ли им деца иду у школу и друге ствари.

„Вероватно ће неки мали проценат људи и доћи, они који могу да уклопе обавезе, али већина неће", прича власник Копаоничке тајне, фирме која производи и продаје домаћу храну на тој планини.

Шта даље?

Ситуације попут овогодишње, са изразито мало снега на српским планинама, биће све учесталије, а прилагођавање на њих треба да буде „дугорочно", каже професор Бојан Зечевић.

„Суштина је да се планине морају окренути целогодишњем туризму, те да скијања неће бити на начин како га памтимо и скијаши ће се 'селити' ка глечерима, односно тамо где буде снега", појашњава он.

Остале планинске дестинације мораће да буду иновативне или ће полако пропадати, додаје стручњак за економику туризма.

„Скијања ће још бити, али уз овакве 'шокове', наше дестинације већ сада се крајем године могу окренути конгресима и конференцијама, где је Златибор успешан", каже.

Неки кораци су предузети и број посетилаца на планинама у Србији био би и мањи да протеклих година није дошло до такозване „апартманизације планинских туристичких дестинација", па многи иду на планине јер тамо имају сопствени смештај, упркос томе што нема снега, сматра професор.

Угоститељ Александар Мојић сматра да на Старој планини има много простора за напредак, а за то је потребна сарадња локалних предузетника са Скијалиштима Србије.

„Мислим да би Скијалишта Србије требало да смање цену ски паса за Стару планину у односу на нека друга скијалишта у земљи, јер ми овде тренутно имамо једну 'жицу' са три стазе које раде, практично само три километра од укупно 13.

„То изађе много скупо за оно што гости сада могу да добију и не очекују да их овде скијање кошта као на Копаонику, где их има много више.

„У иностранству за 30 или 40 евра дневно можете да возите и до 150 километара стазе, а овде три за 20 евра - свако ко је мало скијао, разуме каква је ту рачуница", тврди Мојић.

Док чека снег и први слободан викенд да се упути ка Копаонику и обуче скијашко одело, Дарко Станојковић прижељкује продужетак сезоне и још неколико тура са пријатељима на тој планини на југу Србије.

„Прошле године сам од децембра до последње недеље марта ишао пет или шест пута на три, четири дана.

„Ове смо прилично ускраћени у односу на претходне, тако да се сви надамо да ће сада време да нас послужи бар до априла", оптимистичан је Дарко.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]