Србија, планинарење и туризам: Водич за почетнике - 10 ствари које треба да знате

Наранџасти зраци пробијају се кроз облаке, док се на излазак сунца пружа поглед са врха планине - тако се ваши пријатељи проводе, док ви посматрате на телефону.

„Нисам у форми, немам времена, новца, опрему ни друштво", ово су само неки од најчешћих разлога због који су људи често одлучују да остану код куће, уместо да уживају у природi, наводе из Планинарског савеза Србије (ПСС)

Ипак, појава корона вируса и мере које су га пратиле као да је утицала на то да се део људи више окрене активностима у природи, па се тако Ања Матић из Новог Сада управо током пандемије први пут окушала у планинарењу.

„Долазим из Војводине, која је врло равна, тако да је за мене пењање било једно ново и морам признати помало физички напорно искуство.

„Али, све се исплати када се коначно дође до видиковца", каже Ања за ББЦ на српском.

Међутим, сви који путовања у иностранство планирају да замене домаћим туризмом и физичком активношћу, за то морају бити припремљени.

Како да будете безбедни?

Да би у планини били сигурни и безбедни, неопходно је научити основне ствари, објашњава Лазар Попара, планински водич из ПСС за ББЦ на српском.

„Пре поласка у планину и на пешачење, упознајте се са дестинацијом коју сте одабрали", наводи Попара.

Важно је, каже Попара, обратити пажњу на неколико ствари: временску прогнозу, дужину стазе и време потребно за пешачење, докле је могуће прићи колима, да ли је и где могуће купити воду и храну, као и да ли су отворени планинарски објекти.

Планинари не смеју да забораве сатницу, уколико стаза није кружна, упозорава Попара.

„Колико имате времена до планираног циља, толико рачунајте и за повратак", каже.

Веома је битно знати да се у планину никада не иде сам, нити се иде по непознатим и необележеним стазама, по киши, магли или ноћу.

„Батерија у мобилном телефону мора бити пуна", каже Попара.

Како одабрати праву стазу у складу са кондицијом и искуством?

Од 3.229 врхова у Србији и 7.000 километара укупне дужине планинарских стаза, могуће је изабрати стазу чија је тежина и дужина прилагођена искуству, годинама и кондицији.

„Уколико сте неискусни и са слабом кондицијом, препоручљиво је да организујете лаке и краће једнодневне излете, са кретањем по обележеним планинарским стазама, на теренима који нису експонирани и на којима има много обилазника", објашњава Попара.

Тако је Ања Матић из Новог Сада, која је први пут планинарила током пандемије, у почетку била скептична.

Сматрала је да је за успон потребно искуство и добра физичка кондиција.

„Допало ми се то што су све стазе лепо обележе и свуда постављени знакови", каже она.

Планинарске стазе се лако препознају по карактеристичним путоказима на којима пише колико је времена потребно до одређеног циља - видиковца, водопада, пећине, планинарског дома или врха.

Дрвеће и стење означено је црвеним кругом са белом бојом у средини - докле год то видите, на добром сте путу.

„Уколико бисте изгубили маркацију (ознаке), потребно је да се вратите до последње виђене маркације и одатле наставите безбедно пешачење", наглашава Попара.

На стази не треба да се жури, треба ходати полако и уживати у природи - гласи најважнији савет.

„Дисање требате да ускладите са кретањем. Не смете дозволити да се задишете или почнете презнојавати", саветује Попара.

Одмор се препоручује када се уморите, али паузе не треба да трају дуго.

„Лагани корак - нормалан удах, лагани корак - нормалан издах", порука је планинарима почетницима.

Одабир стазе је, такође, повезан са знањем, поверењем у водиче, али и правилним сагледавањем физичких способности.

Доктор Ненад Дикић, председник Удружења за медицину спорта Србије каже да је већина успона категорисана.

„Тако да неке планине могу да освоје само добро утренирани пењачи који се баве алпинизмом или спортским пењањем", каже он.

У најкраћем, додаје, за све успоне важи танзанијска изрека „поле, поле", што значи „полако, полако", јер се ниједна планина не може освојити силом и на брзину.

Ања то није знала пред први одлазак на стазу.

„Моји пријатељи и ја смо амбициозно мислили да је 20 километара мало и да ћемо то завршити за два сата.

На крају смо морали да трчимо кући да нас не ухвати полицијски час", каже она.

Све се, каже, десило спонтано, и на први планинарски подухват кренули су потпуно неспремни.

„Ми смо само хтели да искористимо леп дан. Обули смо обичне патике, припремили сендвиче, флашицу воде и кренули", присећа се Ања.

Шта је неопходно од опреме?

За почетак, наводи Попара, од опреме су потребне дубоке ципеле са профилираним ђоном.

Такође, неопходне су и гамашне од чврстог и непромочивог материјала, које су одлична заштита од упадања ситних каменчића у ципелу, влажне траве, крпеља и уједа змије.

Осим тога, понети капу, наочаре, лагану одећу, штапове за ходање и мањи ранац.

У ранцу је обавезно имати:

„Доприноси свеукупном благостању"

„Осим благотворног деловања на кардиоваскуларни и респираторни систем, показало се да повољно утиче на ендокрини и имуни систем", каже др Ненад Дикић, председник УМСС за ББЦ на српском.

Редован боравак на планини, каже Дикић, може и довести до регулисања крвног притиска, шећера и липида.

Међутим, напомиње да би они који имају одређене здравствене проблеме пре одласка на планину требало да „регулишу крвни притисак, шећер у крви, астму и слична стања која могу да се погоршају на великој висини".

Дикић наглашава да је главна корист коју имамо од планинарења - стицање физичке кондиције.

Ањи успони више нису напорни као на почетку.

Једино што сада осећа када се попне на врх је понос на себе и пријатеље.

„Доживљај адреналина је утицао на то да ми планинарење постане један од омиљених хобија", каже Ања.

Шта урадити уколико наиђемо на змије?

Док се крећете по планинарској стази, обавезно гледајте испред себе.

Повремено штаповима, лаганим покретима прођите по трави, жбуњу или ударите о дрво или камен како бисте се уверили да нема змија.

„Уколико наиђете на змију, сачекајте да се помери или је лаганим додиром штапом натерајте да се помери", саветује Попара.

Као градско дете, Ања је, каже, имала одбојан став према активностима у природи јер се плашила инсеката.

„Испоставило се да је то био ирационалан страх који сам превазишла већ приликом првог успона", каже она.

Да ли може да се планинари са децом и кућним љубимцима?

Уколико је стаза категоризована као лакша и краћа, могуће је повести децу.

Из Планинарског савеза Србије кажу да децу треба водити у складу са узрастом, здравственим стањем и кондиционом спремом.

„Активност у којој учествују деца требало би планирати према могућностима деце, а не према жељама родитеља или водича.

То је исправан начин ако желите да деца и наредни пут пожеле да са вама крену на планинарење", напомињу из ПСС.

Бројни планинарски клубови организују посебне акције за родитеље са децом или за децу различитог узраста.

Када су у питању кућни љубимци, њих је, такође, могуће повести уколико је стаза прилагођена.

„Вођење кућних љубимаца са организованом групом планинара није проблем, уколико су сви чланови групе сагласни и уколико се власници придржавају важећих прописа.

Постоје могућа ограничења када је реч о учествовању љубимаца у активностима које подразумевају коришћење средстава колективног транспорта и смештаја у планинарским објектима", објашњавају из Планинарског савеза Србије.

Међутим, Попара напомиње да, иако се често може видети да појединци воде љубимце, не можемо да знамо како ће они реаговати када осете дивљу животињу или како ће реаговати планинари који иду у сусрет.

Чега се придржавати током планинарења?

ПСС је спремио 10 кратких смерница за планинаре почетнике:

„Нашли смо југословенску возачку дозволу, паковање 'смокија' из 1973. године и тракторске гуме"

„Налазили смо шоље за тоалет, тракторске гуме, возачку дозволу из Југославије, паковање 'смокија' из 1973. године и целе кауче", испричао је Растко Марковић.

Марковић је један од троје иницијатора акција чишћења Фрушке горе, једног од најпопуларнијих одредишта за пешачење у природи.

„Пре две године смо нас троје, чланови Друштва младих истраживача 'Бранислав Букуров' покренули акцију чишћења смећа по шумама Фрушке горе.

До сада смо имали више од 15 акција, покупили смо око 1000 џакова смећа и рециклирали скоро половину", каже Марковић за ББЦ на српском.

У неким акцијама било је и по 70 учесника, додаје.

„Ништа не би могло без добре воље других људи", навео је Марковић.

Марковић апелује на све који бораве у природи да не бацају смеће, него да га понесу са собом.

„Фасцинантно ми је то што неки људи сакрију смеће, не баце га на стазу него га на пример оставе у рупи на дрвету.

Тиме отежавају нама који смеће сакупљамо да до њега дођемо, а нема разлике у томе када је смеће бачено на стазу или је сакривено", каже Марковић.

Он, такође, истиче да велики број људи сматра да опушци не загађују животну средину, али да то није истина.

Највећи проблем је што људи не гледају на смеће као на ресурс него као на нешто безвредно.

„Не знају да је килограм лименки 50 динара.

Међутим, проблем је што уколико сакупљаш 'туђе' смеђе, одмах си етикетиран", објашњава Марковић.

Било би добро, каже он, да се системски подстиче едукација о утицају отпада на животну средину и последицама.

„Као што ја не размишљам о медицини док се не разболим, тако неки људи неће размишљати о екологији све док не осете последице", закључује Марковић.

Погледајте како изгледа пењање по облацима на северу Косовуа:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]