Ртањ и Засавица: Колико је природа Србије заштићена

Засавица

Аутор фотографије, Марко Стојановић

Потпис испод фотографије, Ово је само мали део Засавице
    • Аутор, Урош Димитријевић
    • Функција, ББЦ новинар

Један од највећих умова 20. века, физичар Алберт Ајнштајн, наводно је једном приликом рекао „Загледајте се у природу и све ћете разумети боље".

А ако не чувамо природу, видећемо само различите врсте отпадака које смо расули и тешко да ћемо разумети било шта.

Потребан је посебан напор како би се заштитила, али природа има поједине чуваре.

Медији су пренели вест да је Засавица, која се налази на југу Војводине, проглашена специјалним резерватом природе.

Резерват који је дом бројних заштићених биљних и животињских врста, Влада Србије је ставила под заштиту као природно добро од изузетног значаја.

Ово је можда збунило неке заљубљенике у природу, јер се Засавица већ више од 20 година води као специјални резерват природе.

Сада су само границе проширене.

Колико је Засавица заштићена?

Влада Републике Србије је још 1997. године прогласила Засавицу за заштићено природно добро прве категорије од изузетног националног значаја.

Тада је статусом специјалног резервата природе обухваћена површина од - 670 хектара, 99 ари и 89 квадратних метара.

Како наводе из Завода за заштиту природе Србије, та површина је сада већа.

Засавица

Аутор фотографије, Марко Стојановић

Потпис испод фотографије, Засавица се сматра природним добром од изузетног значаја.

„У оквиру редовног програма ревизије заштићених природних добара Покрајински завод за заштиту природе Србије израдио је нову Студију заштите Специјални резерват природе Засавица", кажу у Заводу.

„Влада Републике Србије донела је Уредбу о проглашењу Специјалног резервата природе Засавица."

Овом Уредбом, подручје водотока Засавице на површини од 1.128 хектара, 54 ара и 89 квадратних метара стављено је под заштиту као природно добро од изузетног значаја, односно прве категорије као специјални резерват природе.

Колико је природа Србије заштићена?

Око 675.225 хектара површине Србије води се као заштићено подручје, што је 7,63 одсто укупне територије.

Према подацима Завода за заштиту природе Србије, под заштитом се налазе 462 подручја и то:

  • пет националних паркова
  • 18 паркова природе
  • 20 предела изузетних одлика
  • 68 резервата природе (од тога се 29 воде као специјални резервати)
  • шест заштићених станишта
  • 308 споменика природе
  • 37 подручја од културног и историјског значаја
  • 783 строго заштићених дивљих врста
  • 860 заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Шта је потребно да неко подручје буде проглашено специјалним резерватом природе?

Специјалним резерватом природе сматра се подручје са неизмењеном или незнатно измењеном природом.

Овакви резервати постоје како би се између осталог очувала еколошка равнотежа, пратиле природне појаве и спроводила научна истраживања.

Могуће су и контролисане посете ових подручја.

Ртањ

Аутор фотографије, Завод за заштиту природе Србије

Потпис испод фотографије, Ртањ је скоро испунио услове за специјални резерзват природе

Како би се неко подручје прогласило специјалним резерватом, мора да испуни критеријуме попут:

  • Изворности - да ли је и колико ово подручје измењено директним или посебним утицајем човека
  • Репрезентативности - показатељ јединствености, типичности, специфичности и куриозитета карактера природног добра у оквиру групе истородних појава
  • Разноликости - изражава се богатством разноврсних, међусобно комбинованих природних појава и процеса и њиховом динамиком
  • Целовитости - Степен јединства, заокружености и хомогености одређеног простора

Подручје такође треба да испуни и естетски критеријум, а у обзир се узима и богатство природним и створеним ресурсима.

Има ли нових специјалних резервата природе у Србији?

Према саопштењу Завода за заштиту природе Србије, током 2019. године проглашено је седам нових заштићених подручја, од тога два носе статус специјалног резервата природе.

Јарешник

Аутор фотографије, Завод за заштиту природе Србије

Потпис испод фотографије, Само на Јарешнику можете видети кримски бор

Јарешник, који се налази на територији општине Босилеград, стављен је под заштиту како би се очувала јединствена шума кримског бора.

СРП Јарешник једино је налазиште кримског бора и једини резерват чисте шуме црног бора прашумског типа у Србији.

Како само име каже, кримски бор се може наћи на Криму, али и на простору Мале Азије, Грчке, Бугарске и Македоније.

У Србији га има једино на јужним падинама планине Црноок код Босилеграда.

Ртањ

Аутор фотографије, Иван Динић/ББЦ

Потпис испод фотографије, Ртањ

Можда је људи познају као „дом" ванземаљаца у Србији, али Ртањ од ове године носи титулу специјалног резервата природе.

Смештен на југу Србије, у близини Сокобање, Ртањ је подручје изузетних геолошких, геоморфолошких, биолошких, историјских и естетских вредности.

На Ртњу су издвојене чак три зоне различитог степена заштите.

Потпис испод видеа, Мрки медвед воли слаткише и плаши се људи.

Како да се понашате у Специјалном резервату природе?

Можда и најбитнија ставка када је реч о очувању животне средине.

А када сазнате шта не смете да радите, сами ћете закључити шта је дозвољено.

Дакле, избегавајте:

  • Брање и уништавање биљака
  • Узнемиравање, хватање и убијање животиња
  • Увођење нових биолошких врста
  • Мелиорацијске радове
  • Друге облицике привредног и другог коришћења

Укратко - понашајте се природно. Будите пристојни.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]