Како ви можете помоћи угроженим животињама Србије
Међународни дан биодиверзитета или биолошке разноврсности, који се обележава сваког 22. маја, разлог је да се сетимо и оних са којима већ хиљадама година делимо планету коју називамо домом.
„Свет је у последњих неколико деценија почео да губи врсте и станишта растућом и забрињавајућом брзином, у првом реду због људских активности", наводи се у саопштењу Светског фонда за заштиту дивљих животиња (WWF).
Подаци IUCN Црвене листе угрожених врста указују да је више од 30 одсто процењених врста под претњом изумирања. Тај процес данас је 1.000 до 10.000 пута бржи него што би био у природним условима.
Текуница, алпска ровчица, ливадска волухарица, шарени твор, рис и медвед су само неке од најугроженијих врста сисара, наводе из Завода за заштиту природе Србије.
Једна од најугроженијих врста на овим подручјима је мрки медвед са Таре, о ком смо већ писали.
„Мрки медвед је заштићен у Србији и за сада на Тари постоји солидна популација. али уништавање станишта кроз урбанизацију националног парка представља опасност за његов опстанак", каже за ББЦ Милена Драговић, портпаролка WWF у Србији.
И док мрки медвед има проблеме на земљи, ни птицама није лакше на небу.
Према IUCN категоризацији, критично су угрожене риђоврати гњурац, велика дропља, ражањ, ћурликовац, морски жалар, орао кликташ, крсташ и многе друге птице.
Друштво за заштиту и проучавање птица посебно издваја орла крсташа - птицу који многи препознају са грба Републике Србије.
„Поред чињенице да говоримо о врсти која представља национални симбол, успели смо да дозволимо да тренутно у Србији има само један гнездећи пар ове врсте", каже за ББЦ Слободан Кнежевић из поменуте организације.
И док бројне организације скрећу пажњу на проблеме животињских врста, крупне промене нису забележене.
Чување планете понекад делује компликовано, скупо или изускује превише времена.
Због тога смо саставили ову листу.
Листу навика које можете да промените, ситних измена које вам можда неће значити пуно и неће одузимати превише труда, али ће свакако помоћи животињама.
О'ладите са шопингом
Можда би требало да поведемо рачуна о гардероби коју купујемо, нарочито о количини.
„Модна индустрија постала је један од највећих загађивача", објашњава Милена Драговић.
„Троши се много више воде за производњу одеће, реке се загађују јер се фабрике неретко налазе у мање развијеним земљама, где се занемарују стандарди, попут неопходних филтера у фабрикама."
Пажљиво са храном
Како објашњава Драговић, храна је постала један од највећих загађивача,"одговорна за четвртину емисија гасова са ефектом стаклене баште".
„Баци се чак трећина хране која се не искористи, тако да морамо да научимо да купујемо одрживије."
Покушајте да храну коју купите и потрошите или да је барем адекватно складиштите, како не би постала само отпад.
Купујте локално
Пољопривредне површине чине чак трећину укупне површине Земље, а на њихово наводњавање одлази чак 70% укупне потрошње воде, објашњава Милена Драговић.
Стога препоручује да се „купује локално".
„Када се купује локално гајена храна, не само да се на тај начин подстиче локалац који од тога зарађује, већ је његова производња мања, самим тим одрживија и мање штети околини."
Уживајте на одмору заједно са животињама
Дивље животиње припадају дивљини. Национални паркови су њихов дом и људи су тамо само гости.
„Приликом посете заштићеним подручјима, људи су ти који долазе у дом дивљих врста, а не обрнуто", каже Драговић.
„Не треба да посећују активности које им нуде било какво искоришћавање животиња - попут јахања, пливања са животињама или посматрање истих у кавезу."
Када је реч о сувенирима, магнети су океј
„Туристи не треба да купују сувенире који на било који начин указују на потенцијално убијање животиња", каже Драговић.
Само будите фини
Током посете заштићених подручја немојте да остављате смеће, правите непотребну буку или се приближавате зонама означеним као станишта дивљих животиња.
Поштујте кућни ред и правилник станишта у ком се налазите.
Верујте нам, иако вам неће рећи ништа, животиње ће вам бити веома захвалне на томе.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
