Културна баштина, Балкан и Европа: Од седам најугроженијих европских локалитета, три су на Балкану

Шта повезује Главну пошту у Скопљу, манастир Високе Дечане на Косову и загребачки комплекс гробља Мирогој осим чињенице да су некад били део исте државе - Југославије?

Сви они нашли су се на листи седам најугроженијих локалитета у Европи коју сваке године саставља невладина организација за очување културне баштине Европа ностра.

Прошле године, на овом списку биле су Београдска тврђава због изградње гондоле, као и зграда албанског Народног позоришта у Тирани која је демолирана.

„То најпре говори о изузетној вредности и разноврсности културне баштине на простору Балкана која представља важан део заједничке културне баштине читаве Европе.

„Али говори и о различитим видовима угрожености - од природних непогода, недостатка материјалних средстава за обнову до нерешених ситуација насталих после ратова и конфликата", каже за ББЦ на српском Снешка Kвадвлих-Михаиловић, генерална секретарка Европа ностре.

Говори и о интересовању Европе за културу и историју Балкана и жељи да се допринесе очувању угрожене баштине, додаје у писаном одговору.

Осим балканских локалитет на листи која представља „важно сведочење (европске) заједничке прошлости, сећања и идентитета" нашле су се и аустријска Ахензе железница стара 133 година, пет грчких острва у Егејском мору, ренесансни врт Ђусти у Верони и црква у стени Сан Хуан у Кантабрији у Шпанији.

Шта за локалитете значи што су на листи?

Ови локалитети добијају могућност да се пријаве за донацију од 10.000 евра коју обезбеђује дугогодишњи партнер Европа ностре - Институт Европске инвестиционе банке.

„То је глас колективне савести и солидарности свих стручњака и грађана који су посвећени европској културној баштини и европским вредностима: еколошким, естетским и етичким.

„Позивамо све, како одговорних институција, тако и људе да се удруже како би пронашли решења за превазилажење опасности које угрожавају те споменике културе", наводи Снешка Kвадвлих-Михаиловић.

Шта су проблеми?

Високи Дечани су један од најпознатијих манастира Српске православне цркве и један од најбоље очуваних средњевековних споменика Европе.

Манастир је изграђен у првој половини 14. века, а задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана.

„Јединствен спој елемената источних и западних уметничких израза, енциклопедијски колаж фресака у српско-византијском стилу, као и спој романичко-готичке архитектуре и скулптуралне декорације, Дечане чине једним од најистакнутијих примера културно-историјске целине своје епохе", наводе из Европа ностре.

Манастир је у континуитету насељен готово седам векова, а и данас у њему живи заједница од 25 монаха.

Дечани су 2004. уписани на Унескову листу светске баштине, а две године касније и на листу угрожене светске баштине.

Поред њега на тој листи су и Грачаница, Пећка патријаршија и Црква Богородице Љевишке у Призрену.

Од краја деведесетих, када је дошло до сукоба између југословенске војске и Ослободилачке војске Косова, Дечани су под заштитом КФОР мировних јединица.

Међутим, и поред тога су четири пута били на мети напада екстремиста.

Проблема има и због ризика од изградње урбаних објеката и путева у околини, као и опасности од одузимања манастирске земље.

„Ово је једини споменик у Европи који се 20 година налази под снажном војном заштитом", наводе из Саветодавног одбора, који је саставио листу.

Одбор чине међународни стручњаци из историје, археологије, архитектуре, конзервације, пројектног планирања и финансија.

Како наводе, тужно је да су Дечани, његово наслеђе и монашка заједница „својеврсни таоци нерешеног статуса Косова".

Мирогој

Једна од најпознатијих туристичких атракција Загреба је гробље Мирогој.

Дело је аустроугарског архитекте Хермана Болеа, а комплекс гробља чине и парк, као и уметничка галерија, пуна статуа и споменика.

Сматрају га и једним од највећих и највреднијих споменика загребачке архитектуре 19. века, али и местом које има и велики друштвени значај.

Мирогој је основан давне 1876. године, поставши прво гробље које није било у власништву цркве, већ града Загреба.

На Мирогоју су сахрањивани људи свих вероисповести - католика, православаца, муслимана, протестаната.

Изградња је трајала до 1929, а гробље је замишљено као отворен простор окружен аркадама, по узору на италијанска и средњеевропска гробља.

Загреб је у марту 2020. године погодио снажан земљотрес јачине 5,5 степени Рихтера, који је изазвао велику штету широм града.

Тада је знатно оштећен и Мирогој.

Зидови су попуцали, подови су оштећени, а многи архитектонски и декоративни елементи су урушени.

„Додатну штету начиниле су обилне падавине, а услед епидемије Ковида-19, није било услова да се организује поступак процене штете и конзервације", наводе из Европа Ностре.

Саветодавни одбор је оценио да је хрватско Министарство културе „направило први и најзначајнији корак у заштити овог локалитета", али да је за обнову Мирогоја „неопходна и солидарност међународне заједнице".

На Мирогоју су сахрањени бројни великани, попут писца Мирослава Крлеже, песника Тина Ујевића, као и кошаркаша Крешимира Ћосића и Дражена Петровића.

Недавно је тамо сахрањен и Милан Бандић, дугогодишњи градоначелник Загреба.

Главна пошта у Скопљу

Реч је о објекту изграђеном 1974. године, по пројекту Јана Константинова, северномакедонског архитекте и уметника.

Попут многих објеката у Београду и широм некадашње Југославије, пошта у Скопљу најпопуларнија је због бруталистичке архитектуре.

То значи много бетона, али овог пута у форми цветова лотоса који симболизују обнову и изградњу Скопља после разорног земљотреса 1963. године.

Тада је у земљотресу јачине 6,1 степени Рихтера погинуло више од 1.000 људи, а више од 100.000 је остало без дома.

Главна пошта у Скопљу је 2013. претрпела велики пожар, у којем су тешко страдале оригиналне куполе, мурали, намештај и осветљење.

„Услед небриге и пропадања, зграда је данас у још лошијем стању", наводе из Европа ностре.

Зграда тренутно нема кров, тако да су током година додатну штету правили свака киша и сваки снег.

Из Саветодавног одбора су навели да је пошта има изузетну вредност, као и да је снажан симбол препорода града након земљотреса.

Због тога, истичу, и сама зграда мора бити изнова рођена.

Култура као мост

„Уколико желимо да учествујемо у будућој изградњи Европе и Балкана, морамо да чувамо нашу историју и културу, јер на тај начин најлакше препознајемо припадности широј европској породици.

„Из свих тих разлога, целокупно друштво и институције на свим нивоима власти би требало да пребаце културну баштину са периферије у центар својих развојних приоритета", каже генерална секретарка Европа ностре.

Препород друштва и економије, поготово након пандемије, није могућ без улагања у културу и културну баштину, наводи она.

„Култура је темељ сваког друштва, али и мост за повезивање са суседима.

„А Балкану су управо неопходно потребна улагања у обнову и јачање не само физичких већ и културних и духовних спона између свих грађана и заједница који живе на овом простору", закључује Kвадвлих-Михаиловић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]