Локални избори на Косову: Три кључне ствари које треба да знате

Локални избори на Косову били су први тест за убедљивог победника недавних парламентарних избора, али ће Самоопредељење премијера Аљбина Куртија морати - на поправни, за две недеље.

У првом кругу гласања за председнике општина и општинске скупштине, Самоопредељење није освојило више од 50 одсто гласова ни у једној од 38 општина на Косову - иако је на парламентарним изборима имало 50,3 одсто гласова.

Далеко успешније биле су традиционалне странке на Косову - Демократска партија Косова (ПДК), Алијанса за будућност Косова (ААК) и Демократски савез Косова (ЛДК) - које после првог круга имају укупно девет сигурних општинских првака, показују прелиминарни резултати Централне изборне комисије.

Девет сигурних председника општина обезбедила је и Српска листа, која је објавила да рачуна и на десето место - колико је и општина са српском већином.

У 20 од 38 општина за две недеље гласаће се у другом кругу, када ће се сучелити два првопласирана кандидата.

Самоопредељење има кандидате у десет таквих окршаја, ЛДК у девет, а ПДК у осам.

ББЦ на српском доноси три кључне ствари које треба да знате о првом кругу локалних избора на Косову.

1. Приштина иде у други круг

Иако се Самоопредељење надало да ће најважнија изборна утакмица бити решена у само једној рунди, прелиминарни подаци Централне изборне комисије показују да је тај сценарио остао прилично далеко.

Странка Аљбина Куртија је на парламентарним изборима у фебруару ове године у главном граду освојила 65 одсто гласова, али се тај резултат за осам месеци „истопио" до 42 одсто, колико је освојио кандидат те странке за градоначелника Приштине Арбен Витија.

Иако је Курти на терен у главном граду послао човека који је у првом таласу пандемије вируса корона био заштитно и омиљено лице као министар здравља, остварена победа по свему судећи неће бити довољна да се избегне други круг.

Витија тамо чека архитекту са канцеларијом и донедавним пребивалиштем у Лондону, кандидата ЛДК Перпарима Раму са 29,3 одсто гласова.

Политички аутсајдер поправио је резултат странке коју је основао Ибрахим Ругова за десетак процената и обезбедио борбу у финалу где, упркос значајној разлици у броју гласова, шансе ипак има.

Урану Исмаиљију, кандидату ПДК, ни 21,7 одсто гласова неће бити довољно за други круг.

То ће му ипак бити довољно за велику сатисфакцију - у односу на претходне парламентарне изборе, дуплирао је резултат странке оснивача Хашима Тачија у Приштини, где је ПДК традиционално лоше пролазио.

2. Повратак традиционалних странака, опомена за Самоопредељење

Осим Приштине, у други круг ће и Призрен - други највећи град на Косову, још један где је Самоопредељење до сада владало.

Владајућа странка у првом кругу није победила ни у једној општини на Косову, мада су њени кандидати у десет ушли у други круг - и у значајном броју њих имају шансу за победу.

Можда и због тога, Аљбин Курти није се обраћао јавности у изборној ноћи.

Много су се више радовале традиционалне странке - ЛДП и ПДК, убедљиво поражене на недавним парламентарним изборима.

Са новим лидерима, потпуно промењених руководстава и са значајним одмаком од лица која су странке водила у послератном периоду, ПДК је освојио већ четири сигурна градоначелничка места, а ЛДК два.

Председник ПДК Мемљи Краснићи рекао је у изборној ноћи да је његова странка „била снажна, остаје снажна и биће снажнија".

Једнако радостан био је и Љумир Абдиџику, који је рекао да је повратак ЛДК велики резултат, али и одговорност која мора озбиљно да се схвати.

Разлога за славље имао је и Рамуш Харадинај, чија је ААК освојила три места председника општина већ у првом кругу, а надметаће се за још четири у другом кругу.

3. Српска листа без опозиције

Готово без ривала у срединама у којима се такмичила, Српска листа освојила је највише места председника општина у првом кругу избора на Косову.

Иако је листа блиска званичном Београду тек након разговора са председником Србије Александром Вучићем одлучила да учествује на изборима, резултат није изостао.

У девет од десет општина са српском већином, према прелиминарним резултатима Централне изборне комисије (ЦИК), кандидати Српске листе славили су већ у првом кругу са више од 50 одсто освојених гласова.

Подаци ЦИК-а такав резултат не показују за општину Клокот где је, на основу 71,4 одсто обрађених бирачких места, кандидат Српске листе Владан Богдановић освојио 40,2 одсто гласова, а кандидат Грађанске иницијативе Српска народна слога Страхиња Спасић 33,1 одсто гласова.

Убедљиве победе славили су Катарина Ристић-Илић која у Ранилугу није имала противкандидата па је избројала свих 100 одсто гласова, Драгиша Миловић у Звечану са 98,3 одсто и Зоран Тодић у Лепосавићу са 98,2 одсто гласова.

Нешто неизвеснија борба него пре четири године водила се у Грачаници где је кандидаткиња Српске листе Љиљана Шубарић освојила 77,7 одсто гласова, а њен противкандидат Бранимир Стојановић 22,3 одсто.

Ипак, пошто Стојановић није имао своју листу одборника, Српска листа у скупштини ове општине практично неће имати опозицију.

Горан Ракић, лидер Српске листе и потпредседник Владе Аљбина Куртија, рекао је у изборној ноћи да је српски народ показао „снагу, јединство и слогу".

„Боримо се за Заједницу српских општина, уколико не буде (било) ЗСО, неће бити ни косовских институција.

„(Српски народ) је послушао позив Српске листе и председника Србије Александра Вучића", навео је Ракић, а пренела агенција Бета.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Погледајте видео о генерацији нових политичких снага на Косову

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]