Црна Гора, Србија, црква и протести: Како даље после устоличења митрополита Јоаникија

Сукоби током инаугурације вође Српске православне цркве у Црној Гори поново су потврдили да се верска питања на Балкану лако користе као гориво за политичке и националистичке сукобе.

Десетине повређених и ухапшених биланс су онога што је требало да буде верска церемонија и показатељ колико су нестабилни односи у региону, чак и две деценије после завршетка ратних сукоба.

Унутрашња и спољна политичка питања решавана су сузавцем, маскираним демонстрантима, нередима, специјалним полицијским снагама, али и даље је јасно да догађаји не представљају крај већ само једну епизоду.

ББЦ на српском доноси анализу шта чека главне политичке и регионалне актере након бурног викенда на Цетињу.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић

Била је ово ретка прилика у којој је дугогодишњи црногорски лидер Мило Ђукановић могао бити виђен „на терену", али и у полуспонтаној видео поруци.

Без уобичајеног стила облачења који подразумева одело и кравату, Ђукановић је устврдио да је инаугурација митрополита Јоаникија била „Пирова победа Владе Црне Горе" и да се одиграла насупрот жељама већине грађана те земље.

„Ђукановићев пораз овог викенда није дошао изненада - то је финале силазне путање која је почела после референдума за независност Црне Горе.

„Уместо демократског друштва, он је решио да прави приватну државу, а у последњих четири-пет година је све карте бацио на идентитетску политику па је ово велико финале великог пораза", каже директор подгоричких Вијести Жељко Ивановић.

Он напомиње да би било важно да пораз Ђукановића не буде и пораз црногорског друштва.

Писац Андреј Николаидис сматра да је Ђукановићева улога у сукобима на Цетињу - преувеличана.

„Није ни битно да ли је Ђукановић добитник или губитник - рестаурација његове власти каква је била нити је могућа, нити је пожељна.

„Подела по којој Ђукановић контролише оно што се дешавало на Цетињу никако не стоји - постоје бројни самоникли покрети који чак и нису уз Ђукановића."

Ђукановић живи тешке дане кохабитације са владом која је сменила са власти његову странку после три деценије, а његов председнички мандат истиче 2023. године.

До датума новог политичког окршаја, он ће наставити да трага за следећим моментом који може да претвори у победу - сукоби на Цетињу тешко да су били један од таквих.

Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић

Црногорски премијер обележио је дан на друштвеним мрежама твитовањем слике како, заваљен у фотељу, у телевизијском преносу гледа пренос инаугурације док истовремено дели вест да је један од саветника председника Ђукановића ухапшен због напада на полицију.

Била је то мала победа за премијера који формално контролише кабинет, али истовремено нема подршку посланика Скупштине.

„Влада је хетерогена организација која је уникатна у европских размерама - влада без посланика и без власти у већини институција.

„Али ово је био највећи изазов и влада је показала да зна да управља тим бродом, мада су сви мислили да ће после три деценије пропасти свет и регион, а не само Црна Гора", сматра Жељко Ивановић.

Кривокапићева позиција остаје веома нестабилна, изложена нападима са две стране - председник Ђукановић тврдиће да је превише близак са Србијом, а званичници Србије да је политика Црне Горе често супротстављена интересима Србије.

Кривокапића је као нестраначку личност изабрала широка коалиција противника Мила Ђукановића, али је убрзо изгубио подршку про-српских партија које нису биле задовољне његовом жељом да доноси одлуке без консултације са њима.

Суштински без много инструмената власти у рукама, Кривокапић ће покушати да остане на челу Владе, потпуно свестан да му позицију једнако угрожавају и Ђукановићева странка, али и бивши сарадници који су веома блиску званичном Београду.

Писац Андреј Николаидис види сасвим другачију могућност расплета.

„Влада Црне Горе је вазална влада - поставила је Српска православна црква, а вазална је и према Александру Вучићу.

„Сада се може очекивати реконструкција владе према захтевима које је Александар Вучић испоручио преко Демократског фронта."

Односи Подгорице и Београда

Председник Србије Александар Вучић честитао је црногорском премијеру што је његова Влада омогућила инаугурацију митрополита Јоаникија.

Била је то једна од ретких позитивних порука које су званичници из Београда упутили Кривокапићевој влади.

„Демократски фронт је, уз Мила Ђукановића, највећи губитник - а преко њих, губитник је и Александар Вучић.

„Играли су заједнички на пад владе - или преко крвавих сукоба на Цетињу, или преко отказивања инаугурације, а тиме би се отворио пут да Ђукановић и Вучић обнове братство и формирају неку нову владу", каже директор Вијести Жељко Ивановић.

Инаугурација је била догађај који се детаљно пратио у српским медијима, а чак је и сам председник Србије наступао уживо на телевизији док је сама церемонија била у току.

„Александар Вучић је највише профитирао из ових догађаја јер му је такозвани демократски Запад дозволио да спроводи политику српског света у Црној Гори.

„Да ли ће му дозволити да, пошто консолидује власт у Црној Гори, то исто учини и у Босни и Херцеговини - остаје да видимо", сматра Николаидис,

Ипак, иако је можда током викенда заличило да су званичници Београда и Подгорице овога пута на истој страни, није тешко замислити да већ ускоро следи нови вербални сукоб.

Вођење вербалних ратова са суседима остаје кључни начин за скретање пажње јавности у Србији, све док за овај метод и у региону постоје партнери за „танго у двоје".

Погледајте видео о годишњици проглађешења независности Црне Горе

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]