Преминуо Ђорђе Марјановић: Одлазак легенде југословенске шансоне

Легенда југословенске забавне музике Ђорђе Марјановић преминуо је у деведесетој години.

Према писању београдских медија, Марјановић је умро од последица корона вируса

Током каријере дуже од пола века, највећу популарност уживао је 1960-их и 1970-их година.

Звиждук у осам, Плаво у плавом, Стидљива серенада - песме су које је многобројна публика широм Југославије, али и Совјетског савеза, тражила на бис.

Уз исте песме се данас и многи на друштвеним мрежама опраштају од чувеног певача.

Марјановић је први певач који је имао званичне клубове обожавалаца у Југославији.

Остаће упамћен као легенда шансоне, а многи ће памтити и његов упечатљив сценски наступ - био је први певач на овим просторима који није само стајао за микрофоном, већ је комуницирао са публиком, бацао сако, падао на колена и ваљао се по бини.

Учествовао је на скоро свим југословенским фестивалима забавне музике.

Добитник је бројнх награда и признања, међу којима су Златни микрофон Радио Београда, Сретењски орден трећег степена, Златна плакета Београда, Орден рада и Орден заслуга за народ са сребрним венцем.

Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и Совјетског савеза.

Биографија

Рођен је у Кучеву 1931. године.

У Пожаревцу је завршио гимназију, а потом је напустио студије фармације у Београду.

Да би зарадио за живот, Марјановић се није либио разних послова - чишћења вагона, разношења млека и новина. Убрзо почиње да ради као статиста, између осталог и у Југословенском драмском позоришту.

Све послове је, прича се, обављао певушећи.

Први певачки наступ Марјановић је имао на аудицији Удружења џезиста Србије 1954. године, после чега почиње да пева на бројним забавама у Београду.

Прву песму „Звиждук у осам" снима 1958. године, којом убрзо осваја сваког слушаоца.

Публику је освајао и до тада несвакидашњим наступом - скидао је микрофон са сталка и држао у руци, приближавао се публици уз интензивну покретљивост на сцени.

Остаће упамћено да је публика у Нишу исте године није дозволила да напусти бину.

Прву плочу „Музика за игру", објавио је за ПГП-РТБ 1959. године и продата је у 11.000 примерака.

Песмама „Песма разносача млека" и „Продавач новина" учествовао је на фестивалу у Опатији 1960. и освојио три награде.

Друга ЛП плоча, под називом „Мустафа" објављена је 1962. године.

Наредне године почиње каријеру у Совјетском савезу, где су његови концерти били веома популарни.

На стадиону „Лењин" у Москви 1960-их година, имао је петнаест узастопних концерата, певајући сваке вечери пред петнаестак хиљада људи.

Током 1970-их и 1980-их година владао је забавном музичком сценом и у Југославији и у Совјетском савезу, па су се и нове генерације упознавале са његовим талентом.

На концерту у Мелбурну 1990. године доживео је мождани удар.

Успео је да се опорави и настави са певањем.

Од публике се опрашта концертом у центру Сава 2004. године.

За његов 80. рођендан, у октобру 2011, у Дому синдиката у Београду одржан је концерт „Милорду с љубављу".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]