Драгољуб Ђуричић, музика и Србија: Одлазак бубњара чији је „универзални језик био ритам“

Драгољуб Ђуричић, познати музичар чији су ударци палица у добош и чинеле одзвањали су песмама бројних југословенских рок група, али и улицама градова у Србији током протеста деведесетих против режима Слободана Милошевића, преминуо је од последица корона вируса, преносе медији.

Ђуричић је пребачен у болницу „Драгиша Мишовић" 24. фебруар, где је и преминуо у 69. години.

Остаће упамћен као пасионирани, професионални бубњар који је свирао у групама Леб и сол, Кербер, Ју групи, наступао са Здравком Чолићем и Ђорђем Балашевићем, као и многим другим уметницима.

Није се либио да палице искористи и као оруђе на протестима, па је ударао бубњеве на демонстрацијама против Милошевића 1996. и 1997. године и митинзима пред изборе 2000, на којима је дугогодишњи председник Србије и Југославије изгубио власт.

Од бубњара су се путем друштвених мрежа опростиле колеге, пријатељи и фанови.

Музичка каријера

Ђуричић је рођен 10. фебруара 1953. године на Цетињу у Црној Гори.

Музичку каријеру започео је током 1970-тих у Херцег Новом где је са школским друговима основао групу The End, а затим Круне и Veritas.

Пре него што се озбиљно отиснуо у музичке воде, окушао се и као голман у ватерполу.

У Београд се доселио 1975. и убрзо потом прикључио групи Рибели, која је на концертима широм Југославије пратила познате поп и рок певаче и певачице - Кемала Монтена, Арсена Дедића, Душана Прелевића, Бисеру Велетанлић, Габи Новак и друге.

Каријеру је наставио са групом Мама Коко у којој је био и Дадо Топић.

Група је 1978. године пратила поп певача Здравка Чолића на турнеји Путујући земљотрес.

Тада је Здравко Чолић први пут одржао концерт пред пуним стадионом Црвене Звезде у Београду, да би то поново учинио 2001. и 2007. године, такође са Ђуричићем на бубњевима.

Ћуричића су потом позвали да се придружи Ју групи, са којом је снимио албум „Само напред..!", а затим се прикључио скопском рок саставу Леб и сол.

Са македонском групом је свирао неколико година, снимио три студијска и два уживо албума и доста путовао, наступајући широм земље и у иностранству.

Нишком рок саставу - Кербер, придружио се средином осамдесетих, са којим је такође снимио три студијска албума.

Сарађивао је и са недавно преминулим кантаутором Ђорђем Балашевићем, музичарем Лазом Ристовским и великим бројем других уметника.

„Мислим да не постоји ни један већи музичар са којим се ја нисам попео на бину и то ми испуњава срце", рекао је Ђуричић за лист Данас.

Говорио је да га је „рокенрол потпуно опио" и да је „то једна филозофија живљења", што му је „омогућило да оствари апсолутну слободу и да се усредсреди на сву његову бунтовност".

„Мислим да је рокенрол једна од највећих и најбољих измишљотина човечанства. Рокенрол је слобода, бунтовност, а тога је помањкало у 21. веку."

Оставио је значајан траг и у соло бубњарској каријери свирајући разне музичке жанрове, као и са саставом Drums Company који је предводио.

Учествовао је у снимању више од 70 албума и одсвирао више од 6.000 концерата.

Радио је и музику за филмове и позоришне представе, а компоновао је музику за балет Др. Џекил и Мр. Хајд у Народном позоришту у Београду.

Био је члан Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије и држао школу бубњева у Београду.

Политички ангажман

Ђуричић је током демонстрација 1996. и 1997. био један од добошара који су пратили колоне на улицама Београда.

„Желео сам да свирам слободно, а свирао сам оно што народ хода", говорио је буњар о његовом учешћу у протестима.

Ћуричић је био члан савета Г17 плус док су били невладина организација и активно је учествовао у кампањи Демократске опозиције Србије (ДОС) пред изборе за председника Савезне републике Југославије септембра 2000, који су претходили демонстрацијама 5. октобра.

После промене власти, „никада више" се, како је говорио, није ангажовао на политичким митинзима.

Међутим у једном од последњих интервјуа које је дао за портал Нова.рс прошле године, није искључио могућност промене такве одлуке.

„Бубњари Београда су одавно постали симбол промјена и дио новије српске историје, па… ко зна, можда се ближи дан да опет узмем добош у руке, видећемо како ће се ствари развијати.

„Kо зна…"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]