Шабан Шаулић: Када народњаке слушају и рокери

Није тајна да за посетиоце кафана ретко која ноћ прође без песме Шабана Шаулића.

Међу њима је и Бојана Обреновић која каже да је уз Шаулићеву музику „често славила и певала, али и патила."

„С њим је и туга добијала своју пуноћу, смисао и лепоту. Хвала му на томе", каже Бојана, власница туристичке агенције, за ББЦ на српском.

Шаулић је у петак сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој 17. фебруара.

Међу музичарима је овенчан титулом „краља народне музике" али је његово име било поштовано међу колегама и музичким критичарима много ширег жанровског оквира од онога којем је и сам припадао.

Зато се поставља питање - како се постаје аутор чије музичко стваралаштво превазилази жанровске оквире и уобичајене поделе на народњаке и забавњаке?

Према речима рокера Милића Вукашиновића, поделе на два музичка табора су бесмислене, јер ће „само ограничен и скучен човјек у менталном смислу забранити себи да слуша музику која му у том тренутку причињава задовољство."

„За превазилажење музичког жанра потребан је музички таленат широког спектра у стваралачки-креативном смислу, али то не значи да ће аутор који се изразио у више жанрова промијенити свој музички идентитет који је остварио у свом основном жанру", каже Вукашиновић.

Вукашиновић је и сам аутор једне од легендарних народних песама Вољела сам, вољела коју је изводила Ханка Палдум.

Обрада Шабана Шаулића коју воле сви рокери

Да пређу границу одлучили су се и чланови хрватског бенда Лет 3 и то 2005. године, када су објавили албум Бомбардирање Србије и Чачка. Пажњу публике и критике привукла је обрада Шаулићеве песмеДођи да остаримо заједно.

Дамир Мартиновић, један од чланова бенда, каже да су се за обраду Шаулићевог хита одлучили „након проматрања светске и југословенске музичке сцене."

„На нашем албуму Бомбардирање Србије и Чачка, који се заснивао на томе да на њему употребимо што више неких момената који су кључни и препознатљиви за духовни териториј бивше заједнице народа и народности, у овој комбинацији смо оправдано показали да Дијете у времену (Дођи да остаримо заједно) спада у свјетске трендове.

„Нисмо жељели да крајњи продукт изгледа као пародија, већ као парада, богатство стила и демонстрација силе балканског гламура."

Музичарка Биљана Крстић за ББЦ каже да су се традиционалне теме користиле не само у забавној музици, већ и у џезу или рокенролу.

„Неко то ради зато што је у моди, неко зато што их песма огреје и освоји, некоме је то добар бизнис.

„Народне, традиционалне, изворне песме, како год их још звали, одувек су биле добра основа за сваки вид савремене обраде и велика инспирација многим музичарима за њихова дела", каже Крстић.

Рок новинар и критичар Петар Јањатовић каже за ББЦ да је Лет 3 познат по провокацијама, поготово оним којима „провоцирају хрватску публику кад су у питању ствари из Србије", а да су обрадом Шабанове песме „урадили бриљантну ствар".

„Они су направили готово нову песму, па унутра ставили цитате из (песама) Дип Парпл и Пинк Флојд тако да је мени то изузетно занимљиво.

„Био сам ангажован око снимања тог албума, и тврдим да су они обраду урадили са пуним поштовањем те песме, дакле, то није било као ми је исмевамо, него су једноставно од те ултимативне љубавне песме направили ултимативну љубавну песму на свој начин", каже Јањатовић.

Пре и после младости

Шаулић је имао осамнаест година када је снимио Дајте ми утјеху, а наводно су му док је у студију снимао песму која ће постати његов први хит клецала колена.

У једном од последњих интервјуа који је дао за емисију Балканском улицом, Шаулић је навео да се живот дели на „пре и после младости" као и да „нема никакву замерку на свој живот и на све то што је било, сем, можда једне појединости, а то је да тако брзо те године одлазе".

Басиста групе Лет 3 додаје да чланови бенда нису никад упознали Шабана, као и да не знају да ли је чуо њихову обраду и какав је био његов коментар.

Ипак Мартиновић се сећа да је у рецензији албума један критичар написао да ће Шабан „поново пустити косу кад је чује".

„Ми ћемо га првенствено памтити по тој пјесми јер искрено, не знамо пуно о његовом лику и дјелу, али је неоспорно да је био више од пјевача. Био је културолошки феномен и икона једног стила и времена", додаје Мартиновић.

Када народњак постаје класика?

Народни певачи попут Предрага Цунета Гојковића, Шабана Барјамовића, Томе Здравковића, Усније Реџепове па и Шаулића, превазишли су жанровске поделе.

Како се прелази та невидљива граница и шта је потребно да она нестане - наши саговорници кажу да неки аутори имају класичне музичке квалитете, без обзира на жанровску припадност.

Став Јањатовића је да када је неко добар аутор и прави добре песме, онда је жанр само питање форме.

„Ја сам ишао на концерте Шабана Барјамовића. За Тому Здравковића сам био превише млад и дрчан онако рокерски, али из данашње перспективе, он је класик, ту нема никакве дилеме", каже он.

Биљана Крстић издваја Цунета који је, како каже, каријеру започео као певач забавне музике. Гојковић је за њу савршен пример аутора који је у свим жанровима био „подједнако фантастичан".

„Жанрови данас нису непремостиве међе, то и јесте предност коју користе многи музичари.

„Имала сам ту част да упознам пуно младих вансеријских талентованих музичара, један од њих је био Тоше Проески, који је од поп песама, преко народних песама до фантастичних уметничких арија, певао врхунски, ни у његовом случају жанрови нису били никаква препрека", објашњава Крстић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]