Авганистан: По чему се разликују талибани, Исламска држава и Ал Каида

Џихадисти широм света славили су долазак талибана на власт у Авганистану.

У Јемену и другим земљама исапаљиван је ватромет, у Сомалији су се делили слаткиши, а на интернету широм Јужне Азије исламистичке групе су дочекале повлачење западних трупа из земље као тријумф истрајности над западном војном силом.

Сада се стручњаци плаше могуће нове ере џихадизма на Блиском истоку и у Централној Азији.

Највећа претња потиче од група повезаних са Ал Каидом и Исламском државом - које су последњих година биле ослабљене, али су и даље активне.

У склопу споразума склопљеног са САД, талибани су обећали да неће пружати уточиште екстремистичким групама чији су циљ напади на мете на Западу.

Али њихове везе са Ал Каидом су и даље блиске.

Што се тиче ривала Ал Каиде, Исламске државе, неки стручњаци верују да ће ова група бити под притиском да докаже своју важност.

Исламска држава покрајине Корасан (ИС-К или ИСКП), огранак Исламске државе, није губила време и 26. августа извела је напад надомак аеродрома у Кабулу, у ком је убијено чак 170 људи, укључујући 13 припадника америчке војске.

Али мимо фундаменталистичке идеологије, шта раздваја ове три групе?

Колин Кларк, истраживач и аналитичар за безбедност из Центра Суфан у Њујорку, сумира то овако:

„Талибани су најзначајнији играчи у Авганистану. Ал Каида је наднационална џихадистичка група која жели да обнови своје мреже.

Исто тако и Исламска држава, али она ће се више намучити, имајући у виду да је смртни непријатељ и Ал Каиде и талибана", каже он за ББЦ.

Порекло

Ал Каида и талибани су се појавили током отпора совјетској окупацији крајем осамдесетих и унутрашњих борби у Авганистану раних деведесетих.

Исламска држава се појавила годинама касније из остатака Ал Каиде у Ираку (AQI), локалног огранка Ал Каиде основаног као реакција на америчку инвазију у Ираку 2003. године.

Група је постала опскурна неколико година после већег прилива америчких трупа у Ирак 2007. године.

Ипак, почела је поново да се појављује 2011. године.

Ал Каиду је основао саудијски милионер Осама Бин Ладен крајем осамдесетих.

Име значи „база" или „мрежа", и служила је као логистичка и оружана подршка муслиманима који су се борили против Совјетског Савеза.

Бин Ладен је регрутовао појединце из читавог исламског света да би се придружили Ал Каиди.

Талибани, илити „студенти" на паштунском, појавили су се почетком деведесетих у северном Пакистану, после повлачења совјетских трупа из Авганистана.

Верује се да се овај превасходно паштунски покрет први пут појавио у верским семеништима - углавном плаћеним новцем из Саудијске Арабије - која су проповедала тврдокорни облик сунитског Ислама.

Обећање које су дали талибани - у паштунским областима око Пакистана и Авганистана - било је да ће повратити мир и безбедност, и наметнути властиту строгу верзију Шеријата, илити Исламског права, једном кад дођу на власт.

Из југозападног Авганистана, талибани су брзо проширили свој утицај. Они су 1996. године заузели Кабул, свргнувши с власти режим председника Бурханудина Рабанија.

Талибани су 1998. године контролисали скоро 90 одсто Авганистана.

У то време, Ал Каида је већ постала много више од мреже логистичке подршке. Претворила се у џихадистичку организацију са глобалним стремљењима.

Талибански режим, из захвалности и у замену за финансије, прихватио их је у Авганистану.

Али AQI, која је постала кључни играч отпора према страној интервенцији у Ираку, такође је имала глобалне амбиције, са идејама које су се разликовале од првобитних принципа Ал Каиде.

Она је 2006. године у себе примила друге екстремистичке групе и усвојила име Исламска држава Ирака.

После 2011. године, како је напредовала у ратом разореној Сирији, Исламска држава је преименовале себе у Исламску државу Ирака и Леванта, истовремено се самопрогласивши калифатом и дистанцирајући се од Ал Каиде.

Тумачење Ислама

Заједничка особина талибана, Ал Каиде и Исламске државе је тврдокорна визија сунитског Ислама.

Мишел Гропи, предавач са Краљевог колеџа у Лондону, каже: „Све три групе верују да друштвени и политички живот не сме да буде одвојен од верског".

„Они верују да је насиље у име вере оправдано. Оно је и дужност: свако ко се не бори је лош муслиман", каже он за ББЦ.

Гропи каже да овај став потиче из буквалног тумачења светог текста који је написан у сасвим другом контексту претњи.

„Као и Библија, и Куран има строге стихове, веома сурове стихове. Али огромна већина муслимана, уопштено гледано, одбацује те насилне принципе.

„Они кажу да су ови били валидни на почетку настанка религије, док је још била под претњом. Џихад, свети рат, имао је смисла тада."

Упркос овом заједничком виђењу, талибани, Ал Каида и Исламска држава варирају у степену екстремизма у односу на своје циљеве - за који неки експерти кажу да је највећа разлика између три групе.

Циљеви

И док су интереси талибана везани за Авганистан, Ал Каида и Исламска држава имају глобалне амбиције.

Последњи пут кад је група успоставила Шеријат деведесетих, он је подразумевао строге законе према женама и бруталне казне, укључујући јавна погубљења, бичевања и одсецања удова.

Страхови да ће се историја поновити довели су до тога да Авганистанци масовно крену да беже из земље након повратка групе на власт.

Данијел Бајман, експерт за тероризам на Блиском истоку са Универзитета Џорџтаун у Вашингтону, каже да су учења Ал Каиде и Исламске државе још радикалнија.

Он је за ББЦ рекао да, иако талибани „желе да врате Авганистан у идеализовану муслиманску прошлост", они не желе да мењају друге земље.

Бајман каже да, иако и Ал Каида и Исламска држава имају глобалне тежње и желе да створе калифат, они се разликују по једној кључној тачки.

„И док Исламска држава жели да створи калифат сада, Ал Каида мисли да је за то прерано. Они верују да џихадистичка заједница и муслиманска друштва још нису спремни. То им није приоритет."

Непријатељи

Талибани, Ал Каида и Исламска држава имају заједничке далеке и блиске непријатеље.

САД и Запад су међу овим првима; међу потоњима су њихови савезници и земље које су прихватиле раздвајање вере од државе.

„Од самог почетка, Исламска држава је била насилнија од Ал Каиде и покренула је - поред рата против Запада - расколничку борбу против других муслимана који нису делили њену идеологију", каже Бајман.

Дакле, друга кључна разлика је да, иако САД остају главни непријатељ Ал Каиде, Исламска држава наставља да напада шиитске заједнице и друге верске мањине на Блиском истоку.

„Иако и Ал Каида сматра шиите отпадницима, она верује да је њихово убијање сувише екстремно, расипање ресурса и штетно по џихадистички пројекат", каже Бајман.

Долазак талибана на власт је додатно истакао ове поделе, будући да Исламска држава сматра групу „издајницима" зато што су преговарали са САД-ом о планираном повлачењу, каже Гропи.

Међутим, они су периферно везани за талибане преко једне треће групе.

Експерти кажу да постоје снажне везе између фракције Исламске државе у Авганистану и такозване Мреже Хакани, милитантне групе која је, заузврат, тесно повезана са талибанима.

Методи

Ал Каида је најпознатија по нападима на њујоршке Куле близнакиње од 11. септембра 2001. године, који су постали познати као 9/11.

Са методима који остављају тако снажног трага, група жели да покрене муслиманске борце свуда и протера САД са Блиског истока, нарочито из Саудијске Арабије и са светих места.

Њена пропаганда врти се око идеја да је џихад дужност сваког муслимана - али циљеви Ал Каиде имају предност у односу на локалне циљеве.

Бајман каже да Исламска држава такође заступа ове аргументе, „али са много насилнијим приступом".

„За Исламску државу тероризам је део револуционарног рата. На територијама под њиховом контролом вршили су масовна погубљења, јавна обезглављивања и силовања.

„Радили су на терорисању локалног становништва све док оно не постане послушно. Ал Каида, ако уопште могу да употребим ту реч, има донекле нежнији приступ."

Између 2014. и 2017. године, Исламска држава је проширила територију у Сирији и Ираку, иако ју је у међувремену изгубила од западних и курдских снага, и сиријских снага које подржавају Руси.

У марту 2019. године, проглашено је окончање калифата након губитка последње територије у Сирији, али се она претворила у тајну мрежу и наставља да представља опасност.

ИС-К, авганистански огранак Исламске државе, извела је 26. августа напад код аеродрома у Кабулу у ком је страдало чак 170 људи. Група такође напада мањинске етничке групе у земљи.

Што се талибана тиче, ова група је последњих недеља примењивала ратну тактику и спроводила нападе не безбедносне снаге авганистанске владе како би заузела велике градове и, на крају, главни град Кабул.

Према многим извештајима, талибани се на тим местима оптужују за погубљење авганистанских војника и спровођење бруталних казни и ограничења, нарочито према женама.

Међутим, Гропи каже да је група напредовала и убеђивањем мештана, „нарочито у руралним областима, да су они решење за многе проблеме у земљи, а посебно корупцију."

Регрутација

Талибани, Ал Каида и Исламска држава су успевали да регрутују људе из локалних популација да се боре за њих.

Они то чине обећавајући да ће џихад спасити и „прочистити" њихову веру.

Са глобалним амбицијама, Ал Каида и Исламска држава такође су успели да регрутују људе далеко од граница Блиског истока.

„Исламска држава је била најуспешнија у овом погледу", каже Гропи, искористивши моћ интернета да привуку људе на своје територије у Ираку и Сирији.

Бајман се слаже:

„Резултати Исламске државе на друштвеним мрежама били су импресивни, и боље су успевали да мобилишу појединце на Западу који су, упркос малом или никаквом контакту са организацијом и немогућности да путују у Сирију или Ирак, планирали нападе у оквиру властитих земаља."

Међу њима су напади високог профила изведени у Паризу 2015. године, када су екстремисти Исламске државе, од којих су неки раније били у ратним зонама, убили 130 људи, што се сматра најтежим мирнодопским злочином у Француској деценијама уназад.

Погледајте видео о последњем америчком војнику који је напустио Авганистан

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]