Авганистан и Пањширска долина: Једини део земље који још одолева талибанима

Око 150 километара североисточно од Кабула, главног града Авганистана, налази се последње упориште против талибанске власти, долина неприступачних планина која је одбијала разне окупационе снаге у последњих 40 година.

Долина Пањшир се одбранила од совјетске окупације осамдесетих (1979-1989), одбивши велики број напада совјетских и савезничких трупа авганистанске владе.

Регион се супротставио и талибанима деведесетих (1996-2001), поставши једно од главних упоришта опозиције исламистичкој групи.

„У последње две деценије, сматра се једном од најбезбеднијих области у Авганистану", каже новинарка ББЦ-јевог авганистанског сервиса Маријам Аман.

Данас је то једина од 34 авганистанске покрајине која није пала талибанима у руке, али исламисти тврде да тренутно мобилишу снаге да је заузму.

„Спремни смо да се по други пут одупремо талибанима", изјавио је ове недеље шеф министарства за привреду Пањшира Абдул Рахман.

Његову поруку подржао је Амрулах Салех, први потпредседник Ганијеве владе коју су талибани свргли прошле недеље.

Он је у уторак себе прогласио „легитимним привременим председником Авганистана" у одсуству председника Ашрафа Ганија, који је тренутно у изгнанству.

Салех, бивши шеф авганистанске тајне службе, позвао је авганистански народ да се придружи отпору у долини, коју он сматра светлим примером за остатак земље.

„Никад нећу живети под истим кровом као и талибани. НИКАД", написао је он на Твитеру.

Та порука опозиције талибанима могла би да се допадне многим Авганистанцима, каже Аман.

Верује се да је Салех у Пањширу, заједно са Ахмадом Масудом, чији је отац, легендарни „Лав Пањшира", предводио отпор против талибана деведесетих као лидер Северне Алијансе.

Масуд је оснивач антиталибанске коалиције у долини, која себе назива Народним фронтом отпора у Авганистану (НРФ).

Масуд је прошле недеље рекао за Вашингтон пост да се зарекао како ће „бранити Пањшир као последњи бастион авганистанске слободе" и позвао је западне земље да „помогну у борби за слободу".

Али шта ми знамо о Пањширу и снагама које га бране?

Природно упориште

Али Назари, шеф иностраних односа НРФ-а, рекао је за ББЦ да је покрет отпора, иако жели мир и нагодбу на основу децентрализоване власти, спреман да брани Пањшир са хиљадама војника.

Он каже да су се локалне снаге обучаване у долини појачане приливом бивших припадника одбрамбених снага и антиталибанског покрета отпора из читаве земље.

Браниоцима ће на руку свакако ићи географија у било каквом будућем сукобу.

Високе литице и клисуре Пањшира претварају територију у величанствену тврђаву, са уским грлом улаза над који се уздижу велелепне планине и отежавају било какав прилаз.

Док кроз њу тече река Пањшир, долини је веома близу Хинду Куш, планински масив између Авганистана и северозападног Пакистана.

Био је то важан пролаз за војску Александра Великог и Тамерлана, последњих великих номадских освајача Централне Азије.

Регион има ресурсе у виду рудника смарагда, брана хидроелектрана и фарми ветрова.

А Сједињене Америчке Државе су помагале у изградњи путева и радио торња који прима сигнале из главног града.

Међутим, привредно гледано, то није једна од најбитнијих области у земљи.

„То је веома погодна област за герилски рат, али није од стратешке важности", каже Харун Шафики, новинар ББЦ-јевог Светског сервиса.

„Не налази се у близини ниједне важне луке, нити има индустрију, а не доприноси значајније ни бруто домаћем производу земље."

У области тренутно има између 150.000 и 200.000 становника, од којих скоро сви говоре персијски и пореклом су Таџици, који чине отприлике четвртину од 38 милиона становника Авганистана.

Они су историјски антиталибанско становништво.

„Симбол отпора"

Кључна антиталибанска личност у историји отпора у Пањширу је Ахмад Шах Масуд, славни муџахедински герилац ког је Ал Каида убила два дана пре 11. септембра 2001. године и који је предводио борбу за независност у региону осамдесетих и деведесетих.

Под надимком „Лав Пањшира" (Пањшир значи „пет лавова"), његов портрет може да се види на многим местима у главном граду Авганистана, од споменика до билборда и излога, као и широм покрајине Пањшир.

„Ахмад Шах Масуд је Пањшир користио као бастион током авганистанско-совјетског рата (осамдесетих)", објашњава Аман.

Она каже да је долина значајна и по рату између различитих фракција муџахедина и талибана, од средине деведесетих до 2001. године (кад су талибани свргнути са власти)."

„Од Масудове смрти 2001. године, регион је очувао наслеђе отпора у борби против талибана", каже она.

Ахмад Шах Масуд је цењена личност међу многим Авганистанцима.

Народним херојем га је прогласио председник Хамид Карзаи, а од 2012. године годишњица његове смрти - 9. септембар - обележава са као Дан мученика и Дан Ахмада Шаха Масуда.

Потпредседник Амрулах Салех јасно је ставио до знања колико му је лојалан.

„Никад нећу издати дух и наслеђе мој хероја Ахмада Шаха Масуда, команданта, легенде и водича", написао је он недавно на Твитеру.

„Никад, баш никад и ни под којим условима нећу поклекнути пред талибанским терористима."

Салех, рођен у Пањширу и пореклом Таџик, и сам је био припадник Северне Алијансе деведесетих.

Има неких који тврде да је муџахедински вођа био ратни злочинац.

Према истрази организације за људска права Хјуман рајтс воч из 2005. године, „Ахмад Шах Масуд је саучесник у многим злостављањима" која су спроводиле војне снаге под његовом командом током ратова у Авганистану.

„Знали смо да ће доћи овај дан"

Али човек који предводи отпор у долини данас је његов син, 32-годишњи Ахмад Масуд.

Салех је фотографисан и снимљен 16. августа са Масудом, а на сликама које су се појавиле на друштвеним мрежама чини се да постоји савезништво између њих двојице.

У чланку са личним ставом објављеном у четвртак у Вашингтон посту, Масуд је рекао да његови борци имају војну подршку припадника авганистанске војске и специјалних снага.

„Имамо залихе муниције и оружја које смо стрпљиво сакупљали још од времена мог оца, зато што смо знали да ће доћи овај дан", додао је он.

Али је он и затражио појачање.

„Муџахедински отпор талибанима почиње сада, али потребна нам је помоћ", написао је Масуд.

„Ако талибански господари рата покрену напад, наићи ће, наравно, на наш снажан отпор. [...]

„А, опет, ми знамо да наше војне снаге и логистика неће бити довољни."

„Они ће се ужурбано трошити, сем уколико наши пријатељи са Запада не пронађу начин да нас без одлагања опскрбе."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]