Авганистан и Америка: Зашто се победа талибана у Кабулу упоређује са падом Сајгона

Док америчке трупе настављају повлачење из главног града Авганистана, друштвене мреже преплавиле су слике хеликоптера који евакуише људе из америчке амбасаде у Кабулу.

Некима је то позната слика.

Давне 1975. године, фотограф Хулберт ван Ес снимио је данас иконичну слику људи који су се укрцали у хеликоптер на крову америчке амбасаде у Сајгону, на крају рата у Вијетнаму.

Аналитичари и амерички законодавци - и републикански и демократски - упоређују такозвани пад Сајгона са талибанским преузимањем Кабула.

Шта је био пад Сајгона?

Вијетнамски рат је био сукоб комунистичке владе Северног Вијетнама и Јужног Вијетнама и његовог главног савезника, САД-а.

Сукоб је био дуг - трајао је скоро 20 година - био је прескуп за САД и изазвао је велике поделе међу Американцима.

Израз „пад Сајгона" односи се на дан када су комунистичке снаге Народне армије Вијетнама заузеле Сајгон, главни град Јужног Вијетнама.

Вијетконг је заузео Сајгон 30. априла 1975. године.

У време Хладног рата, Север су подржавали Совјетски Савез и други комунистички савезници, док су Југ подржале западне снаге - међу којима и стотине хиљада америчких војника.

Америка је повукла војску из Јужног Вијетнама 1973. године, а две године касније земља је објавила предају пошто су северне снаге заузеле Сајгон - касније га преименовавши у Хо Ши Мин, по покојном вођи Северног Вијетнама.

Као и Кабул, освајање Сајгона дошло је много брже него што су САД очекивале.

Као одговор, САД су напустиле амбасаду у Сајгону и хеликоптером евакуисале више од 7.000 америчких грађана, јужновијетнамских и других страних држављана - познато и као Операција Чести ветар.

Зашто неки пореде Сајгон и Кабул и да ли је то у реду?

Рат у Вијетнаму изазвао је многе поделе у Америци и коштао је не само милијарде долара, већ и више од 58.000 америчких живота.

За неке је пад Сајгона био ударац за положај Америке на светској сцени.

Деценијама после тога појавио се израз Вијетнамски синдром - који означава неспремност америчких гласача да ангажују војну моћ у иностранству.

Многи амерички политичари повукли су паралеле између Сајгона и Кабула.

„Ово је Сајгон Џоа Бајдена", написала је на Твитеру Елиз Стефаник из Републиканске странке.

„Катастрофалан неуспех на међународној сцени који се никада неће заборавити", додала је.

Прошлог месеца, генерал Марк Милеј, председавајући Заједничког начелника штаба САД, одбацио је поређење.

„Не видим такав развој догађаја", рекао је генерал новинарима.

„Можда грешим, ко зна, не можете предвидети будућност, али талибани једноставно нису војска Северног Вијетнама. То није таква ситуација."

Симболика на страну, постоје велике разлике између ове две ситуације.

Пад Сајгона догодио се две године после повлачења америчких снага из Вијетнама.

У међувремену, америчка евакуација из Кабула се дешава док су се САД већ спремале да напусте Авганистан.

Но, иако је 1975. година означила политички пад председника Џералда Форда, није јасно какав ће утицај осетити садашњи председник Бајден, упркос непопуларности рата код куће.

„Нема сумње да ће то наштетити Бајдену", каже Кристофер Фелпс, ванредни професор америчких студија на Универзитету у Нотингему.

„То ће се посматрати као пораз, а вероватно и као срамота - то је заиста била његова одлука, паметна или не."

Шта је рекао Бајден?

Док многи пореде одлазак Американаца и савезника са Сајгоном и ратом у Вијетнаму пре више од четири деценије, Бајден каже да је мисија САД успела и да Американци не треба да се боре у рату за који авганистанска војска нема воље да се бори.

Према његовим речима, Америка је успела да убије Осаму бин Ладена, некадашњег лидера терористичке мреже Ал Каиде.

„Упорно сам говорио дуги низ година да наша мисија у Авганистану треба да буде контратерористичка, а не да градимо нацију", изјавио је Бајден.

Додао је да је, док је био потпредседник у време администрације Барака Обаме, увек био против повећања присуства САД у Авганистану.

Бајден је рекао да приоритет Америке увек треба да буде контратероризам, а онда је прочитао терористичке претње са којима се САД сусрећу, међу којима и групе Ал Шабаб и Исламска држава.

„Ове претње захтевају нашу пажњу и ресурсе", изјавио је Бајден.

Бајден је оценио да би Кина и Русија желели да САД троше и даље милијарде долара у Авганистану.

„Када сам се сусрео са авганистанским председником Ашрафом Ганијем у јуну у Белој кући, причали смо отворено.

„Разговарали смо о томе да ли је њихова војска спремна да се бори у грађанском рату када ми одемо, да ли њихова влада жели да се бори против корупције. Ништа нису урадили.

„Господин Гани ме је уверавао да ће се њихова војска борити", наставио је Бајден.

Он је поручио да Американци неће гинути у рату у којем Авганистанци нису спремни да се боре.

„Њихова војска је бројала 300.000 људи, дали смо им оружје, плате, добијали су помоћ из ваздуха.

„Дали смо им шансу, али нисмо могли да им дамо вољу да се боре", додао је Бајден.

Рекао је и да не жели да више види надгробне споменике на војном гробљу у Арлингтону у Вирџинији.

Додао је да чврсто стоји иза одлуке да повуче америчке трупе из Авганистана, али и да „никада не постоји добро време за повлачење".

„После 20 година научио сам на тежи начин да не постоји добро време за повлачење америчких снага", нагласио је Бајден.

Он је оценио да је напредовање талибана било много брже него што је ико могао да предвиди, а да су се политички лидери предали и напустили земљу и Кабул пао у руке побуњеника.

„Погрешно је наредити америчким трупама да се боре када авганистанска војска то неће", поручио је Бајден.

Председник Америке каже да присуство САД није у америчком националном интересу.

„То не заслужује наша војска. Када сам се кандидовао за председника обећао сам да ћу рат привести крају...", додао је Бајден.

Он каже да је донета исправна одлука и да је у САД већ дошло око 2.000 Авганистанаца.

„Наставићемо да подржавамо Авганистанце кроз дипломатију, заговараћемо људска права у тој земљи, права жена и девојчица.

„Међутим, решење није бесконачни ратни сукоб, него дипломатија, економија и позивање међународне заједнице да нам се прикључи", поручио је Бајден.

Погледајте видео: Цена рата у Авганистану

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]