Авганистан: Активисткиња за права жена која покушава да сарађује са талибанима

FILE PHOTO: An Afghan woman wearing a traditional burqa walks on the side of a road as a Northern Alliance APC, (Armoured Personnel Carrier) carrying fighters and the Afghan flag, drives to a new position in the outskirts of Jabal us Seraj, some 60kms north of the Afghan capital Kabul November 4, 2001. REUTERS/Yannis Behrakis/File Photo

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Жене су биле приморане да живе под строгим правилима када су талибани последњи пут владали Авганистаном

Данима пошто су талибани ушли у Кабул, завладали су хаос и паника док су хиљаде људи покушавале да побегну из Авганистана. Али Мабуба Сераџ није једна од њих.

Дугогодишња активисткиња која се бори за права жена и деце, она је шефица Авганистанског центра за унапређење вештина жена, организације која ради на оснаживању жена и девојака у областима писмености и свести о породичном насиљу.

Када су талибани муњевито почели да остајају велике градове и земљи и напредују према Кабулу, Сераџ је била у Сједињеним Државама, али је одлучила да долети назад у Авганистан.

„Све ове жене, све ове девојке, сви ови људи за које сам задужена, уз које морам да будем ради њихове безбедности…

„Не могу само да их оставим и напустим, и тек тако да напустим земљу", каже активисткиња за ББЦ.

Уместо тога, она жели да сарађује са талибанима по питању њиховог опхођења према женама.

„Оно чему се истински надам је да ћемо макар моћи да разговарамо са њима… ако бисмо могли да седнемо за сто и заправо попричамо с тим људима, знате, можда ће бити паметни… и спознати какве ресурсе могу да имају у женама Авганистана."

„Наши снови су срушени"

Последњи пут кад су талибани држали контролу над Авганистаном било је између 1996. и инвазије Америке и њених савезника 2001. године.

Током тог периода, жене и девојке биле су присиљене да живе према строгим правилима.

Ускраћени су им били образовање и запослење.

Није им било дозвољено да напуштају кућу без мушког пратиоца.

Потпуно покривање лица постало је обавезно.

На стадионима су извођена јавна батинања и погубљења, између осталог и каменовање за прељубу.

Из разумљивих разлога, жене су уплашене и овај пут.

A member of Taliban (C) stands outside Hamid Karzai International Airport in Kabul, Afghanistan, August 16, 2021.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Талибани су преузели контролу над Кабулом 15. августа

Авганистанска посланица Фарзана Кочаи каже да се људи у Кабулу плаше повратка талибанске власти.

„Не знам како да измерим претњу, страх који осећају у срцима, свака од њих.

„Оне се суочавају са ситуацијом за коју не верују да се дешава и мисле: 'Где да идемо, шта да радимо?'", каже она за ББЦ.

Друга жена, која ради као списатељица и желела је да остане анонимна, каже да је „скрхана" повратком талибана.

„Нисам сигурна да ли ћу икада моћи да радим или урадим све што сам желела.

„Има јако много младих жена попут мене - наши снови су срушени. И наше наде у бољу будућност убрзано нестају."

1px transparent line
Потпис испод видеа, Новинарке које су убијене зато што су жене
1px transparent line

„Нема времена за панику"

Али Сераџ верује да је могуће сарађивати са системом да би се обезбедили бољи услови за жене и девојке.

„Пре овога, пре талибана, ни свет ни наша република нису увиђали колико су Авганистанке јаке."

„Никад нису искористили наш потенцијал онако како је требало, никад нас нису укључили како је требало. И зато се надамо да би ови људи могли", каже она.

„Ако то учине, онда ћемо бити добро. Ако не учине, док год постоји безбедност, наше девојке ће бити добро, а онда и ја могу бити добро."

Mahbouba Seraj profile picture

Аутор фотографије, Mahbouba Seraj/Twitter

Потпис испод фотографије, Сараџ је дугогодишња активисткиња за права жена и девојака у Авганистану
1px transparent line

Сераџ каже да се она не плаши талибана и да не сме сада да се препусти стрепњи.

„Нема времена за панику", објашњава она.

„Нема времена за сажаљење. Нема времена за драму."

Али она описује властити бес и разочарање у САД и Запад за оно што доживљава као препуштања Авганистанаца талибанима.

„Не могу да вам објасним колико сам бесна кад је то у питању.

„Не могу да вам објасним колико сам разочарана кад су у питању међународни напори и начин на који смо испуштени као врућ кромпир у последњи час", каже Сераџ.

1px transparent line

Погледајте видео: Каква је порука талибана женама у Авганистану

Потпис испод видеа, Пад Кабула: Повратак бруталног режима или спремност на компромис
1px transparent line

Упитана да ли се плаши да ће бити прогањана зато што сарађује са међународним донаторима и представља страно мешање из последњих 20 година, одговара: „Нимало."

„Оно што ја представљам је прави Авганистан. Увек сам то чинила, увек.

„И мислим да макар неки од талибана то такође знају."

Неки би можда њене поступке доживели као веома храбре.

Она се не слаже с тим.

„Ја нисам мученица. Нисам веома храбра жена. Али, истовремено, верујем у одговорност, а осећам је према свом народу."

„Ја сам Авганистанка - и желим да останем у својој земљи и да будем ту уз њих."

1px transparent line

Погледајте и видео: Монда фотографкиња из Авганистана жели да покаже страну која се ретко виђа

Потпис испод видеа, Модна фотографкиња из Авганистана: „Желим да покажем шта је испод бурке”
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]