Криза у Авганистану: Споразум по ком су се повукле америчке снаге

НАТО је 2001. године протерао талибане из Кабула после напада од 11. септембра на Њујорк и Вашингтон.

А опет, скоро две деценије касније, лидери ове исламистичке екстремистичке групе вратили су се у главни град Авганистана, весело правећи селфије у председничкој палати док под контролом држе готово читаву земљу.

Оно што можда највише изненађује јесте да до овог обрта није довео катастрофални пораз америчких и НАТО снага, већ пажљиво преговарани мировни споразум.

Шта је довело до споразума, потписаног под једним председником а примењеног под његовим наследником, који је тако катастрофално пошао по злу?

Зашто су САД желеле споразум са талибанима?

Дан пошто су се срушиле Куле близнакиње, тадашњи председник Џорџ В. Буш обећао је да ће ова „битка захтевати време и решеност, али будите уверени, ми ђемо победити".

У стварности, Америка никад није била ни близу да осигура војну победу над талибанима.

Иако је група која је скривала екстремисте Ал Каиде одговорне за нападе од 11. септембра брзо протерана из градова НАТО интервенцијом, она је провела неколико година у прегруписавању и до 2004. године већ била у ситуацији да покрене побуну против западних сила и нове авганистанске владе.

Реагујући на све већи број напада, тада нови амерички председник Барак Обама покренуо је „налет" 2009. године, масовно повећавши број НАТО трупа у земљи, на врхунцу достигавши цифру од 140.000 војника.

То је помогло да се талибани још једном одбију, али је имало врло мало дугорочног утицаја.

Кад је сукоб постао најдужи амерички рат, коштајући земљу процењених 978 милијарди долара и више од 2.300 живота, постао је изузетно непопуларан међу Американцима, а позиви на његово окончање постали су све гласнији.

Иако је број годишње убијених америчких војник био релативно низак након што су се 2004. године званично пребацили на улогу обучавања и пружања подршке, авганистански председник Ашраф Гани рекао је 2019. године да је у претходних пет година „ултимативну жртву поднело више од 45.000 припадника авганистанских снага безбедности".

Суочен са овом ситуацијом, Обамин наследник Доналд Трамп почео је интензивне преговоре са талибанима, потписавши са њима споразум у фебруару 2020. године.

Било је то нешто о чему је он радо говорио у предизборној кампањи те године.

„Узгред, углавном смо изашли из Авганистана, као што вероватно знате", рекао је за Аксиос.

„Били смо тамо 19 година. Сада одлазимо."

Како је тачно гласио споразум?

САД су пристале да повуку преостале трупе из Авганистана, а талибани су обећали да неће допустити Ал Каиди нити било којој другој екстремистичкој групи да оперише у областима под њиховом контролом.

Споразум је такође навео да ће 5.000 талибанских затвореника бити размењено за 1.000 заробљених припадника авганистанских снага безбедности, а санкције ће бити укинуте против исламистичке милитантне групе.

Споразум се тицао само Америке и талибана, а план је био да ће талибани накнадно преговарати са авганистанском владом да би се утврдило како и ко ће владати земљом у будућности.

Авганистанске снаге безбедности - обучене по цени од 88,32 милијарде долара и са више од 300.000 војника у теорији - надгледаће ситуацију док преговори буду били у току.

Председник Трамп - који је то описао као „диван споразум" према његовом тадашњем саветнику са националну безбедност Џону Болтону - јавно је рекао да план „има шансу да испадне екстремно добар".

Да ли су се обе стране држале договора?

Америка је прво почела да повлачи трупе под Трампом.

Преговори лицем у лице између талибана и авганистанске владе започели су у септембру, али никад није изгледало као да је договор близу.

Упркос изостанку напретка, противници талибана остали су оптимистични да споразум неће довести до катастрофе.

„Ово није Вијетнам", изјавио је авганистански председник за ББЦ у фебруару.

„Ово није влада која ће пасти."

У јулу је портпарол талибана тврдио да „иако имамо предност на терену, веома смо озбиљни по питању преговора и дијалога".

Можда је индикативније да су у то време они заузимали по 10 главних градова провинција недељно.

Актуелни амерички председник Џо Бајден - упркос томе што се није слагао са Трампом по готово сваком другом политичком питању - наставио је да примењује споразум свог претходника рекавши штампи прошлог месеца да неће „послати још једну генерацију Американаца у рат у Авганистану без разумних очекивања да се постигне другачији исход".

„Вероватноћа да ће талибани заузети све и владати читавом земљом врло је мала", додао је он тада.

И упркос догађајима од претходних неколико дана, чини се да председник и даље чврсто стоји иза одлуке.

„Ако ништа друго, развој догађаја из протеклих недељу дана само додатно потврђује да је окончање америчког војног учешћа у Авганистану било права одлука", рекао је он у понедељак.

Али за многе став талибанског лидера Мухамеда Абаса Станикзаија док је говорио у свечаној сали луксузног хотела након потписаног уговора са најмоћнијом војском света у септембру прошле године данас ће звучати још истинитије.

„Нема никакве сумње да смо добили рат", рекао је он тада.

„Нема никакве сумње."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]