Председник Танзаније Џон Магуфули: Ко је био контроверзни лидер који је прогласио победу над корона вирусом

После две недеље спекулација о његовом здравственом стању, председник Танзаније Џон Магуфули преминуо је у 61. години, саопштила је потпредседница државе.

Опозициони политичари су раније тврдили да је Магуфули заражен корона вирусом, али до сада те информације нису потврђене.

Необични поступци председника Танзаније, у вези са пандемијом корона вируса ставило је ту афричку државу у жижу светске јавности.

Магуфули, као један од најнеконвенционалних лидера у региону, служио је други мандат, али уз доста приговора опозиције о превари и застрашивању.

Када се Ковид-19 појавио у Танзанији, председник Магуфули није сматрао да људи треба да остају код куће. Желео је да иду у цркве и џамије и да се моле.

„Корона вирус је ђаво и он не може да преживи у телу Христа... Истог тренутка ће изгорети", изјавио је 22. марта Магуфули, иначе предани хришћанин, стојећи испред олтара цркве у Додоми, главном граду Танзаније.

У каснијим говорима је био против физичког дистанцирања и ношења маски, а довео је у питање и ефикасност тестирања, пославши разне животиње и воће да буду тестирани на вирус. Резултат тестова је, каже, био позитиван за папају, препелицу и козу,

Нешто касније је истакао да не може да одобри економско затварање, оштро критикујући околне земље које су то одобриле.

Иако би многи одбацили Магуфулијев приступ као сувише ексцентричан, све то је карактеристично за његов стил борбе.

Када је у октобру 2015. године - на 56. рођендан - први пут проглашен за председника, деловао је као тип особе која је Танзанији потребна - способан председник ког није могуће поткупити.

Сматрало се да би његова усмереност на постизање резултата могла да буде примењива и у другим афричким државама, које често имају проблем са начинима владања.

Већ првог дана председничког мандата Магуфули је послао оштру поруку да неће толерисати одсуство у државној служби, што је била хронична појава.

Посетио је Министарство финансија и распитивао се о томе где су запослени који нису у својим канцеларијама.

Такође, направио је чистку плата из државне касе хиљадама такозваних „радника духова", односно непостојећих запослених, а и јавно је отпустио званичнике за које се сматрало или да су корумпирани или да не раде посао довољно добро.

Понекад је чак то радио уживо у телевизијском програму.

Први пут после 54 године је отказао прославу Дана независности и тиме затворио славину за издатке које је сматрао расипничким.

Уместо прославе, наредио је јавно чишћење отпада, када је и сам засукао рукаве и скупљао отпатке око зграде Председништва.

Током прве године Магуфулијевог председничког мандата, такав приступ му је донео бројне похвале, услед чега је на Твитеру настао хештег #штабиМагуфулиурадио.

Док се неким постовима исмевала строга политика коју је председник водио - на пример:

„Управо сам хтео да купим рерну и онда сам се запитао #штабиМагуфулиурадио", са фотографијом шерпе која је постављена изнад свећа - било је и оних који су на тај начин позивали да и други афрички лидери да опонашају његов начин владања.

Држећи говор на Универзитету у Дар Ес Саламу 2017. године, професор из Кеније је чак тражио „магуфулизацију" Африке.

Међутим, од самог почетка је такође било јасно да његова владавина има и мрачнију страну и да ће одређени његови потези полако смањивати демократски простор у Танзанији.

Реп песма која се обистинила

У јануару 2016. године, тек два месеца по почекту Магуфулијевог мандата, његова администрација објавила је да државна телевизија више неће уживо преносити седнице парламента, као меру смањења трошкова.

Опозиција је то доживела као цензуру, јер је то био један од малобројних начина на које је могла да позове власт на одговорност.

Планирала је демонстрације против укидања преноса, а власт је на то одговорила забраном свих протеста.

Други пример такве цензуре била је Магуфулијева реакција на песму популарног танзанијског репера Неј Ва Митега из 2017. године - истог дана када је песма објављена музичар се нашао у притвору.

„Да ли слобода изражавања још постоји у овој земљи", реповао је уметник оштрог гласа, чије право име је Емануел Елибарики.

„Шта ако проговорим, а после се нађем у Централној [полицијској станици]?

„Постоје ли вође које доносе глупе одлуке? Постоје!

„Има ли људи којима недостаје [бивши председник] Џакаја Киквете? Има!"

Оптужен је за увреду председника и блаћење власти. Страх о коме је певао, обистинио се - био је задржан у Централној полицијској станици у Дар Ес Саламу, на коју се односио стих његове песме.

Иако је председник Магуфули наредио да Неј Ва Митего буде пуштен само дан касније, препоручио је да песма треба да се преправи тако да укључује стихове и о другим проблемима у друштву, као што су пореске преваре.

Магуфулијева администрација наставила је да уводи мешавину храбрих и необичних одлука, доносећи нове законе са намером да се повећају приходи од мултинационалних рударских компанија.

На пример, компанија Акејша мајнинг - ћерка-компанија канадског Берик голда - добила је 2017. порески налог за плаћање невероватних 190 милијарди долара, због намета на приходе за које је држава тврдила да их ова фирма дугује, иако је она порицала да је направила било какав прекршај.

Као део поравнања Берик голд је напослетку прихватио да плати 300 милиона долара, пошто је откупио Акејша мајнинг.

Образована је нова компанија, Твига минералс, као заједнички подухват са танзанијском владом, у којој је држава власник 16% удела.

Берик голд и танзанијске власти су се такође договориле да деле неодређене будуће финансијске приходе од рудника, са уделима у деоби од по 50%.

Контроверзних мера је било и касније - на пример, спорна наредба да танзанијске ученице које затрудне не смеју да се врате у школу чак ни након порођаја.

Затим је 2018. године донет закон по ком се кажњава свако ко доведе у питање званичну статистику, чиме је држава постала једини управник и надзорник свих података.

Светска банка је ове промене описала као „дубоко забрињавајуће".

Покретање саобраћаја у Танзанији

Међутим, критичари се слажу да је Магуфули допринео развоју Танзаније током протеклих година, пре свега инвестицијама у неколико великих инфраструктурних пројеката.

Ту спадају прављење железничке пруге ради повезивања земље са суседним државама у региону, проширење главних ауто-путева, као и изградња аутобуског система за брзи превоз, у оквиру привредног средишта Дар Ес Салама.

Такође је повећао производњу електричне енергије на мрежи, услед чега се смањила потреба за штедњом струје.

Оживео је и националну авио-компанију, Ер Танзанија, којом управља држава.

Ова компанија, измучена годинама дуговања и лошег управљања, практично је била угашена када је Магуфули постао председник, са само једним авионом у флоти.

Председник је именовао нове чланове одбора и новог извршног руководиоца компаније, која је затим купила шест нових авиона, а и укључила друге који су били на одржавању.

Вођа ове источноафричке државе увео је и бесплатно образовање у јавним школама за све Танзанијце, закључно са четвртом годином средње школе.

„Информациони мрак" у вези са корона вирусом

Последњих месеци, међутим, Магуфулијево поступање у вези са пандемијом корона вируса донело је додатну међународну пажњу његовом начину управљања.

Након првог случаја 16. марта, једино су школе и образовне установе одмах затворене.

Било је потребно око месец дана да се уведу друга ограничења, као што је укидање спортских догађаја и затварање граница.

Аутобусима и другим врстама јавног превоза превозило се мање путника и био је ограничен број људи у кафанама и ресторанима.

Али Матшидисо Моети, директорка Светске здравствене организације за Африку, оптужила је Танзанију да је превише спора у заустављању ширења вируса.

„Приметили смо да је у Танзанији било потребно неко време да се уведе физичко дистанцирање, укључујући и забрану масовних окупљања.

Сматрамо да су то вероватни фактори који су довели до убрзаног повећања броја случајева у тој земљи", изјавила је Моети у априлу.

Пијаце и друга радна места остала су отворена, као и верски храмови.

„Прошли смо кроз разне вирусне болести, укључујући ХИВ и богиње. Наша економија мора да буде на првом месту. Не сме да се успава... Живот мора да иде даље", изјавио је Магуфули.

„У годинама које су пред нама, људи ће овде ће долазити из [других] афричких земаља да купују храну... Те земље ће испаштати због тога што су угасиле сопствену привреду."

Почетком јуна, Магуфули је прогласио да се Танзанија „ослободила корона вируса", а Министарство здравља је такође објавило затварање центара за лечење корона вируса и изолацију оболелих, који су били отворени широм земље.

Имајући у виду да је Танзанија у мају престала да објављује бројеве случајева корона вируса, тешко је проверити колико је приступ те земље био успешан.

Било је 509 случајева заразе када је 29. априла објављен последњи резултат.

„Земља функционише у информационом мраку", недавно је прокоментарисао танзанијски аналитичар Ејдан Ејакузе.

Чини се да болнице широм државе нормално функционишу, иако независни медији и невладине организације, због ограниченог приступа, нису били у могућности да то и сами провере.

Лекари су у јулу изјавили за ББЦ да болнице нису претрпане и надвладане ситуацијом.

„Знам шта значи бити сиромашан"

Магуфулију је било важно да се бори против вируса на сопствени начин и да не потпадне под утицај поступака других регионалних и међународних лидера.

А у владању се угледа на првог председника Танзаније, Мвалимуа Џулијуса Њеререа, који је увек био непопустљиво независан.

„Отац наше нације није неко коме је могло да се наређује и да му се говори шта да ради.

Они који смишљају таква правила [затварање државе] навикли су да издају директиве какве је отац наше нације одбијао".

Ова Магуфулијева изјава односила се на Њеререову навику да одбија савете западних земаља у које, као верни социјалиста, није имао поверења.

Магуфули је одрастао током Њеререове владавине, у селу у округу Чато на северозападу земље, уз обалу Викторијиног језера.

Каже да је његово скромно порекло инспирисало његову жељу да ради за танзанијску јавност.

„Наша кућа била је колиба од сена и сламе, а ја сам, као и многи други дечаци, добио задатак да чувам стоку, као и да продајем млеко и рибу, да бих издржавао породицу", рекао је 2015. године, током изборне кампање.

„Знам шта значи бити сиромашан. Борићу се да повећам благостање људи", додао је.

По завршетку школовања, годину дана је радио као наставник математике и хемије у средњој школи, пре него што се вратио даљем образовању.

Неколико година је радио као индустријски хемичар, а затим је 1995. године поднео оставку, да би се кандидовао за члана парламента у свом округу Чато.

Пошто је у томе успео, брзо је напредовао до именовања за заменика министра за јавне радове.

Министарка истог министарства, Мама Ана Абдала, каже да је убрзо постао очигледан његов приступ „без глупирања", који је усредсређен на ефикасност и резултате.

Током прве године на том радном месту, успео је да изврши притисак да се заврши изградња пута која је дуго била одлагана.

„Он је особа за коју делује да жели да остави траг и баштину... То му је у карактеру, он жели да осигура да се ствари ураде ваљано", каже она.

Магуфули је већ 2015. године хтео да се кандидује за председника.

Сматра се да је једногласно одређен за кандидата странке Чама Ча Мапиндузи, која је тада била на власти већ 54 године.

Аналитичари тврде да то што њије имао политичку подлогу и базу сигурних гласача није било доживљено као препрека, већ као предност, јер за разлику од неких његових савременика, његово име није било повезивано са корупцијом.

Председнички избори 2015. године били су најнеизвеснији у историји Танзаније, али је Магуфули успео да победи, освојивши 58 одсто гласова.

Добијали су претње јер су јавно говорили

Док се у Танзанији приближавају нови председнички избори, позиви другим вођама у региону да опонашају Магуфулијев стил власти одавно су ишчилели.

Суочио се са критикама политичких противника, грађанског друштва и земаља Запада, које тврде да врши репресију над опозицијом, ограничава слободу медија и уцењује и изнуђује стране компаније.

Међутим, мало је вероватно да су Магуфулију сметале такве осуде, као председнику који је себе често приказивао као непоколебљивог афричког националисту и преданог католика, који бије битке против страних сила чији је циљ да искористе земљу.

Веома мали број људи у Танзанији му се супротставио, а за неке међу онима који јесу, последице су биле тешке.

Председникови укази често су коначни, каже Зито Кабве, један од вођа опозиције, који је од 2016. ухапшен барем десетак пута.

„Држава жели да ћутимо, прете нам. Најбоље оружје којим располажемо је да будемо још гласнији и радикалнији", изјавио је Кабве у јулу за агенцију АП.

Главни кандидат опозиције на предстојећим изборима је Тунду Лису из странке Чадема, који је преживео атентат 2017, после чега му је било потребно скоро три године лечења и опорављања, у болници у иностранству.

Нико није осуђен због неуспелог атентата, а о полицијској истрази нема нових информација.

Изборна комисија је почетком године на седам дана забранила Лисуу да води кампању, због наводних етичких прекршаја у вези са коментарима које је изнео против председника.

Док је Магуфули с једне стране бранио и обуздавао оспоравање свог ауторитета, с друге стране је био вољан да разговара непосредно са грађанима и да чује шта они мисле.

Крајем јула одлучио је да се са једне државне сахране врати аутомобилом, уместо авионом, како би успут могао да се зауставља и да саслуша бриге присутних посматрача.

Зауставио се у Мкуранги и саслушао проблеме локалних становника - проблеме одузете земље, брачне проблеме, проблеме одузимања наслеђа женама, проблем школе у којој нема клупа.

Председник је настојао да пронађе решења, укључујући и прикупљањем новца на лицу места.

Један странац који је у Танзанији радио у мултинационалној телекомуникационој компанији каже да му се чини да неки грађани Танзаније искрено воле председника који је делотворан и остварује циљеве.

Формално такмичење за председничко место у суштини је завршено убедљивом победом Магуфулија, који је према званичним резултатима освојио 84 одсто гласова.

Упркос приговорима опозиције да су избори намештени, што државни званичници негирају, закони Танзаније не дозвољавају да се резултати председничких избора оспоравају након што изборна комисија прогласи победника.

Такође, опозицији је забрањено одржавање протеста у јавности, а њихове вође су ухапшене.

Председник је обећао да ће наставити са развојем државе.

„Сада када су избори завршени, време је да се ради", рекао је Магуфули после проглашења његове победе.

Међутим, ако се начин владања не промени после његове смрти, неки активисти опозиције, независни новинари и критичари, страховаће за своју судбину.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]