Климатске промене у Африци: „Нестаће неки локалитети светске културне баштине, нико за њих неће сазнати"

Од слика на стенама по јужном ободу Африке до пирамида у долини реке Нил, раније цивилизације оставиле су траг свуда по Африци.

Међутим, екстремне временске прилике, подизање нивоа мора и други изазови повезани са глобалним загревањем прете да униште непроцењива културна блага која се сматрају светском баштином, упозорава нова студија.

У студији објављеној у часопису Азанија, истраживачи из Велике Британије, Кеније и САД-а кажу да „без значајније интервенције, неки од најважнијих примера културне баштине у Африци биће изгубљени због непосредног и посредног утицаја климатских промена у наредним деценијама".

У Африци се налази чак 145 локалитета светске културне баштине који су на листи Унеска, а научници су указали на оне који су најугроженији.

Ево како климатске промене утичу на неке од најпознатијих локалитета.

Ал Багравија, Судан

Упозорење стиже у тренутку када археолози покушавају да спрече да вода из реке Нил стигне до локалитета светске баштине Уједињених нација Ал Багравија, у Судану.

Иако се Нил излива сваке године, становници кажу да су ове године поплаве биле веће и истичу да је у њима страдало стотинак људи, док је око 500.000 расељено.

Неки научници за то криве климатске промене и агресивну урбанизацију на обали реке.

У некада краљевском граду са два миленијума старим мероитским царством, налази се на стотине археолошких реликвија.

Сабрата, Либија

У Либији, пет локалитета светске културне баштине сматра се угроженим због штете која им је причињена у ратним сукобима.

Међу њима је древни феничански град Сабрата, који је некада играо кључну улогу у трговини између копненог дела Африке и Медитерана.

Сабрата је била део краткотрајног нумидијског краљевства Масинисе, пре него што је припојена Римском царству и поново изграђена у 2. и 3. веку нове ере.

Данас је Сабрата критично погођена обалском ерозијом, растом нивоа мора, слегањем тла и олујним налетима.

Суакин, суданска обала Црвеног мора

На острву Суакин, на северозападу Судана, некада се налазила веома важна лука на Црвеном мору.

Прича овог града започела је пре 3.000 година, кад су египатски фараони претворили стратешки лоцирану луку у главну саобраћајницу за трговину и истраживања.

Током историје, Суакин је постао чвориште за муслиманске ходочаснике на путу до Меке и одиграо важну улогу у трговини робљем на Црвеном мору.

У Средњем веку је био део Отоманског царства.

Међутим, велики део острва деценијама пропада, откако је Лука Судан изгубила на важности. Данас се тамо и даље могу наћи предивне куће и џамије, наводи Унеско.

Професорка Џоан Кларк са Универзитета Источне Англије у Великој Британији тренутно ради на истраживању које треба да утврди колико брзо пораст нивоа мора и ерозија обале негативно утиче на локалитет.

„Оно што знамо је да ће обала Црвеног мора бити погођена у наредним деценијама, што значи да ће и оно што преживи данас, без потенцијалне интервенције, бити изгубљено."

Судан и Турска су 2018. године потписали 99-годишњи уговор за реконструкцију Суакина за потребе туризма, али критичари Турске сумњају да се иза тога крију њене војне амбиције.

Ламу Олд Таун, Кенија

Ламу Олд Таун је, према подацима Унеска, најстарије и најбоље очувано свахили насеље у Источној Африци.

За разлику од других напуштених насеља дуж источноафричке обале, Ламу је непрекидно насељен већ више од 700 година.

Задржао је друштвени и културолошки интегритет и постао значајан центар студија исламских и свахили култура, додају из УН-а.

Међутим, Ламу је „тешко погодило повлачење линије обале", што значи да је изгубио природну заштиту коју су некада пружали песак и вегетација.

„То делом има везе са изградњом луке Ламу, што уништава шуме мангрова који штите острво од поплава", каже професорка Кларк.

„Због тога већи део онога што бисмо назвали културном баштином заправо служи као штит за преосталу културну баштину. Како уништавамо једну културну баштину, исто тако остављамо другу незаштићеном."

Обалски локалитети, острво Коморос

Унија Комороса, вулкански архипелаг на источноафричкој обали у Мозамбичком каналу, има неколико добро очуваних локалитета, попут медине и палате из 13. века.

Али је због подизања нивоа мора Коморос једно од „најугроженијих" места у Африци, каже професорка Кларк.

Радови су већ отпочели на области Историјских султаната Комороса, који укључују медину у селу Домони из 12. века, на острву Анжуан.

У случају врло могућег сценарија умерене до високе емисије угљеника, „значајни делови афричке обалске зоне биће потопљени до 2100. године", истиче се у новој студији.

„Пре 2050. године, Гвинеја, Гамбија, Нигерија, Того, Бенин, Конго, Тунис, Танзанија (укључујући Занзибар) и Коморос, биће значајно угрожени ерозијом обале и подизањем нивоа мора."

Обалске тврђаве и дворци, Гана

Обала Гане прошарана је утврђеним трговинским центрима, основаним између 1482. и 1786. године, које се протежу 500 километара између Кете и Бејина.

Дворце и тврђаве изградили су и насељавали трговци из Португала, Шпаније, Данске, Шведске, Холандије, Немачке и Велике Британије.

Инфраструктура је играла велику улогу у трговини златом и, касније, у успону и паду трговине робљем између Африке и Америке.

Међутим, тврђаве су смештене у густо насељеној области високо угроженој од утицаја климатских појава као што су олујни налети и климатских промена попут подизања нивоа мор.

Професорка Кларк каже да поједини примери те архитектуре, као што је Форт Принзенстајн, у Кети, „еродирају у море".

„Имамо слике из седамдесетих и имамо садашње, које показују да је тврђава, такорећи, потпуно нестала", каже она за ББЦ.

Уметност на стенама у Твифелфонтејну, у Намибији

Климатске промене могу да повећају влажност у релативно сувим пределима и створе добре услове за ширење гљивица и микроба који насељавају стене.

Управо то се дешава на локалитетима као што је Твифелфонтејн, у регији Кунене у Намибији, и древном граду Мапунгубве, археолошком налазишту из Гвозденог доба на граници између Јужне Африке, Зимбабвеа и Боцване.

Мапунгубве је познат по сложеним грађевинама од камена насталим у Средњем веку.

Твифелфонтејн је једно од места са највећим бројем петроглифа (дубореза у стенама) у Африци.

Унеско их је описао као „исцрпни и висококвалитетни пример ритуалних пракси заједница ловаца-сакупљача у овом делу јужне Африке у последњих 2.000 година."

Стари градови Ђенеа, Мали

Око 2.000 кућа од блата у Ђенеу једни су од најлегендарнијих призора у Малију. Насељен од 250 године пре нове ере, Ђене је био пијачни град и важна веза у транссахарској трговини златом.

У 15. и 16. веку, био је то један од центара за ширење Ислама.

Али климатске промене утицале су на доступност висококвалитетног блата које су користили првобитни становници ових грађевина.

Мештани, који су доживели пад прихода због лошег рода летине, морају да се ослоне на јефтиније материјале, „што радикално мења изглед града", пише у студији.

„Климатске промене имају способност, као што смо навели у нашој студији, да умноже претње. Оне врше посредне утицаје који могу да буду много погубнији од непосредних", каже професорка Кларк.

„Ђенеа је заиста компликсан пример, који показује како климатске промене могу да се одразе на постојеће друштвено-економске рањивости у једној локалној заједници."

Погледајте видео: Улога углјен-диоксида у климатским променама

„Невероватно дивни предели"

И тако, суштина претње по афричко наслеђе није толико у самим климатским променама, колико у немогућностима земаља да ублаже њихов утицај.

Постоје земље као што је Египат, који се налази у низијској области, „под озбиљном претњом од поплава у наредним деценијама", а који је опет добро опремљен да се избори са неким од тих изазова.

С друге стране, сиромашније или ратом захваћене земље као што је Сомалија, не могу да предложе своје локалитете ни на списак светске културне баштине, а камоли да их заштите.

Осам афричких земаља нема ниједан локалитет на листи Унеска, каже професорка Кларк, упркос томе што се тамо очигледно налазе области које би могле да одговарају том опису.

„Археолошки гледано, ми знамо да на северном крају Сомалије постоје неки од невероватно предивних предела", каже она.

Њено истраживање жели да скрене пажњу управо на те локалитете, који су мало познати у свету, јер страхује да ће „нестати, а да нико за њих неће ни сазнати."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]