Климатске промене и ЦОП26: Шта је овај самит, зашто је важан и шта очекивати од њега

Ове године се ЦОП26 одржава у Шкотској и очекивања од овог догађаја веома су висока.

Али шта је он тачно, ко ће ићи на њега и колики су улози? Овде можете прочитати све што желите да знате о последњој рунди преговора о климатским променама.

Шта је ЦОП26?

ЦОП - скраћеница за „Конференција страна" - годишњи је самит који окупља 197 земаља да би расправљале о климатским променама и како земље - и сви ми - планирају да се изборе са њима.

Она је саставни део Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама - међународног уговора који је потписала скоро свака земља и територија на свету са циљем да се смањи утицај људске активности на климу.

ЦОП26 ће бити 26. такво окупљање откако је уговор ступио на снагу 21. марта 1994. године.

Ове године ће се одржати у другом највећем граду Шкотске, Глазгову, између 1. и 12. новембра.

Колико је важан ЦОП26?

Веома.

ЦОП26 ће бити први самит на ком ће се преиспитати шта је до сада постигнуто - или није постигнуто - од потписивања Париског договора о климатским променама 2015. године.

Овај договор, познат још и као Париски споразум, практично је план човечанства за избегавање климатске катастрофе.

Он признаје да ако загревање настави да расте више од 1,5 степени Целзијуса изнад температура која смо имали у пред-индустријска времена, многе од промена на планети биће неповратне.

Као и у случају сваког другог плана, морате га се придржавати да би функционисао, а ту наступају ЦОП-ови.

Замислите их као тимске активности, на којима се сви окупљају да би расправљали о тактици и старали се да свако обавља свој задатак.

И тако су на ЦОП21 у Паризу зацртани кључни циљеви за све нас како би се избегле катастрофалне климатске промене.

Сви потписници обавезали су се на следеће тачке:

Договорено је и да сваких пет година дође до преиспитивања оствареног напретка.

Прво је требало да се деси 2020. године на ЦОП26, али је због пандемије морало да буде одложено за 2021. годину.

Какву разлику је начинила пандемија?

Пандемија је убацила огроман клип у точкове ове иницијативе - и не само зато што је одложила сам самит за годину дана.

Али гледано са светлије стране, Ковид нам је силом прилика пружио до сада невиђену шансу да преиспитамо економски опоравак у периоду после избијања пандемије.

Да ли заиста морамо да летимо толико често?

Да ли рад на даљину може да помогне да се смање емисије из саобраћајних гужви?

Да ли се будућност крије у де-урбанизацији? И тако даље.

Председник Џо Бајден (који је укинуо одлуку свог претходника да се повуче из Париског споразума) већ је дао главни приоритет политици у вези са климатским променама у оквиру свог плана за опоравак америчке привреде од корона вируса.

А кад се буду окупили на ЦОП26, и од других светских доносилаца одлука очекује се да поставе нове дугорочне циљеве за борбу против климатских промена - циљеве од којих се очекује да буду амбициозни и храбри.

Шта ЦОП26 жели да постигне?

Много тога.

Као прво, остало је много нерешених питања са претходног самита - ЦОП25 у Мадриду.

Вероватно се сећате шведске активисткиње Грете Турнберг која је тада одржала страствени говор, упозоривши светске лидера на опасности неделања у вези са климом и игнорисања научних доказа.

Али чак ни то није помогло да земље постигну споразум по изузетно опречним питањима.

На пример, сиромашније земље су међу првима које ће осетити директне последице климатских промена.

Стога је, пред почетак ЦОП26, више од 100 земаља у развоју изнело захтеве:

Е, сад замислите да сте једна од богатијих земаља.

Заједнички, оне су обећале 100 милијарде долара годишње до 2020. године за испуњење тих захтева.

Али сада је 2021, а они су до сада сакупили свега 79 милијарди долара, а огромна већина тих фондова су позајмице (које морају да се врате), уместо грантови (који не морају).

Ова тема - позната као климатске финансије - биће једна од највећих на предстојећем самиту.

Друга тачка раздора највероватније ће бити око тога који је најбољи начин да се води систем угљеничких тржишта и угљенички кредити.

То је механизам који омогућује загађивачима да плате емисије и за оне се зеленијим привредама да продају „угљеничке кредите".

Звучи поштено, зар не?

Али замислите ако богате земље само плаћају „дозволу да загађују" уместо да доводе до правих промена?

И ко одлучује о томе колико земља треба да плати за емисије које настану крчењем шума, на пример?

Чак и ако самит у Глазгову успе да доведе до пристанка на све што је горе наведено, да бисмо били сигурни да се сви заиста слажемо око тога потребни су нам „заједнички рокови" за све зелене циљеве које смо сами зацртали.

Помислили бисте да је то нешто што лако може да се оствари.

Нажалост, није тако.

Дакле, ЦОП 26 ће представљати високу планину уз коју се треба успети, чак и пре него што почне да се бави потпуно новим тачкама дневног реда.

Главни приоритет биће обавезивање земаља на нула нето емисија до половине века, са агресивнијим, бржим укидањем употребе угљеника до 2030. године.

Дискутоваће се и о такозваним природним решењима.

То значи коришћење саме природе за решавање неких од проблема насталих од климатских промена - као што је апсорпција угљеника или засађивање грмља и дрвећа као заштите против екстремних временских прилика као што су поплаве и пешчане олује.

Очекује се да ће се покренути и велики број циљаних иницијатива како би се решили конкретни проблеми као што су елиминисање употребе угља и очување екосистема.

Грета највероватније неће посетити овогодишњи самит, али прича се да Папа размишља о специјалном гостовању.

У сваком случају, биће шта да се види. Не мењајте канал.

Погледајте видео: Пивом у борбу против климатских промена

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]