Еволуција, животиње и климатске промене: Прилагодљиве шимпанзе умеју да се боре са климатским променама

Шимпанзе у променљивим стаништима развиле су се тако да се понашају флексибилније - што би могло да им помогне да преживе климатске промене.

Један од разлога зашто су људи толико отпорни јесте наша способност да коригујемо понашање у складу са променљивошћу ситуације. Не тако давно многи од нас су се грлили кад год би се срели.

Усред пандемије, у којој блиски контакт између људи може да потпомогне ширење смртоносног вируса, ми сад стојимо на два метра раздаљине једни од других (често се осећајући нелагодно).

То је само један пример наше способности да се прилагодимо променама у нашем окружењу које би иначе могле бити штетне. Ова способност да изађемо на крај с изазовима и реагујемо флексибилно одредила је нашу еволуцију.

У прошлости, радикално променљива клима довела је током времена до раста и смањивања шума, а наши рани људски преци морали су да изађу на крај са променама количине и типа хране и склоништа који су били доступни.

Како су се шуме постепено смањивале пре пар милион година, замењивала су их отворена станишта са мање дрвећа - мозаици од савана и шумских области.

Рани људи били су способни да се прилагоде овим променама, омогућивши нам да се ширимо на нова, мање позната станишта.

Иронично, али људи данас доводе до најекстремнијих климатских промена које је планета икад видела.

Многе животиње можда не могу да се прилагоде, али врсте које у томе успеју ослониће се на способност промене понашања да би се прилагодиле сезонским променама времена и доступности хране.

Шимпанзе, наши еволутивни рођаци, распоређене су широм Африке и заузимају пределе који варирају од врелих и сувих до хладних и влажних.

Неке популације су умешни корисници алата, док их друге скоро уопште не користе.

Неке популације се углавном плаше воде, док се друге купају у језерима током топлотних таласа.

Слично као што људи користе штапиће за једење, док неки други користе виљушке или једу рукама, шимпанзе које живе на сличним стаништима приступају задацима, као што је пецање термита, на различите начине.

Оне су способне за изузетну бихевиоралну разноликост и ми мислимо да је то могло да им омогући да се настане у суровијим и сувљим стаништима, и у животним срединама које се радикално мењају током годишњих доба, слично нашим раним људским прецима.

Како се њихово савремено окружење убрзано мења са глобалним загревањем, њихова прошлост могла би да буде њихова најбоља одбрана у неизвесној будућности.

Као део тима предвођеног Еми Калан са Института за еволуциону антропологију Макс Планк у Немачкој, сакупили смо податке из 144 заједнице дивљих шимпанза.

Оне су варирале од оних који живе у највлажнијим тропским шумама централног Конга до неких других које су живеле у неким од најсувљих окружења у којима шимпанзе уопште могу да се нађу, на граници пустиње Сахел у Сенегалу.

Желели смо да сазнамо зашто неке од ових популација имају разноврстан репертоар понашања, са више типова употребе алата и локалних обичаја, као што су пецање алги штаповима или копање, а нека друге нису.

Проучили смо три могућности да бисмо објаснили ову варијацију: савремене разлике у температури и обрасцима падавина, да ли су групе шимпанзи живеле у шумским стаништима или саванама и њихову удаљеност од „шумских склоништа" - области које су опстале милионима година, чак и ако је клима у међувремену флуктуирала.

У Сенегалу, на пример, шимпанзе живе на температурама које достижу 40 степени Целзијуса и користе пећине и купају се у подземним језерима

Испоставило се да су све три важне.

Шимпанзе које живе у стаништима са променом годишњих доба - са великим температурним променама током године или падавинама ограниченим на одређене месеце - и са мање дрвећа, биле су склоније да искажу одређени тип понашања које њихове комшије нису.

Исказивале су и више типова понашања од шимпанза које живе у сезонски стабилним окружењима, са сличним температурама и временским условима током читаве године. Што су даље шимпанзе живеле од историјских шумских склоништа, бројнији су били различити типови понашања које су оне исказивале.

Научници већ неко време знају да су врсте које живе у окружењима која се драматично мењају од годишњег доба до годишњег доба склоније да буду изузетно адаптиране на властите конкретне области живота.

Шимпанзе које живе у релативно отвореним стаништима, као што су саване и пашњаци, где су велике промене температура и вегетације од сезоне до сезоне, исказују локалне обрасце у понашању који им помажу да изађу на крај са тим екстремним условима.

У Сенегалу, на пример, шимпанзе живе на температурама које достижу 40 степени Целзијуса и користе пећине и купају се у подземним језерима. На другим местима у Сенегалу и у Уганди, шимпанзе копају бунаре у речним коритима да би дошле до пијаће воде.

Ови типови понашања имају смисла у светлу изазова са којима се ове шимпанзе суочавају у савани. Другим речима, шимпанзе се у различитим станишта различито понашају.

Како су се милионима година шуме постепено смањивале, мозаици савана и шумских области представљали су нове изазове за људске потомке. Исплатило се бити бихевиорално флексибилан.

Вило је мање дрвећа међу које је могло да се побегне од грабљиваца како је вегетација нестајала, чешће су били изложени високим температурама а вода је обично испаравала на дуже временске периоде током године.

И док су шимпанзе и људи из овог периода изашли као различите врсте, велика је вероватноћа да су реаговали на ове изазове на сличне начине - усвајајући нове типове понашања како би лакше изашли на крај са њима и опстали.

Будући да последице климатских промена утичу на све животињске врсте данас, флексибилно понашање код шимпанза могло би да буде нужније него икад пре.

Глобално загревање прети све непредвидљивијим временским обрасцима широм света.

У Источној Африци поготово, суше и поплаве су у порасту.

Ова непредвидљивост у сезонским временским приликама представљаће изазов за све животиње, али нарочито за оне којима је мање познат живот у променљивим окружењима.

Како ће шимпанзе реаговати и њихов будући успех као врсте можда ће зависити од тога како су се прилагођавале у прошлости.

Погледајте и видео о томе како је Дарвин дошао до чувене теорије еволуције:

Александар Пил је предавач из антропологије на Универзитетском колеџу у Лондону

Ерин Џ. Веслинг је постдокторска сарадница из екологије примата на Харвардском универзитету

Фиона Стјуарт је гостујућа предавачица из приматологије на ливерпулском Универзитету Џон Мурс

Овај чланак првобитно се појавио у Конверзацији, а поново је објављен је под лиценцом Creative Commons.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]