Поплаве, врућине и климатске промене: Наука није успела да предвиди временске непогоде
Аутор фотографије, EPA
- Аутор, Роџер Харабин
- Функција, ББЦ аналитичар за животну средину
Климатолози су признали да нису успели да предвиде интензитет поплава у западном делу Европе и тропске врућине у Северној Америци.
Деценијама су тачно упозоравали да ће клима која се брзо загрева донети још обилније кише и веће топлотне таласе.
Али кажу да њихови рачунари нису довољно моћни да би тачно предвидели озбиљност тих крајности.
Траже од да влада да улажу већа средства на заједнички климатски супер-рачунар.
Рачунари су од кључне важности за временску прогнозу и климатске промене, а рачунарство ће бити основа нове климатске науке „Библије", коју ће поднети Међувладин панел за климатске промене (ИПЦЦ) следећег месеца.
Али бивша главна научница Метеоролошке службе, професорка Џулија Слинго каже за ББЦ Нуз: „Требало би да будемо узнемирени јер ИПЦЦ модели једноставно нису довољно добри.
„(Потребан нам је) међународни центар за прецизнија израчунавања климатских модела који обухватају физичку силу која изазива екстреме.
„Ако то не учинимо, наставићемо да потцењујемо учесталост екстрема и њихову све већу непредвидљивост."
Рекла је да би трошкови рачунара, који би износили стотине милиона фунти, били безначајни у поређењу са трошковима санирања последица екстремних догађаја за које друштво није спремно.
Она и други научници сагласни се да климатске промене захтевају хитно делање.
Али професор са Оксфорда Тим Палмер рекао ми је: „Немогуће је рећи у каквом смо степену хитности јер немамо алате да одговоримо на питање.
„Потребна нам је посвећеност и визија величине ЦЕРН-а (највећег европског центра за истраживање физике) ако желимо да градимо климатске моделе који могу тачно да симулирају крајности попут таласа великих врућина у Канади".
Аутор фотографије, Copernicus/Sentinel-2/Sentinel Hub/Pierre Markuse
Најважније је да истраживачи да процене да ли ће се места попут Северне Америке или Немачке суочити са екстремима попут топлотних удара и поплава сваких 20 година, 10 година, пет година - или можда чак сваке године.
Овај ниво тачности предвиђања тренутно није могућ.
Неки научници тврде да је узалудно чекати да ИПЦЦ каже колико ће климатске промене заиста бити лоше.
То је делимично и због тога што ће „Библија" панела, која би на једном месту требало да прикупи збир знања о климатским променама, заправо већ застарети када буде објављена, јер су рокови за преглед извештаја затворени пре екстремних временских дешавања у Немачкој, Белгији и Америци.
Професор Бил Мегвајер, на пример, из Ју-Си-Ела (UCL), рекао ми је: „Очигледно убрзање промена наше стабилне климе једноставно потврђује да смо - кад је реч о климатским ванредним ситуацијама - у дубоком, дубоком с ***!".
„Многи научници који се баве климом би се сагласили, бар приватно, ако не јавно".
Критикује начин рада ИПЦЦ-а јер су, како наводи, његови извештаји и конзервативни и потребан је консезус за усвајање.
„Мноштво рецензираних радова који нису обрађени у документацији ИПЦЦ-а садрже далеко песимистичније сценарије.
„Нема разлога зашто би консензусно становиште требало да буде исправно, а ми морамо да се припремимо за најгоре, чак иако се и даље надамо најбољем", каже Мегвајер.
Аутор фотографије, EPA
Професору са Кембриџа Мајку Халму не допада се такав тон.
Рекао ми је: „Познато је да ИПЦЦ ради спорије него временске прилике - и то са добрим разлогом.
„Науци је потребно време да сазри и да се несигурности правилно контекстуализују.
„Мислим да је опасно ако људи почну да подривају извештаје ИПЦЦ пре него што се уопште објаве", рекао ми је.
„Да, постоје временске крајности и неке од њих - попут врућина и неких јаких урагана - постају све екстремније, али све је то предвидљиво према ИПЦЦ моделима.
„Мислим да је опасно сада ударати на сва звона како је потребно све више и више хитних разговора", рекао је.
У међувремену, бивши главни научник владе Велике Британије, професор Сер Дејвид Кинг, недавно је основао Саветодавну групу за климатске промене како би попунио празнине за које верује да их је оставила ИПЦЦ наука.
Један члан групе, професор Марк Маслин рекао је о ИПЦЦ-у: „Завршни извештај морају да договору и потпишу 193 земље; извештаји су на сваких 6-7 година и због времена које им треба за писање обично су 1-2 године иза литературе.
„Да ли су и даље корисни - да, јер омогужавају повезивање научника и економиста широм света и пружају основне процене шта ће се десити са владама и компанијама.
„Да ли су способни за бављење климом и политичким дешавањима који се брзо развијају - не!".
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
