Климатске промене: Научници су упозоравали на смртоносне температуре за 50 година – али да ли су оне већ стигле

Истраживачи климатских промена одавно упозоравају да ће Земља до 2070. године доживети температуре „на којима скоро неће моћи да се живи".

Али нова студија, објављена у часопису „Сајенс адвансиз", открила је да се ови екстреми већ дешавају.

Опасни услови који комбинују врелину и влагу појављују се широм планете и иако ови феномени трају свега неколико сати, њихова учесталост и јачина се повећавају, кажу аутори.

Они су анализирали податке из сата у сат са 7.877 појединачних метеоролошких станица од 1980. до 2019. године. Резултати су показали да се током периода покривеног студијом фреквентност комбинације екстремне врелине и влаге удвостручила у неким обалским суптропским регионима.

Сваки од тих догађаја доноси комбинацију врелине и влаге која би на дужи временски период постала смртоносна.

Где су се ти феномени одиграли?

Такви феномени изнова су се проналазили у великом делу Индије, Бангладеша и Пакистана, у северозападној Аустралији и дуж обале Црвеног мора и мексичког Калифорнијског залива.

Највиша - и потенцијално смртоносна - очитавања забележена су 14 пута у градовима Дамам у Саудијској Арабији, Доха у Катару и Рас ел Хајми у Уједињеним Арапским Емиратима, који заједно имају два милиона становника.

Делови југоисточне Азије, јужне Кине, суптропске Африке и Кариба такође су били погођени.

Југоисточне Сједињене Државе доживеле су екстремне услове више десетина пута, углавном близу Заливске обале у источном Тексасу, Луизијани, Мисисипију, Алабами и делу Флориде званом Пенхендл. Најгоре су погођени градови Њу Орлеанс и Билокси.

Колика врелина је смртоносна?

Већина званичних метеоролошких станица широм света мери температуру са два термометра.

Први, илити инструмент звани „сува сијалица ", бележи температуру ваздуха - то је бројка коју виђате на вашој временској апликацији или телевизији.

Други, илити термометар звани „влажна сијалица", мери релативну влажност ваздуха. То се ради термометром умотаним у влажну крпу и резултати су обично нижи од обичне температуре ваздуха.

По људе, екстремна комбинација врелине и влаге може да има фаталне последице у свету који се рапидно загрева. Због тога је очитавање на влажном термометру, познато и као „субјективни осећај", од толике важности.

Иако је нормална унутрашња температура наших тела 37 степени Целзијуса, наша кожа обично износи 35 степени. Ова температурна разлика нам омогућава да охладимо наша тела знојењем: вода која се избаци кроз кожу одстрањује вишак телесне топлоте и кад она испари, са собом односи и топлоту.

Иако овај процес функционише добро у пустињама, мање је ефикасан у влажним пределима, где је ваздух већ сувише испуњен влагом да би примио још.

Дакле, уколико се влажност погорша и потера температуре на влажном термометру у нашем окружењу до 35 степени Целзијуса или преко, испаравање зноја се успорава и наша способност да се решимо топлоте рапидно опада.

У најекстремнијим случајевима, оно може скроз да се заустави. У том случају, уколико човек не може да се повуче негде у неку климатизовану просторију, телесно језгро се прегрева преко његовог уске маргине преживљавања и органи почињу да отказују.

Чак и најотпорнији људи умрли би за око шест сати.

Све до сада сматрало се да забележене температуре на влажном термометру на Земљи ретко премашују 31 степен.

Тек су 2015. године, у иранском граду Бандар Махшар, метеоролози видели температуре на влажном термометру које су биле веома близу 35 степени. Температура ваздуха у том тренутку била је 43 степена.

Али, према најновијој студији, највише очитавање на влажном термометру од 35 степена достигнут је у Персијском заливу више од десетак пута током периода покривеног студијом, у трајању од једног до два сата.

„Влажну врелину у Персијском заливу превасходно покреће влажност а не температура, али температуре морају да буде изнадпросечне да би се стекли ти услови", каже водећи аутор Колин Рејмонд, истраживач из Земаљске опсерваторије Ламонт-Дохерти на Универзитету Колумбија.

„Највише вредности о којима говоримо су и даље сувише ретке да бисмо имали јасан тренд, али су се највише догађале после 2000. године."

Како више детаља помаже?

Већина климатских студија у прошлости није успевало да препозна ове екстремне инциденте, тврди ова нова студија, зато што истраживачи обично траже просечну врелину и влагу мерене у великим областима током дугих временских периода.

Колин Рејмонд и његове колеге проучили су податке из сата у сат из свих метеоролошких станица из читавог света, што им је омогућило да се истакну краћи периоди који су утицали на мање области.

„Наша студија се веома добро уклапа у претходне по томе да ће на размерама великих градских области или тако негде, температуре влажног термометра од 35 степени постати уобичајене пре 2100. године", каже Колин.

„Оно што смо ми додали на ту слику јесте да се на кратке временске периоде и у локализованим областима ови екстреми већ дешавају и зато је веома важно имати податке високе резолуције."

Ко је најугроженији?

Већина ових инцидената обично се груписала на обалама дуж затворених мора, залива и мореуза, где моска вода која испарава пружа обиље влаге коју у себе усисава врели ваздух.

Студије показују да ће до 2100. године већи део Индије, Пакистана и Бангладеша доживети температуре блиске граници преживљавања.

Екстремно влажну врелину може да изазове комбинација изузетно високе температуре површине мора и јака континентална врелина.

„Подаци високе резолуције могу нам помоћи да разумемо где су људи највише угрожени и како можемо да их упозоримо кад се ближи један такав феномен", додаје он.

„То исто тако може да помогне да се они боље припреме набављањем климе уређаја, смањењем рада напољу, уз предузете друге дугорочне мере."

У студији се изражава забринутост за људе у сиромашнијим областима које се убрзано загревају, а који неће моћи да се склоне са врелине.

„Многи људи у сиромашним земљама које су најугроженије немају струју, а камоли клима уређаје", каже Радли Хортон, истраживач из Ламонт-Дохертија и коаутор студије.

„Многи људи се тамо издржавају од земљорадње која захтева свакодневни тежак рад напољу. Ове чињенице могле би најугроженије области да начине практично ненастањивим."

Очекује се да ће такви феномени влажних врелина постати много чешћи уколико не дође до смањења емисије угљеника.

Према речима Стивена Шервуда, климатолога са аустралијског Универзитета у Новом Јужном Велсу: „Ова мерења указују на то да су неке области на Земљи много ближе томе да постигну трајну неиздрживу врелину него што се мислило."

„Претходно се веровало да имамо много већу безбедносну маргину."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]