Параолимпијске игре: Од Рима 1960 до Париза 2024 - више од шест деценија Игара које су промениле животе

Церемонија отварања Параолимпијских игара у Паризу 2024 обележила је 64 године од оснивања спортског догађаја за елитне спортисте којима је помогао у стварању правог изазова за људе са инвалидитетом.

Промењен живот

„Мислим да су Параолимпијске игре оствариле велики утицај, оне су спојиле људе из читавог света, који се иначе никад не би спојили", каже бароница Машам од Илтона која се такмичила за Велику Британију на првим Параолимпијским играма у Риму 1960. године.

„Мислим да су оне чиниле огромну разлику."

После трагичног пада са коња 1958. године, после чега је остала везана за инвалидска колица, њу је лечио човек који је помогао у оснивању Параолимпијских игара, доктор Лудвиг Гатман.

„Једном кад се неко нађе у инвалидским колицима, спорт је саставни део његове рехабилитације", каже она.

„То је део живота. То је део његовог система."

Доктор Гатман је основао Стоук Мандевилске игре у Великој Британији (назване по болници у којој је лечио повреде кичме), а које су касније прерасле у Параолимпијске игре.

За бароницу Машам, која је била љубитељка спорта и пре несреће, прилика да се такмичи на првим Параолимпијским играма била је узбудљива могућност.

„Учествовати је било веома добро, то што је међународно такмичење још боље", каже она.

„И допадало ми што сам упознавала људе из читавог света."

Нестала медаља

Њено учешће на Параолимпијским играма у Риму, баш као и на наредним играма у Токију и Тел Авиву, било је веома успешно - освојила је три медаље у пливању и стоном тенису, мада нису све успеле да стигну до куће.

„Ишли смо у ресторан поред фонтане Ди Треви у Риму", каже она.

„Неко је тражио да види моје медаље и показали смо му их, а после тога сам их спустила са стране у моја инвалидска колица и златна медаља је испала."

Локална штампа је сазнала за ову причу и објавила узбудљивију (мада нетачну) верзију догађаја - да ју је она намерно бацила у славну фонтану.

„То нисам урадила, али зато никад нисам добила замену", додаје она.

„То је баш непријатно."

Прелажење граница

Учешће на Параолимпијским играма такође је нешто што је имало огромног утицаја на живот Ен Вафуле Страјк.

„Мени је откривање спорта дало нови смисао живота."

Она је морала да користи инвалидска колица откако је добила полио као дете, али је атлетску стазу открила тек у својим тридесетим.

„Спорт ми је помогао да се поново пронађем - могла сам да будем на атлетској стази, у теретани, и да тренирам раме уз раме са неинвалидима.

„Осећала сам се као њима равна и моје самопоуздање је кренуло да расте."

Ен се такмичила за Кенију на Параолимпијским играма 2004. године у Атини.

„Било је магично, еуфорија и радост који с тим иду, задовољство је било огромно."

Изненађујуће, али упркос дугом и успешном историјату у атлетици, она је била прва атлетичарка у инвалидским колицима из источне Африке која се такмичила на Параолимпијским играма.

„То је била огромна ствар. Док сам одрастала са инвалидитетом, била сам изопштена у свом селу."

„Од изгнанице у заједници до пењања на победничко постоље и махање заставом - е, то вам је моћ спорта."

Ен се такође такмичила на међународној сцени за Велику Британију, где је први пут почела да се бави спортом и где се преселила кад се удала.

Али она је и тамо била разочарана брзином промена за људе са инвалидитетом - добила је одштету после тужбе против британске железничке компаније због одсуства приступа тоалету за особе са инвалидитетом у возовима.

„Незадовољна сам кад развијена земља на предводи свет на прави начин."

Након што је пажњу преусмерила са атлетске стазе, радила је као директорка Британске атлетике и као заговорница равноправности у спорту за Комонвелт, а добила је и орден Реда Британске империје.

„Ја сам прва црна особа у национално финансираном спортском одбору у Великој Британији и то вам реално показује где се друштво налази и да морамо да се покренемо."

Од рата до спорта

Мурликант Петкар је био спортски пионир за једну другу земљу - Индију.

„Освајање прве златне медаље за земљу на Параолимпијским играма био је најсрећнији и најнезаборавнији тренутак у мом животу", каже он.

Мурликант је био тешко рањен у ваздушном нападу током Индијско-пакистанског рата 1965. године, а бављење пливањем извршило је огроман утицај на његов опоравак.

„Ипак, испрва је бити особа са инвалидитетом било изузетно обесхрабрујуће и тужан део мог живота, који сам одлучио да оставим за собом чим сам схватио да је моје место да будем спортиста, за себе самог и за своју земљу."

„Да нисам учествовао на Параолимпијским играма, гушио бих се у властитој тузи због тога што не могу да урадим ништа."

За своје заслуге, које укључују и учествовање на Параолимпијским играма 1968. године, Мурликант је у Индији овенчан наградом Падма Шри - једном од највећих почасти у земљи.

Он сматра да ће много више индијских спортиста остварити успех у Токију.

„Мислим да ће наши актуелни и будући параолимпијци заблистати, освојити још много златних медаља за Индију и створити још повода за понос за све нас."

Спорт чини разлику

Сви параолимпијци се унапред радују играма у Токију, које су одложене за годину дана због ковида."

„Драго ми је да су се наставиле, због уложеног тренинга - надам се да ће проћи веома добро", каже бароница Машам.

Ен је такође осетила олакшање што ће, после толике неизвесности, Параолимпијске игре коначно почети у уторак.

„Веома сам срећна што се игре ипак одржавају. Можете ли да замислите све те спортисте који су тренирали годинама?".

„Размишљате да учествујете, па да заснујете породицу или да промените посао - а све је то онда одложено због пандемије."

Али она мисли да ће спортисти више него дорасти изазову.

„Кад је све стављено на пробу, добра ствар код особа са инвалидитетом је што смо отпорни и радимо то зато што имамо толико препрека које су постављене пред нас."

„Сваки дан се пробудите и ту је неки нови изазов који морате да савладате или превазиђете."

А то, сматра Ен, уме да чини разлику.

„Спорт не руши само баријере - спорт оснажује, спорт мотивише.

„Надам се да ће искористити ове суперзвезде кад се врате кући, да ће ове суперзвезде искористити као катализатор промене."

Погледајте и видео: Фудбалски знаковни језик

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]