Амерички избори: Смртоносни напад на Капитол

Налог Доналда Трампа на Твитеру трајно је суспендован после упада његових присталица у зграду Конгреса, док су демократе спремне да покрену процес опозива председника, због његове улоге у нередима.

Из компаније Твитер су објаснили да је разлог за укидање налога „ризик од даљег подстицања на насиље", а да је одлука донета након „пажљивог разматрања последњих твитова са налога @realDonaldTrump".

За то време, председница Представничког дома америчког Конгреса из редова демократа Ненси Пелоси најављује да ће покренути процес опозива уколико Трамп одмах не поднесе оставку.

Демократе планирају да оптуже председника за „подстицање на побуну".

У нередима на Капитол Хилу у среду увече настрадало је петоро људи, међу којима је и полицајац Брајан Сикник.

Зашто је Трампу укинут налог?

Трампов налог је првобитно закључан на 12 сати у среду, пошто је људе који су упали Конгрес назвао „патриотама".

Стотине његових присталице упале су у зграду, док је у току била седница на којој је требало потврдити победу Џоа Бајдена на председничким изборима. У нередима је страдало четворо цивила и један полицајац.

Твитер је тада упозорио да би Трампов налог могао бити „трајно" суспендован уколико опет прекрши правила ове друштвене мреже.

Када је налог после 12 сати одблокиран, Трамп је написао два твита, која су челници компаније доживели као кап која је прелила чашу.

У првом је написао: „75 милиона сјајних америчких патриота који су гласали за мене и Америку на првом месту, имаће свој глас још дуго у будућности. Нико их неће ниподаштавати, ни на који начин!!!".

Из Твитера кажу да овај твит „указује да председник Трамп није спреман на мирну предају власти".

У другом твиту председник је написао: „За све оне који се питају, нећу бити на инаугурацији 20. јануара".

Челници Твитера су објаснили да су „многе присталице то доживеле као потврду да избори нису били легитимни".

Оба твита представљају „кршење политике о глорификацији насиља", објаснили су из ове компаније.

Када је укинут његов лични налог, Трамп је твитовао са званичног налога председника Америке (@Potus) и најавио „могућност стварање сопствене платформе" и протеста против Твитера, али твитови су обрисани чим су постављени.

Осим Твитера, Гугл је из својих онлајн продавница избацио мрежу Парлер - која је све популарнија међу Трамповим присталицама - због тога што „подстичу на насиље".

Из Фејсбука су у четвртак саопштили да трајно суспендују Трампа, исто је урадила и платформа Твич, као и Снепчет.

Трамп је Твитер често користио како би вређао противнике, навијао за савезнике, отпуштао званичнике, негирао „лажне вести", често користећи велика слова да би нагласио своје ставове.

Шта пише у предлогу за опозив?

Нацрт резолуције о опозиву, у који је ББЦ партнер ЦБС Њуз имао увид, садржи један члан: „подстицање на побуну".

„Доналд Џон Трамп починио је низ кривичних дела и прекршаја свесно подстичући на насиље против власти Сједињених америчких држава", пише у нацрту.

Законодавци оптужују председника да је изјавама охрабривао „незаконита дела у Капитолу".

У нацрту пише да је то био наставак „претходних покушаја да опструира" потврду изборне победе изабраног председника Џоа Бајдена.

„Он је због тога погазио поверење као председник, што је довело до повређивања Американаца", стоји у нацрту.

Председник је током митинга изнова понављао да избори нису били легитимни и износио непоткрепљене тврдње да је „покраден", а потом тражио од присталица да марширају ка Капитолу на дан када је Конгрес требало да потврди Бајденову победу на изборима,

Уколико се са процесом настави, то ће бити други пут да је Конгрес тражио опозив Трампа.

У Децембру 2019, Представнички дом покренуо је исти процес због оптужби да је Трамп злоупотребљавао моћ и опструисао рад Конгреса. Али Сенат га је ослободио обе оптужбе у фебруару 2020.

Ниједан амерички председник није двапута опозиван. Међутим, тешко је да ће Трамп заправо и бити осуђен због широке подршке републиканаца у Сенату.

Да ли ће бити мирне предаје власти?

Амерички председник Доналд Трамп се најпре обавезао да ће „мирно" предати власт, дан након што су његове присталице упале у зграду Конгреса, а потом најавио је да неће присуствовати инаугурацији 20. јануара

„Нећу доћи на инаугурацију", написао је Трамп на Твитеру, иако је уобичајено да одлазећи председник присуствује полагању заклетве новог.

Његови противници најављују да ће можда покренути поступак опозива, о чему би се могло гласати следеће недеље.

Врло је мало вероватно да до опозива дође, али би то могао бити симболички гест.

Амерички устав оставља могућност да потпредседник преузме водећу функцију, ако је председник онемогућен да обавља дужности због менталне или физичке болести, али потпредседник Мајк Пенс не показује намеру да се позове на 25. амандман.

Где би Трамп могао бити 21. јануара?

Медији су пренели да Трамп планира да тог дана игра голф у Шкотској, али је премијерка Шкотске Никола Стерџен саопштила да му неће дозволити улазак у земљу.

Уколико се не појави на Бајденовој инаугурацији, Трамп ће бити четврти председник у историји Америке који је то учинио.

Последњи пут то се догодило 1869. године.

Шта је било раније?

У четвртак увече по европском времену Трамп је на Твитеру објавио да је „Конгрес потврдио новог председника, инаугурација ће бити одржана 20. јануара".

„Ја ћу се сада усмерити на то да предаја власти прође глатко, мирно и беспрекорно - тренутак је за помирење".

Осудио је насиље, рекавши да су демонстранти „оскрнавили седиште америчке демократије".

„Они који су починили насиље, не представљају нашу земљу, а они који су прекршили закон, платиће", поручио је Трамп.

Он је својим присталицама поручио да му је била највећа част у животу да им служи као председник.

Амерички Конгрес је 6. јануара потврдио победу Џоа Бајдена на председничким изборима који су одржани у новембру, неколико сати пошто је група наоружаних присталица одлазећег председника Доналда Трампа упала у зграду Конгреса у Вашингтону, изазвавши нереде у којима је живот изгубило петоро људи, а 52 је ухапшено.

Бајден и потпредседница Камала Харис су сада и званично највиши званичници Сједињених Америчких Држава.

Изборни гласови су потврђени пошто су и Сенат и Представнички дом одбили примедбе на гласање упућене из Пенсилваније и Аризоне.

Уобичајена процедурална седница прекинута је у среду када су Трампове присталице упале у зграду Конгреса.

Настављена је после неколико сати, након што је полиција истерала демонстранте.

У нередима је погинуло петоро људи, међу њима и полицајац који је обезбеђивао зграду парламента.

Полиција је током упада упуцала једну жену у груди, а она је подлегла повредама у болници, саопштено је из полиције.

Још троје људи изгубило живот „због здравствених сметњи", а полицајац Брајан Сикник је подлегао повредама задобијеним у сукобима са демонстрантима, саопштила је полиција.

Насиље је осудио и Мајк Пенс, одлазећи потпредседник САД.

„Најстроже осуђујемо насиље које се овде догодило и жалимо због губитка живота, као и повреда које су претрпели они који су бранили Капитол.

„Мирни протест је право сваког Американца, али овај напад на Капитол нећемо толерисати.

„Они који су укључени у њега биће строго санкционисани у складу са законом. Насиље никад не побеђује", поручио је Пенс на Твитеру.

Узвици „хоћемо Трампа" претходно су одјекивали ходницима Конгреса, чији су чланови евакуисани у пратњи полиције.

После вишесатних драматичних сцена зграда Конгреса је била обезбеђена, а до 6 часова ујутру на снази је био полицијски час у Вашингтону.

ФБИ је објавио да тражи помоћ у „идентификовању појединаца који активно подстичу насиље у Вашингтону".

Тражи „информације и записе на друштеним мрежама" у вези са насиљем.

Оставке и осуде

Према извештајима, бројни службеници Беле куће поднели су оставке у знак протеста због насилних протеста у Вашингтону, а наводно је то учинио и Мет Потингер, заменик саветника за националну безбедност.

Позивајући се на изворе блиске Трамповом сараднику, Блумберг њуз је јавио да је Потингер „запрепашћен нападом на Капитол и Трамповим подстицањем демонстраната", док су извори рекли Си-Ен-Ену да се „Потингер није двоумио ни тренутка".

Трампову администрацију напушта и специјални изасланик за Северну Ирску Мик Молвејни.

Некада најближи Трампов саветник, Молвејни је био шеф кабинета Беле куће од јануара 2019. до марта 2020.

„Синоћ сам позвао [државног секретара] Мајка Помпеа да бих га обавестио да дајем оставку. Ја то не могу. Не могу да останем ", рекао је у четвртак за Си-Ен-Би-Си.

„Они који су одлучили да остану, а ја сам разговарао с некима од њих, одлучили су тако, јер су забринути да би председник могао да убаци неког горег", рекао је.

Ова информација уследила је после ранијих извештаја да су и бројни други службеници Беле куће поднели оставке након хаоса.

Међу онима који су раније поднели оставку су и заменица секретара за штампу Сара Мејтуз, шефица кабинета прве даме Меланије Трамп, Стефани Гришам и један од секретара Беле куће Рики Најста.

Двојица бивших званичника који су блиско сарађивали са Доналдом Трампом придружили су се осуди напада на Конгрес.

Бивши министар одбране Џејмс Матис директно је оптужио Трампа за потицање насиља.

„Насилни напад на наш Капитол, покушај потчињавања америчке демократије владавини руље, подстакао је господин Трамп", изјавио је.

Матис је поднео оставку на функцију 2018. године после неслагања са Трампом око рата у Сирији.

Такође је оштро критиковао Трампов одговор у јулу на протесте „Животи црнаца су важни", покренутим после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда коме су полицајци у Минесоти прикљештили врат, а он је потом преминуо у полицијском притвору.

У међувремену, бивши шеф особља Беле куће Џон Кели објавио је на Твитеру да САД „морају бескрајно пажљиво да гледају кога ћемо изабрати на било коју функцију у земљи".

Рекао је да би карактер, морал, етички досије и интегритет кандидата требало пажљивије испитати.

Пензионисани генерал је поднео оставку у Белој кући 2018. године и од тада, попут Матиса, јавно критикује Трампа.

Вођа сенатске већине Мич Меконел је критиковао Трампа током расправе у Сенату.

„Ако би ове изборе поништили пуки наводи са губитничке стране, наша демократија би ушла у спиралу смрти", рекао је Меконел.

„Никада више не бисмо видели да цела нација прихвата изборе. Сваке четири године биле би борба за власт по сваку".

После проглашавања резултата избора и потврђивања изборне победе Бајдена, Меконел је покушао да увери земљу да се Сенат неће поклекнути под притиском и насиљем.

„Из овог дома нас неће избацивати руља, насилници или претње", рекао је.

„Нећемо се поклонити безакоњу или застрашивању", поручио је.

Поједини чланови Републиканске странке такође су се обрушили на Трампа.

„Управо смо имали насилну руљу која је напала Капитол у покушају да нас спрече да извршимо нашу уставну дужност", твитовала је конгресменка Лин Чејни, републиканка која често критикује Трампа.

„Нема сумње да је председник организовао руљу, да је председник је подстицао руљу, председник се обратио руљи.

Осуде, међутим, нису биле ограничене на Трампове уобичајене унутарпартијске критичаре.

Огласио се и сенатор Том Котон из Арканзаса, који је често био на страни председника.

„Крајње је време да председник прихвати резултате избора, престане да обмањује амерички народ и осуди насиље руље", рекао је.

Упад у Конгрес

Полиција је отерала демонстранте од зграде Конгреса, али су они и даље на улицама, упркос томе што је проглашен полицијски час.

Том приликом коришћени су сузавци и бибер спреј, преносе амерички медији.

Неки од демонстраната носили су панцире и борбену опрему, а поједини су се током упада Конгрес пели по зидовима.

На сликама са лица места могло се видети како Трампове присталице, од којих су неки били наоружани, марширају кроз ходнике Конгреса.

Трамп је на Твитеру затражио мирне протесте: „Без насиља", навео је.

Трамп је издао наредбу да се у помоћ позове и Национална гарда.

Готово сви демонстранти у Вашингтону носили су транспаренте и заставе са Трамповим именом.

Трампове присталице су се претходно сукобиле с полицијом пошто су оборили металне барикаде у подножју степеница испред улаза.

Сенатор Џеф Меркли је у међувремену на Твитеру написао да је особље Сената спасило електорске гласове.

Демонстранти су се после упада у Конгрес задржали испред зграде, где је атмосфера била веома напета.

„Нисмо антифа", један од њих викао је полицији. мислећи на групу анфифашистичких активиста који се противе Трампу.

Трампови следбеници носили су и плакате са натписима „покажите нам гласачке листиће".

„Све што желимо је да полиција одустане и преда нам зграду", изјавио је један човек пред камером, док су га други Трампови следбеници снимали.

Како су почели сукоби?

Сукоби демонстраната и полиције избили су недуго пошто се Трамп обратио хиљадама присталица и усијао атмосферу понављањем недоказаних тврдњи да је покраден на председничким изборима.

У обраћању Конгресу у среду Пенс је рекао да „није био овлашћен да једнострано одлучи које гласове треба бројати".

Данима је вршен притисак на заменика председника Мајка Пенса, који је председавао седницом, да заустави потврђивање резултата.

Ипак, Трамп и даље категорично тврди да није доживео пораз.

Демонстранти су на Капитол стигли са митинга на ком је Трамп позвао присталице да подрже оне посланике који се противе Бајденовој победи.

Трамп је још у децембру прозвао на протест 6. јануара, а недељама уназад је потпиривао атмосферу недоказаним оптужбама о украденим изборима што је кулминирало нападом на зграду која представља америчку демократију.

Трамп, који одбија да призна изборни пораз, више је пута своје поборнике позвао да дођу у Вашингтон на дан кад Представнички дом и Сенат планирају да потврде победу Џо Бајдена.

„Статистички је немогуће да смо изгубили изборе", твитовао је Доналд Трамп 20. децембра.

„Велики протест у Вашингтону 6. јануара. Будите тамо, будите дивљи!".

Трамп је одбио да призна пораз на изборима 3. новембра, тврдећи у више наврата да је покраден, али без пружања било каквих доказа.

У среду је поновио: „Никада нећемо одустати. Никада нећемо признати."

Такође је покушао да оспори резултате другог круга гласања за Сенат у Џорџији, традиционално републиканској држави са америчког југа.

Међутим, демократски кандидати из Џорџије, Рафаел Варнок и Џон Ософ, победили су републиканске ривале, па ће демократе први пут од 2009. водити оба дома парламента.

То може помоћи Бајдену да лакше доноси законе које сматра важним, пошто буде инаугурисан за председника 20. јануара.

Погледајте како је све изгледало у фотографијама

Овај текст ће бити ажуриран.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]